Pod naslovom: Kina usporava kupovine soje, američki prerađivači beleže rekord, a Brazil učvršćuje dominaciju – globalno tržište žitarica ulazi u novo poglavlje
Uvod: Sedmica prelomnih signala
Globalno tržište žitarica i uljarica u drugoj polovini oktobra 2025. godine obeležava prelomni trenutak između sezonske ponude i političke neizvesnosti. Tržišni ton više nije određen samo cenama, već i sve dubljim ekonomskim, trgovinskim i geopolitičkim slojevima.
Kina odlaže kupovine soje, američki prerađivači bilježe istorijski visok „crush“, a Brazil, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i političkoj stabilnosti u izvoznim politikama, učvršćuje poziciju agrarne supersile.
U tom trouglu – Peking, Vašington, Brazilija – odvija se proces koji menja temelje svetskog trgovinskog sistema hrane. Ove sedmice, signali s tržišta pšenice, kukuruza i soje otkrili su mnogo više od pukih cifara: oni su postali simboli nove faze globalne agrarne politike, gde je hrana postala produžena ruka diplomatije, a žitarice valuta moći.
Pregled cena na svetskim berzama za dan: 17.10.2025.
1. Pšenica: između suše i geopolitičke realnosti
1.1. Američki trendovi i tržišna neizvesnost
Decembarski fjučersi na Čikaškoj berzi (CBOT) završili su trgovački dan na 5,02½ dolara po bušelu, uz blagi dnevni rast. Iako se može činiti marginalnim, ta brojka skriva duboku strukturalnu tenziju: tržište pšenice ušlo je u fazu horizontalne stagnacije između fundamentalne ponude i politički uslovljene tražnje.
Sušniji uslovi u južnim delovima SAD ubrzavaju setvu, ali istovremeno izazivaju zabrinutost za vlagu zemljišta pred zimu. U državama poput Kanzasa i Oklahome, gde su zimske pšenice temelj ruralne ekonomije, lokalne vlasti već signaliziraju moguću potrebu za dodatnim subvencijama za navodnjavanje, ukoliko se sušni obrazac nastavi do novembra.
1.2. Evropski ritam i ruska konkurencija
Evropsko tržište, s Francuskom na čelu, pokazuje solidan zamah. Prema podacima FranceAgriMer-a, setva meke pšenice završena je 27% – znatno ispred prošlogodišnjeg ritma. No, iako agronomski pokazatelji izgledaju povoljno, tržišna dinamika ostaje sputana ruskom dominacijom na izvoznim destinacijama.
Rusija je, snižavanjem izvoznih taksi, održala konkurentnost svojih ponuda na tržištima Bliskog istoka i Azije. Cene na bazi FOB Novorosijsk ostaju agresivne, što evropskim trgovcima otežava pristup tržištima Alžira, Egipta i Turske. Francuska i Poljska zato pokušavaju da diversifikuju izvoz ka podsaharskoj Africi, ali logistički troškovi i visoka volatilnost valutnih pariteta ograničavaju prostor za rast.
1.3. Ukrajinski paradoks: obilje zrna, manjak kanala
Ukrajina ostaje ranjiva tačka Crnomorskog regiona. Izvozi su u padu 37% u odnosu na prošlu godinu, dok su isporuke kukuruza pale čak 68%. Iako su žetve dobre, realnost na terenu pokazuje da zrna često ostaju u silosima zbog birokratskih prepreka i nedostatka kapaciteta za sušenje i transport.
U takvim okolnostima, Ukrajina sve više gubi na tržišnom kredibilitetu kao pouzdan snabdevač. Ruski izvoznici, uz prećutnu podršku države, popunjavaju prazninu, što dugoročno premešta centar gravitacije crnomorskog izvoza iz Kijeva u Moskvu.
2. Kukuruz: američki oporavak i južnoamerički rast
2.1. Američki kukuruz nalazi stabilnost u etanolu
Kukuruz je tokom sedmice beležio rast, uz decembarski fjučers na 4,21¾ dolara po bušelu. Stabilnost nije došla iz izvoza – koji i dalje trpi posledice prekida u objavljivanju USDA izveštaja – već iz domaće prerade.
Proizvodnja etanola dostigla je 1,074 miliona barela dnevno, uz smanjenje zaliha, što je ponovo otvorilo prostor za agrarno-energetsku politiku SAD. Povezanost tržišta žitarica i energetskih politika ponovo postaje ključna: svaki porast potražnje za biogorivima vraća kukuruz u fokus domaće politike.
Za ruralnu ekonomiju Srednjeg Zapada, to znači novu stabilnost cena, ali i povećane pritiske na infrastrukturu – transport, skladištenje i preradu.
