Čedomir Keco, 16.12.2025.
U javnost su iznete činjenice o kapacitetu, snazi i broju poljoprivrednih savetodavaca, odavno zaduženih za saradnju sa gazdinstvima po sistemu „ko gde stigne“, a do svih je i nemoguće doći. Do sada su ovi stručnjaci prošli kroz mnogo trnja i neizvesnosti da bi stigli do ocene da marljivo rade, da znaju svoj posao i da su uvek na usluzi onima zbog kojih postoje….ali u praksi je primećeno da ih je za ovu priču premalo i da nema zaduženih sa preciznim obavezama.
Savetodavci imaju saradnju sa oko 40 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je deseti deo od ukupno upisanih u registar. Država u ovu službu ulaže sve više, ali nedovoljno da bi se ona proširila i izgradila dobar oslonac za mnoge sektore u agraru. Prema sadašnjoj računici za poljoprivredne savetodavne službe godišnje se izdvoji 903 miliona dinara, što je oko 22.500 dinara trošak za svako obrađeno gazdinstvo. Za svakog savetodavca a ima ih 330, od poreskih obveznika godišnje je izdvojeno 2 miliona i 736 hiljada dinara, a za svaku od 34 savetodavne organizacije od 26 miliona 658 hiljada dinara. U poređenju sa izdvajanjem za ove službe u EU, to je simboličan iznos. U većini zemalja farmer godišnje dobija strogo namenski novac za savetodavne službe koji usmerava naspram potreba svog imanja. U nekim zemljama taj iznos za edukaciju u proizvodnji, kao i za administrativne i ekonomske savetodavne poslove je oko 40 hiljada evra.
Kod nas je država odustala od izdvajanja novca za različita ispitivanja u primarnoj proizvodnji, kao i za uporedne oglede semenskih kuća. Možda je to i bolje, jer se događalo da se rezultati tih ogleda prikrivaju. Po pravilu nikada nisu saopštavani poljoprivrednicima da bi mogli ta saznanja koristiti, recimo, u iizboru semena za setvu.
Mnogo je toga nedorečeno u preciziranju obaveza savetodavaca, a pogotovo nije logično da ne obavljaju i neke inspekcijske poslove u svom ataru. Otvoreno je pitanje gde stavljaju svoj potpis kao potvrdu, recimo, za istinitost i valjanost u zaštiti bilja od voća do povrća. U poslednje vreme više su dana proveli oko upisivanja u E-agrar nego što su stigli do gazdinstava. Ove službe su organizovane na prostoru cele zemlje, a u AP Vojvodini nemaju čvrstu institucionalnu povezanost, niti pristojan novac za rad. U drugom delu zemlje za rukovođenje ovom službom ima više kandidata sa željom da dođu do novca, sigurnog prihoda, iz državne kase. Pojedinim institutima je dodeljena edukacija ovih službi kroz transfer znanja za pojedine sektore, što je za sada, samo dobar početak. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada odbio je pre dvadesetak godina kao i Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, da budu glavna baza za sticanje znanja savetodavaca i da ove ustanove služe kao dugoročno za edukaciju i proveru znanja svetodavaca. Tada se dobro živelo od novca iz drugih izvora, pa ovaj koncept u programu dugoročnog razvoja poljoprivrede u AP Vojvodini, nije prošao.
Kada se model rada savetodavnih službi stavi na papir, onda se lako vidi da ova ogranizacija u praksi nema sličnost sa istim službama u EU. Daleko smo mi od „zelenog kartona“ koga stiču farmeri nakon pokazanog znanja. Tek sada smo krenuli u obuku i proveru u primeni zaštite bilja hemijskim sredstvima. Kada će se taj proces završiti da bi u ovom važnom činu biljne proizvodnje kvalitetno primenuli upotrebu hemijskih sredstava, to niko ne zna. U međuvremenu, u našu agrarnu stvarnost je uplovio i specijalizovani Institut BIO-SENS koji traga za priključkom na državnu kasu kroz saradnju sa savetodavnim službama i pojedinim delovima državne administracije. Do sada je ovaj Institut uspeo da bude uslužni servis za funkcionisanje e-agrara, koji je uveden među poljoprivrednike sa dosta nepoznanica i bez potrebnog znanja.
Još niko nije saopštio da li je e-agrar uz pomoć BIO-SENSA ubrzao obradu podataka u Upravi za agrarna plaćanja ili je to suprotno. Događalo se da tokom listanja prijava za premije za isplatu goveda bude obrađena samo prva strana listinga ili pola spiska, a prijavljenima za plaćanja najćešće je saopšten odgovor „u toku je obrada“.
Uprava za agrarna plaćanja je od nedavno bolje ogranizovana i to se vidi u dinamici isplate, ali još ima poprilično zaostalih isplata, o čemu će sigurno vršilac dužnosti direktora Nemanja Lekić uskoro dati realno obrazloženje.