Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Države članice Evropske unije nisu uspele da postignu dogovor o novim pravilima za pesticide, pa će jedan od najosetljivijih poljoprivrednih dosijea u Briselu najverovatnije biti prosleđen narednom, irskom predsedavanju Savetom EU.
Pregovori su zapeli na pitanjima koja direktno pogađaju i evropske proizvođače i države koje izvoze hranu na tržište Unije: koliko dugo treba da važe dozvole za aktivne supstance i da li uvozna roba sme da sadrži ostatke pesticida čija je upotreba zabranjena evropskim poljoprivrednicima.
Francuska traži strožu politiku i praktično nultu toleranciju za merljive ostatke određenih zabranjenih pesticida u proizvodima iz trećih zemalja. Nemačka, Holandija i deo severnih članica upozoravaju da bi automatsko odbijanje takve robe moglo da izazove pravne i trgovinske sporove.
Iza tehničke rasprave o laboratorijskim granicama zapravo se vodi politička bitka oko jednostavnog pitanja: da li hrana iz uvoza mora da bude proizvedena po pravilima koja važe za evropske poljoprivrednike?
Brisel je zastao upravo na uvoznoj hrani
Paket za pojednostavljenje propisa o bezbednosti hrane i hrane za životinje Evropska komisija predstavila je u decembru 2025. godine.
Cilj predloga bio je da se ubrzaju procedure, smanji administrativno opterećenje i evropskim poljoprivrednicima omogući brži pristup novim sredstvima za zaštitu bilja, biološkim preparatima i preciznim tehnologijama.
Pregovarači su uspeli da približe stavove o delu predloga. Postignut je napredak u vezi sa biološkom zaštitom bilja, biocidnim proizvodima i korišćenjem dronova.
Međutim, dogovor je izostao kada je otvoreno pitanje ostataka pesticida u uvoznoj hrani.
Francuska smatra da evropski farmer ne može biti kažnjen strožim pravilima dok se istovremeno na tržište uvozi roba proizvedena uz primenu preparata koje on ne sme da koristi.
Drugi deo članica smatra da se zabrane ne mogu uvoditi automatski, bez naučne procene stvarnog rizika i analize mogućih posledica po trgovinu.
Francuska traži „tehničku nulu“
Izraz nulta tolerancija ne znači da savremene laboratorije ne smeju da pronađu apsolutno nijedan molekul određene supstance.
U regulatornoj praksi uglavnom se govori o takozvanoj tehničkoj nuli, odnosno granici kvantifikacije. To je najmanja količina određene supstance koju laboratorijska metoda može pouzdano da izmeri.
Francuski pristup podrazumeva da proizvod ne može biti prihvaćen ukoliko se u njemu pronađe merljiva količina pesticida koji je obuhvaćen zabranom, čak i kada je taj ostatak ispod ranije utvrđene maksimalno dozvoljene granice.
Pariz je početkom 2026. već uveo nacionalne mere za određene proizvode iz zemalja van EU koji sadrže ostatke pet pesticida zabranjenih za upotrebu u Uniji.
Ove mere obuhvatile su aktivne supstance kao što su mankozeb, glufosinat, karbendazim, benomil i tiofanat-metil.
Francuska sada traži da se sličan pristup razmotri na nivou cele Evropske unije.
Evropski farmeri pitaju zašto za uvoz važe druga pravila
Evropskim poljoprivrednicima poslednjih godina povučene su ili ograničene brojne aktivne supstance.
To je u delu proizvodnje dovelo do manjeg izbora preparata, skuplje zaštite i većeg broja tretmana alternativnim sredstvima.
Istovremeno, hrana proizvedena u zemljama u kojima se takve supstance i dalje koriste može da bude uvezena u EU, pod uslovom da njihovi ostaci ne prelaze maksimalno dozvoljene nivoe.
Poljoprivrednici to vide kao dvostruki standard.
Od njih se traži da ispune stroge ekološke, zdravstvene i proizvodne uslove, dok se na istim policama pojavljuje jeftinija roba nastala po drugačijim pravilima.
Zbog toga zahtev za strožom kontrolom uvoza ima snažnu podršku dela poljoprivrednih organizacija. Njihov argument je da evropski standard ne može biti samo obaveza domaćih proizvođača, već i uslov za pristup tržištu EU.