2.2. Južnoamerička ekspanzija: Brazil i Argentina diktiraju ton
Brazil se pozicionira kao „OPEK“ svetskog kukuruza. Setva druge (safrinha) žetve odvija se rekordnim tempom, uz očekivanja proizvodnje od 138 miliona tona. Zdravija vlažnost tla i prošireni kapaciteti za preradu učvršćuju Brazil kao ključnog globalnog igrača.
Argentina, s druge strane, ulazi u sezonu s 30% posejanih površina, ali i rizikom od hladnog talasa koji bi mogao umanjiti prinose pšenice i posredno poremetiti dinamiku kukuruza.
2.3. Evropa i Balkan: fragmentisano tržište
Evropsko tržište kukuruza prolazi kroz kontraste. Rumunija beleži snažan rast cena (FOB Konstanca 223 $/mt), dok Bugarska postaje neto uvoznik. Poljski poljoprivrednici beleže gubitke zbog niskih otkupnih cena, što već generiše politički pritisak pred izbore 2026. godine.
Kukuruz se u ovom delu Evrope sve više pretvara iz izvozne robe u simbol ekonomskog nezadovoljstva – ogledalo tržišnih nepravdi unutar EU i nesposobnosti Zajedničke agrarne politike da adekvatno reaguje na volatilnost globalnih cena.
3. Soja: tržišni epicentar i politički lakmus
3.1. Američki rekordi i kineska pauza
Soja ostaje najosetljivije tržište jer spaja trgovinu, politiku i prehrambeni suverenitet. Fjučersi za novembar 2025. zatvorili su na 10,10¾ dolara po bušelu, uz rast od 4¼ centa. Ključni impuls došao je iz domaće prerade: NOPA je objavila rekordnu preradu od 197,863 miliona bušela – najveću u istoriji za septembar.
No, tržište se suočava s ključnim ograničenjem – Kina ne kupuje. Peking je, usled visokih premija za brazilske zalihe i političke distance prema SAD, praktično zamrznuo kupovine američke soje. Uvoz za novembar pokriven je argentinskim ugovorima, ali za decembar i januar ostaje rupa od 8–9 miliona tona.
Ako se trend nastavi, Kina će biti prinuđena da koristi državne rezerve – što je poslednji put učinila 2020. tokom pandemijske nestašice proteinskih sirovina.
3.2. Brazil – globalni hegemon soje
Brazil ne samo da vodi u proizvodnji, već i u političkom oblikovanju tržišta. Procene od 178 miliona tona za 2025/26. sezonu pozicioniraju ga kao apsolutnog lidera. Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva koristi agrarni uspeh kao argument za jačanje geopolitičkog uticaja Latinske Amerike – kroz BRICS mehanizme i bilateralne sporazume s Azijom.
Istovremeno, brazilski izvozni sistem, koji se oslanja na luke Paranaguá i Santos, funkcioniše punim kapacitetom, dok vlada subvencioniše železničke pravce za unutrašnji transport zrna. Time Brazil ne samo da širi svoj agrarni izvoz, već i strateški transformiše unutrašnju logistiku.
3.3. Uljarice i geopolitičke posledice
Tržište uljarica sve više postaje političko oružje. Malezija je zadržala maksimalnu izvoznu taksu od 10% za sirovo palmino ulje, dok je Rusija smanjila prognozu proizvodnje suncokreta na najniži nivo u 13 godina. Ove promene dovode do veće volatilnosti na tržištima biljnog ulja, gde kupci balansiraju između palminog, sojinog i suncokretovog ulja.
Kombinacija rekordne brazilske ponude i ruskog deficita premešta potražnju prema Latinskoj Americi, čime se zatvara jedan od retkih ciklusa u kojem geopolitika direktno oblikuje globalni bilans proteina i ulja.
4. Crno more: strateški region u promeni
4.1. Ukrajina – sistem pod pritiskom
Ukrajinski agrarni sektor ponovo se suočava s „tihim kolapsom“ logističke mreže. Iako su polja rodna, izvoz je otežan: nedostatak vagona, neadekvatna infrastruktura i birokratske barijere usporavaju izvoz repice, soje i pšenice.
Vlada u Kijevu pokušava da liberalizuje carinske režime, ali izvoznici ukazuju da su troškovi prevoza i sušenja kukuruza porasli 18% u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, pad tražnje za stočnim ječmom dodatno pogoršava bilans farmera.
