Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Kukuruz ostaje pod najvećim pritiskom, pšenica pokazuje veću otpornost
Poslednje kotacije sa berzi u Parizu, Čikagu i Mineapolisu potvrđuju tržišnu sliku koja je bila vidljiva još krajem prošle nedelje: kukuruz ostaje najslabija karika žitnog kompleksa, pšenica se drži znatno stabilnije, dok soja zadržava najvišu nominalnu vrednost na američkim tržištima.
Na berzi u Parizu pšenica je 15. juna kotirana na 199,75 evra po toni, dok je kukuruz dostigao 209,50 evra po toni. Na američkom tržištu odnosi su drugačiji. U Čikagu je pšenica vredela 216,60 dolara po toni, kukuruz 163,50 dolara, a soja 411,20 dolara po toni. U Mineapolisu je pšenica kotirana na 198,30 dolara, kukuruz na 151,20 dolara, a soja na 391,90 dolara po toni.
Kukuruz ostaje najslabiji segment tržišta
Američke kotacije pokazuju da se kukuruz i dalje nalazi pod snažnim pritiskom velike globalne ponude. Cena od 163,50 dolara po toni u Čikagu i svega 151,20 dolara u Mineapolisu znatno je niža od cena pšenice i soje.
Takav odnos u skladu je sa procenama iz poslednjeg WASDE izveštaja, kojim je potvrđena veća proizvodnja kukuruza u Brazilu i Argentini. Povećanje južnoameričke proizvodnje znači i veću konkurenciju američkom kukuruzu na svetskom tržištu, što ograničava mogućnost značajnijeg oporavka cena.
Dodatni pritisak dolazi od povoljnih vremenskih uslova u glavnim proizvodnim područjima Sjedinjenih Američkih Država, kao i slabijeg energetskog tržišta. Pad cene nafte obično se negativno odražava na kukuruz zbog njegove povezanosti sa proizvodnjom etanola.
Pšenica se drži bolje od kukuruza
Pšenica je u Čikagu kotirana na 216,60 dolara po toni, što je više od 53 dolara iznad cene kukuruza. Veća otpornost pšenice povezana je sa smanjenjem procene američke proizvodnje ozime pšenice.
Prema podacima objavljenim prošle nedelje, očekivana proizvodnja ozime pšenice u SAD spuštena je na najniži nivo u više od pola veka. Smanjeni su i očekivani prinosi, što je donelo određenu podršku tržištu i omogućilo pšenici da se drži bolje od ostalih žitarica.
Ipak, prostor za snažniji rast ograničavaju relativno stabilni izgledi za evropsku proizvodnju, kao i sporiji početak američke izvozne sezone. Tržište će zato u narednom periodu pažljivo pratiti stanje useva u SAD, Evropskoj uniji i regionu Crnog mora.
Soja zadržava najvišu cenu, ali potražnja ostaje ključna
Soja je i dalje najskuplja roba u posmatranom kompleksu. U Čikagu je kotirana na 411,20 dolara po toni, a u Mineapolisu na 391,90 dolara.
Visoka nominalna cena soje ipak ne znači da je tržište bez pritiska. Povećana procena argentinske proizvodnje, završetak žetve u Južnoj Americi i sporija kineska kupovina ostaju faktori koji ograničavaju rast.
Tržište trenutno traži nivo cene koji bi mogao da podstakne novu potražnju, posebno iz Kine. Bez značajnijeg povećanja izvozne aktivnosti, soja bi mogla da ostane pod uticajem špekulativne prodaje i povoljnih vremenskih prognoza za američke useve.
Evropsko i američko tržište šalju različite signale
Na berzi u Parizu kukuruz je sa 209,50 evra po toni bio skuplji od pšenice, koja je vredela 199,75 evra. To pokazuje da se evropsko tržište trenutno ne kreće potpuno istim pravcem kao američko.
Razlike proizlaze iz lokalne ponude i potražnje, troškova transporta, valutnih kretanja i očekivanja u vezi sa novom evropskom žetvom. Zbog toga cene izražene u evrima i dolarima ne treba direktno porediti bez uračunavanja kursa i različitih specifikacija ugovora.
Tržište čeka nove signale potražnje
Trenutni odnos cena pokazuje da kukuruz ostaje pod najvećim pritiskom zbog obilne globalne ponude. Pšenica ima čvršću podršku zahvaljujući slabijoj američkoj proizvodnji, dok će pravac soje najviše zavisiti od kineske potražnje i razvoja useva u SAD.
U narednim danima ključni će biti podaci o izvozu, vremenske prognoze za američki Srednji zapad i procene evropske žetve. Bez novog problema na strani proizvodnje ili jačeg rasta izvozne potražnje, mogućnost većeg oporavka cena kukuruza za sada ostaje ograničena.