IZVOR:Pirotske vesti
Pirotska pramenka tema međunarodnog projekta
U okviru međunarodnog projekta za očuvanje stočarskih pastoralnih sistema i lokalnih rasa stoke u Jadransko-jonskoj regiji našla se i pirotska pramenka, autohotona rasa ovaca iz Srbije kojoj preti izumiranje. Projekat se istovremeno sprovodi u šest zemalja, a partneri iz Srbije su Razvojni biznis centar Kragujevac i Grad Pirot. Nosilac projekta je Aristotelos Univerzitet u Solunu.
U Svečanoj sali Gradske uprave Pirot održan je sastanak zainteresovanih strana u okviru projekta „ECOBREEDS – Politike i strategije za zaštitu životne sredine i očuvanje stočarskih sistema i lokalnih rasa stoke u Jadransko-jonskoj regiji” koji sufinansira Evropska unija, kao deo Interreg Adrion programa. Cilj sastanka bila je diskusija i zajednička analiza izazova i mogućnosti za očuvanje autohtonih rasa i pastoralnog stočarstva u pirotskom kraju i Srbiji uopšte. U razgovoru su učestvovali predstavnici Grada Pirota, stočari, predstavnici Turističke organizacije, Instituta za stočarstvo, Regionalne razvojne agencije Jug.
Glavni fokus projekta je pastoralno stočarstvo, koje može doprineti zaštiti ekosistema, kroz ekstenzivnu ispašu i očuvanje biodiverziteta flore i faune na ovim prostorima, kazala je Marija Stojadinović iz Razvojnog biznis centra Kragujevac.
“Ideja čitavog projekta jeste da se podrži i očuva autohtono stočarstvo, da se sačuvaju autohtone rase stoke u Adrion regiji i da se podrži i očuva takozvano pastoralno stočarstvo, a sve sa ciljem da se očuva naš biodiverzitet, da se očuva životna sredina, da se sačuvaju flora i fauna. Jer se naučna istraživanja pokazuju da postoji direktna korelacija između očuvanja pastoralnog stočarstva i autohtonih rasa i očuvanja biodiverziteta i zaštite životne sredine”, kazala je Marija Stojadinović.
Bogdan Cekić, naučni saradnik u Institutu za stočarstvo ističe da i kod autohtonih rasa treba razlikovati dve grupacije: autohtone rase i genetičke resurse.
“Genetički resursi su one rase i sojevi ili genotipovi koji su ugroženi u svom opstanku u različitom obimu, fokus ovog projekta svakako na njima. Ako pričamo o pirotskoj pramenki njih ima oko 300 na teritoriji cele Srbije. A što se tiče buše, odnosno autohtone rase goveda, koja je takođe zastupljena na ovim na ovim područjima, nje ima nešto više, ali i ona takođe ugrožena u svom opstanku. To su rase koje su nastale na ovim područjima, ali ukoliko se nešto ne preduzme u konkretnom smislu imamo veliku opasnost i veliku pretnju da ćemo ih zauvek izgubiti. Država je prepoznala značaj svih ovih autohtonih rasa, odnosno genetičkih resursa, tako da postoje različiti nivoi podsticaja i podrške samim odgajivačima. Institut za stočarstvo, kao glavna odgajivačka organizacija za deo centralne Srbije, vodi evidenciju proizvodnje svih ovih genotipova i dajemo konkretne preporuke za njihovo čuvanje, gajenje, linijsko odgajivanje
“, rekao je Cekić.
Piortske pramenke u Pirotu nema, ističe Vidojko Panajotović, pomoćnik gradonačelnika Pirota i upozorava da je broj ovaca i koza u Pirotu u stalnom padu. Kako ističe Fond za poljoprivredu iznosi 56 miliona dinara, ali vlada slabo interesovanje za sektor stočarstva. Subvencije se traže uglavnom za voćarstvo, povrtarstvo, mehanizaciju.
“Pre samo pola veka na Staroj planini je bilo između 250.000 do 300.000 ovaca, dok je danas ukupan broj tek nešto više od 8.000. Koza je daleko manje 600 do 700 jedinki. Prema mojim saznanjima na teritoriji Pirota više nema pirotske pramenke, u Dimitrovgradu postoji jedno malo stado i negde u Bosni. Grad Pirot pokušava da to promeni, ove godine smo uveli novu meru, a to su subvencije za ostavljanje sopstvenog priplodnog podmladka u govedarstvu, ovčarstvu i kozarstvu“, rekao je Panajotović.
Miljan Ignjatović iz sela Mali Suvodol ističe da je teško baviti se stočarstvom, on ima stado od 80 ovaca.
“Čuvamo oko 80 ovaca, rase svrljiška pramenka, nemamo ovčara, sve radimo sami. Zimi hranimo ovce do tri meseca, a preko leta idu na ispašu svaki dan, ujutru i uveče. Za poljoprivrednika nema zimovanja, nema bolovanja, nema letovanja, 24 sata smo na poslu. Ako ne voliš taj posao, bolje da ne počinješ da radiš”, poručuje Ignjatović.
U projekat koji će trajati tri godine, uključeno je šest zemalja: Grčka, Italija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija. Očekuje se da će partneri za to vreme dati predlog rešenja za razvoj održivog pastoralnog stočarstva i očuvanje lokalnih autohtonih rasa.