Berlin i Hag upozoravaju na trgovinski zid
Protivnici automatske nulte tolerancije ne tvrde nužno da uvoznu robu treba slabije kontrolisati.
Njihova glavna zamerka odnosi se na način donošenja odluke.
Nemačka, Holandija i nordijske zemlje zagovaraju model prema kojem bi se svaki slučaj procenjivao pojedinačno, uz razmatranje konkretne supstance, količine ostatka, toksikološkog rizika i izloženosti potrošača.
One upozoravaju da zabrana zasnovana samo na tome da određeni pesticid nije odobren za korišćenje u EU može biti protumačena kao trgovinska prepreka.
Pojedine supstance mogu biti povučene sa evropskog tržišta i zbog toga što proizvođač nije obnovio skupu dokumentaciju, a ne isključivo zato što je utvrđen neposredan rizik po potrošače.
Zato ovaj blok članica traži da se odluke zasnivaju na proceni rizika, a ne samo na regulatornom statusu preparata.
Ista hemijska supstanca, dve potpuno različite logike
U centru spora nalaze se dva različita načina posmatranja ostataka pesticida.
Prvi je zdravstveni pristup. Prema njemu se utvrđuje maksimalni nivo ostatka koji, na osnovu dostupnih naučnih podataka, ne predstavlja neprihvatljiv rizik za potrošače.
Drugi je princip jednakih proizvodnih uslova. On polazi od toga da supstanca koju evropski proizvođači ne mogu da koriste ne treba da bude prisutna ni u uvoznoj robi.
Francuska snažnije zastupa drugi model.
Njeni protivnici upozoravaju da odobrenje za upotrebu pesticida i bezbednost veoma male količine ostatka u hrani nisu potpuno isto pitanje.
Upravo zato dogovor nije pronađen. Rasprava se više ne vodi samo o bezbednosti hrane, već i o konkurenciji, trgovinskoj politici i položaju evropskih poljoprivrednika.
Dozvole na 15 i 25 godina podelile članice
Druga velika tačka spora odnosi se na trajanje dozvola za aktivne supstance.
Evropska komisija prvobitno je predložila da određena odobrenja mogu da važe neograničeno, uz mogućnost ciljane ponovne procene kada se pojave nova naučna saznanja ili sumnje u bezbednost.
Takav predlog izazvao je snažan otpor dela članica i organizacija koje se bave zaštitom zdravlja i životne sredine.
Kompromis koji je pripremilo kiparsko predsedavanje znatno je suzio mogućnost neograničenog važenja.
Prema poslednjem predlogu, dozvole bez unapred određenog roka bile bi moguće samo za aktivne supstance niskog rizika i proizvode koji sadrže isključivo takve sastojke.
Za ostale aktivne supstance prva dozvola važila bi do 15 godina, umesto sadašnjih deset, dok bi period nakon obnove mogao da bude produžen sa 15 na 25 godina.
Za supstance koje su kandidati za zamenu i preparate odobrene zbog ozbiljne opasnosti po zdravlje bilja ostali bi kraći rokovi.
Duža dozvola ne sme da znači ukidanje kontrole
Zagovornici dužeg važenja dozvola tvrde da sadašnji sistem proizvodi ogromne administrativne zaostatke.
Evropske institucije i države članice troše veliki deo kapaciteta na periodične obnove starih dosijea, dok se procene novih i potencijalno manje rizičnih preparata usporavaju.
Evropska komisija tvrdi da bi ciljane revizije omogućile da se pažnja usmeri na supstance kod kojih se pojave novi podaci ili stvarna zabrinutost.
Kritičari, međutim, upozoravaju da se neka štetna dejstva mogu otkriti tek mnogo godina posle prvog odobrenja.
Zbog toga traže da periodične naučne provere ostanu obavezne, umesto da zavise isključivo od toga da li je neko već prijavio novi problem.
Duža dozvola, prema njihovom stavu, ne sme da preraste u trajno pravo na tržište bez redovne kontrole.
Biološki preparati trebalo bi da idu preko reda
Jedan od delova paketa oko kojeg postoji više saglasnosti odnosi se na biološku zaštitu bilja.
