nedelja, april 14Agro servis

Podsticaji za stočare

IZVOR:RTS

AUTOR:MILE NOVAKOVIĆ

Nakon što je doneta Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za ovu godinu, razloga za zadovoljstvo mogu imati stočari. Trećina sredstava ili 23 milijarde dinara namenjenih za direktna plaćanja namenjena su stočarima. Zahvaljujući ovom novcu očekuje se oporavak mlečnog govedarstva, ali i povećanje broja kvalitetnih tovnih junadi.

U zemljoradničkoj zadruzi „Agročoka“ iz Čoke u stajama imaju 180 tovnih junadi. Cena njihove „žive mere“ je na kraju prošle godine dostigla isplativih 3,2 evra za kilogram. Pogodnost za tov je jeftinija stočna hrana, koju zadruga proizvode na svojim njivama zahvaljujući sistemu od dve žetve godišnje.

Pripremili: Mile Novaković i Dragan Živković

„Radimo po dve kulture, znači na senažama radimo kulturu raži, posle po skidanju te raži krajem aprila imamo redovnu setvu da li kukuruza, suncokreta, okopavina. Ukupno smo prošle godine sedam hektara zauzeli za proizvodnju stočne hrane“ kaže Miloš Petrović, iz Zemljoradničke zadruge „Agročoka“.

I kod mlečnog govedarstva je najava povećanja podsticaja doprinela povećanju cena mlečnih grla na tržištu.

„Tako da sada grla ne možete kupiti, kvalitetna grla ne možete kupiti ispod dve, dve i po hiljade evra za steone junice. Dve i po hiljade do tri hiljade za kravu koja je visokomlečna. Pre toga cene su bile recimo za pedeset posto manje“ navodi Tanja Prohaska, proizvođač mleka iz Orlovata.

Sa 110 milijardi dinara koliko iznosi agrarni budžet, od čega su planirana davanja 77,5 milijardi pokriće se oko 70 različitih mera podrške. Budžet je rekordan nominalno i realno.

„Prvi put će posle dugo godina agrarni budžet biti iznad pet odsto. biće preko 6 odsto od ukupnog budžeta Srbije“, ističe Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

Ideja o Agrarnoj komori nije prihvaćena, ali stočari očekuju drugi vid saradnje kada je reč o izvozu tovnih junadi.

„Pokušavamo pri Privrednoj komori da uspostavimo telo koje bi vodilo računa o tržištima, najviše o tržištu za prodaju našeg mesa, jer mi tokom cele godine imamo neke fluktuacije, nemamo sigurnog kupca“ naglašava Miloš Petrović, iz Zemljoradničke zadruge „Agročoka“.

Državne mere za stočarstvo ne mogu da utiču na tržište i nisu zamišljene kao jedina sigurna zarada stočarima. Sa druge strane stočari navode da su najkorisnije kada se isplate u predviđenim rokovima.