4.2. Rusija – stabilnost kroz državni intervencionizam
Za razliku od Ukrajine, Rusija nastavlja sa agresivnim izvoznim strategijama. Produžene akreditacije za Indoneziju omogućile su nove isporuke pšenice, a vlada koristi kursnu stabilnost rublje da održava konkurentnost. Ruska agrarna politika je sve vidljivije „oružje“ spoljne politike – posebno prema azijskim i afričkim tržištima gde Moskva sada deluje kao garant sigurnosti snabdevanja.
4.3. Jugoistočna Evropa: Rumunija i Bugarska menjaju strukturu
Rumunija beleži rekordan prinos uljane repice (2,49 miliona tona), dok Bugarska sve više prelazi na preradu ulja i proteinskih sačmi, čime jača vertikalnu integraciju sektora. Time se region postepeno transformiše iz izvoznika sirovina u izvoznika poluprerađevina – model koji EU podržava kroz fondove ZPP-a.
5. Globalni trendovi i politički okvir
5.1. Diplomatski tonovi i trgovinska realnost
Izjave predsednika SAD Donalda Trampa da će „odnosi s Kinom biti u redu“ izazvale su kratkotrajan optimizam, ali su tržišta reagovala uzdržano. Kina ne reaguje na retoriku – već na interes. U ovom trenutku, interes Pekinga leži u diverzifikaciji dobavljača i očuvanju unutrašnje prehrambene stabilnosti, čak i po cenu napetosti sa SAD.
Istovremeno, Kanada vodi odvojene pregovore s Pekingom o kanoli, dok SAD nastoje da kroz partnerstva u Južnoj Americi smanje zavisnost od kineske potražnje. U osnovi, pred nama je redizajn globalne karte snabdevanja uljaricama i proteinima – gde nacionalne politike oblikuju tok robe podjednako kao i tržišni faktori.
5.2. Klimatski obrasci i globalna poljoprivredna ranjivost
Klimatski faktor ponovo je na površini. Severna Amerika beleži produženu toplotu i odložene mrazeve, što olakšava žetvu, dok Brazil ulazi u stabilnu kišnu sezonu. Argentina ima povoljne vlažnosti tla, ali prete epizodične suše. Australija uživa u povoljnom oktobarskom režimu padavina, dok jugoistočna Azija beleži rast prinosa palme.
U osnovi, vremenski obrasci trenutno podržavaju globalnu ponudu – ali istorija pokazuje da je to stanje prolazno. Negativna faza Indijskog okeanskog dipola već ukazuje na mogućnost promena tokom narednih meseci, što bi moglo doneti suše u Aziji i prekomerne padavine u Africi.
6. Politička ekonomija hrane: novo poglavlje svetske moći
Hrana više nije samo roba – ona je instrument. Kina koristi kupovinu i odlaganje kupovine soje kao diplomatski signal. SAD koriste etanol i izvoz kukuruza kao ekonomski oslonac u ruralnim državama. Brazil koristi rekordne žetve kao sredstvo za jačanje svog međunarodnog statusa.
Svet se tako vraća na staru logiku moći: onaj ko kontroliše zrna, kontroliše narative. Agrarna politika postaje nova spoljna politika.
PRESEK NEDELJE (13–17. oktobar 2025)
Ključne tačke sedmice:
- Kina: nastavila pauzu u kupovini američke soje; potencijalno oslobađanje državnih rezervi u decembru.
- SAD: rekordna prerada soje (NOPA), rast etanola, stabilizacija domaće tražnje.
- Brazil: rekordni tempo setve; izvoz soje, sojinog brašna i kukuruza iznad očekivanja.
- Argentina: lokalni rizici mraza mogu smanjiti prinose pšenice.
- Evropa: rast izvoza Francuske, ali i pritisak ruske konkurencije.
- Crno more: Ukrajina beleži pad izvoza od 37%; Rusija povećava prisustvo u Aziji.
- Klima: stabilno vreme u SAD i Brazilu, povoljne kiše u Australiji i jugoistočnoj Aziji.
- Uljarice: volatilnost zbog ruske redukcije suncokreta i malezijskih poreza.
- Politika: SAD i Kanada traže nove trgovinske partnere u Južnoj Americi.
Sedmica je pokazala da je svetsko tržište žitarica sve manje tržište robe, a sve više tržište politike. Kina, Brazil i SAD ušli su u fazu tihe, ali duboke preraspodele globalnog agrarnog uticaja – proces koji će oblikovati hranu, trgovinu i moć u decenijama koje dolaze.
Zaključak:
Od Pekinga do Paranaguá, od Kanzasa do Kijeva, linije globalne agrarne moći iscrtavaju se kroz žetve, kiše i sporazume. Dok su cene na berzama i dalje volatilne, suštinska promena već se dogodila – hrana je postala diplomatija, a soja, kukuruz i pšenica – nova sredstva političke kontrole i ekonomskog opstanka.