Biološke aktivne supstance i preparati niskog rizika trebalo bi da dobiju prioritet u postupku procene i bržu proceduru odobravanja.
Evropski poljoprivrednici godinama upozoravaju da se konvencionalni pesticidi povlače sa tržišta brže nego što stižu efikasne zamene.
Zbog toga se u pojedinim kulturama smanjuje broj raspoloživih rešenja za suzbijanje bolesti, štetočina i korova.
Ubrzana registracija bioloških preparata trebalo bi da pomogne, ali proizvođači upozoravaju da brzina odobravanja nije jedini problem.
Nova sredstva moraju da budu delotvorna u proizvodnim uslovima, dostupna u dovoljnim količinama i cenovno prihvatljiva za gazdinstva.
Dronovi su prošli lakše od uvozne robe
Države članice približile su stavove i oko upotrebe dronova za primenu sredstava za zaštitu bilja.
Dosadašnja pravila često su dronove svrstavala u isti regulatorni okvir kao klasično prskanje iz vazduha, iako je reč o znatno drugačijoj tehnologiji.
Dron može da tretira precizno određenu zonu, leti na maloj visini i koristi manju količinu rastvora.
Posebno je koristan na strmim terenima, u vinogradima, voćnjacima i na parcelama na kojima bi prolazak teške mehanizacije oštetio zemljište ili usev.
Nova pravila trebalo bi da olakšaju njihovu primenu, uz obavezne mere zaštite od zanošenja preparata na susedne parcele, vodotokove i naseljena područja.
Pojednostavljenje ili tiho popuštanje?
Evropska komisija paket predstavlja kao administrativno pojednostavljenje koje ne menja osnovne kriterijume za zaštitu zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.
Cilj je da se uklone procedure koje troše vreme i novac, a ne donose dodatnu bezbednost.
Međutim, kritičari smatraju da bi duže ili neograničene dozvole mogle da oslabe redovne naučne provere.
Zbog toga se u Briselu vodi i rasprava o značenju reči „pojednostavljenje“.
Za poljoprivrednike ona znači brži pristup preparatima i manje birokratije. Za deo organizacija za zaštitu životne sredine može značiti ređe kontrole i duži ostanak spornih supstanci na tržištu.
Konačni tekst moraće da pronađe ravnotežu između te dve strane.
Blokirajuća manjina zaustavila kompromis
Uoči odlučujućih razgovora nekoliko država pokušavalo je da okupi blokirajuću manjinu.
Zanimljivo je da protivnici predloga nisu imali potpuno iste razloge.
Jedan deo članica smatrao je da se pravilima previše popušta industriji pesticida i da se dozvole produžavaju bez dovoljno garancija.
Druge države smatrale su da kompromis i dalje nije dovoljno fleksibilan i da neće rešiti nedostatak sredstava za zaštitu bilja.
Treći spor otvoren je zbog francuskog zahteva za uvoznu hranu.
Na kraju nije obezbeđena potrebna podrška za zajednički stav država članica, pa kiparsko predsedavanje nije uspelo da zatvori dosije.
Predlog nije propao – seli se u irske ruke
Izostanak dogovora ne znači da je predlog Evropske komisije odbačen.
Pregovori će biti nastavljeni, ali će odgovornost za traženje novog kompromisa najverovatnije preuzeti Irska kao naredna predsedavajuća Savetom EU.
Irsko predsedavanje može da zadrži veliki deo postojećeg teksta, promeni sporne odredbe ili pokuša da paket podeli kako bi se o lakšim pitanjima odlučivalo odvojeno.
Najveći izazov ostaje pronalaženje formule za uvoznu hranu.
Svaki tekst koji bude previše blag naići će na otpor Francuske i poljoprivrednih organizacija. Previše strogo rešenje moglo bi da izazove protivljenje država koje strahuju od trgovinskih sporova i poremećaja u snabdevanju.
Šta stroža pravila znače za Srbiju?
Srbija nije članica Evropske unije, ali bi svaka promena pravila o ostacima pesticida neposredno uticala na domaće proizvođače i izvoznike.
EU je jedno od najvažnijih tržišta za srpsko voće, povrće, žitarice, zamrznutu robu i druge poljoprivredno-prehrambene proizvode.
Ukoliko bude uvedena tehnička nula za ostatke određenih aktivnih supstanci, neće biti dovoljno da je proizvod u skladu samo sa propisima Srbije.
Proizvođači će morati da provere i da li je korišćeni preparat prihvatljiv na tržištu na koje roba odlazi.
To će posebno biti važno za malinu, kupinu, višnju, jabuku, šljivu, papriku, kornišone, žitarice i druge proizvode koji se izvoze preko hladnjača, otkupljivača i prerađivača.
Jedan pogrešan tretman može ugroziti celu pošiljku
Stroža evropska pravila dodatno bi povećala značaj sledljivosti.
Izvoznik mora da zna na kojoj je parceli roba proizvedena, kojim preparatom je tretirana, kada je obavljeno poslednje prskanje i da li je ispoštovana karenca.
Problem je posebno veliki kod zbirnih pošiljaka.
U hladnjači ili otkupnom centru često se spaja roba većeg broja proizvođača. Ukoliko samo jedan deo sadrži nedozvoljen ostatak, posledice mogu pogoditi čitavu pošiljku.
Zbog toga će proizvođači morati urednije da vode knjige tretiranja, a otkupljivači da preciznije razdvajaju robu i sprovode laboratorijske kontrole pre izvoza.
Domaća dozvola za određeni preparat više neće sama po sebi biti dovoljna garancija da je proizvod pogodan za kupca u EU.
Evropska odluka biće mnogo više od pravila o pesticidima
Spor oko novog paketa pokazao je da Evropska unija još nema jedinstven odgovor na pitanje kako da uskladi stroge standarde, konkurentnu poljoprivredu i otvorenu trgovinu.
Francuska traži da uvozna roba poštuje iste granice koje važe za evropske proizvođače.
Nemačka, Holandija i nordijske zemlje upozoravaju da svaka zabrana mora biti zasnovana na naučnoj proceni i pravno odbranjiva.
Evropska komisija želi brži sistem, manje administracije i lakši dolazak bioloških preparata na tržište.
Poljoprivrednici traže dovoljno sredstava za zaštitu useva, ali i zaštitu od konkurencije koja proizvodi po blažim pravilima.
Dogovor u ovoj rundi nije postignut. Ipak, pitanje nije zatvoreno.
Naredni kompromis moraće da odgovori na ono što je dosadašnji predlog ostavio nerešenim: da li zabrana pesticida u evropskoj proizvodnji treba automatski da znači i zabranu njihovih ostataka u hrani koja ulazi na evropsko tržište.
Izvori
- Euractiv – EU countries fail to agree on new pesticide rules
Najnovija informacija da države članice nisu postigle dogovor i da bi nastavak pregovora mogao pripasti irskom predsedavanju.
Otvori izvor na Euractivu - Euractiv – Cyprus faces crunch time to reach compromise on pesticide rules
Pregled sukoba stavova o uvoznoj hrani, francuskoj nultoj toleranciji i pokušaju formiranja blokirajuće manjine.
Otvori izvor na Euractivu - Agence Europe – Cyprus Presidency proposes unlimited authorisations only for low-risk substances
Detalji kompromisa: neograničeno važenje samo za supstance niskog rizika, a za ostale dozvole od 15 i 25 godina.
Otvori izvor na Agence Europe - Evropska komisija – Pesticides and maximum residue levels
Zvanično objašnjenje Komisije o paketu, proceni aktivnih supstanci i maksimalnim nivoima ostataka pesticida u domaćoj i uvoznoj hrani.
Otvori zvaničnu stranicu Evropske komisije - Evropska komisija – Predlog paketa za pojednostavljenje propisa
Originalni dokument Komisije od 16. decembra 2025. godine, koji obuhvata pesticide, biocide, maksimalne ostatke i primenu dronova.
Otvori predlog Evropske komisije – PDF - Le Monde – France bans food imports containing certain pesticides
Pozadina francuske zabrane uvoza hrane sa tragovima pet pesticida koji su zabranjeni za korišćenje u EU.
Otvori izvor na sajtu Le Monde