Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Pšenica eksplodirala zbog Crnog mora: Kanzas dostigao limit, ruski izvoz zakočen, soja prešla 12 dolara
Tržište pšenice u sredu je zabeležilo najjači skok ovog leta, nakon novih ruskih udara na ukrajinsku lučku infrastrukturu u Odesi i nastavka problema u izvozu preko Kerčkog moreuza i Don-Azov kanala.
Najveći rast zabeležen je kod američke tvrde crvene ozime pšenice u Kanzas Sitiju, gde su fjučersi dostigli dnevni limit od 45 centi. Prednji meseci zatvorili su trgovanje u plusu od 42 centa.
Čikaška SRW pšenica za septembar zatvorila je na 6,79¼ dolara po bušelu, uz rast od 34¼ centa, što je najviši nivo zatvaranja u poslednja dva meseca.
Kukuruz i soja takođe su dobili podršku, ali je dan ipak u potpunosti obeležila pšenica i strah od poremećaja u snabdevanju iz crnomorskog regiona.
Crno more ponovo podiglo cenu pšenice
Glavni razlog snažnog rasta pšenice bio je novi šok iz crnomorskog regiona.
Ruski raketni udari tokom noći pogodili su ukrajinsku lučku infrastrukturu u Odesi, uključujući objekte za skladištenje i utovar žitarica.
To se nadovezalo na već postojeća ograničenja u Kerčkom moreuzu i Don-Azov logističkom pravcu, koji su poslednjih dana značajno otežali izvoz ruske pšenice.
Za kupce na svetskom tržištu poruka je jasna: pouzdano snabdevanje žitaricama iz Crnog mora više se ne može podrazumevati.
Kada se rizik više ne odnosi samo na cenu, već i na fizičku dostupnost robe, tržište reaguje naglo.
Ruski izvoz pšenice za jul smanjen na samo 2 miliona tona
Dodatnu paniku na tržištu izazvale su nove procene ruskog izvoza.
I SovEcon i IKAR smanjili su prognozu ruskog izvoza pšenice za jul na 2 miliona tona ili manje.
To je veliki pad u odnosu na sezonski tempo koji Rusija obično dostiže od avgusta do oktobra, kada mesečni izvoz može da iznosi 4 do 6 miliona tona.
Drugim rečima, najveći svetski izvoznik pšenice trenutno radi sa znatno smanjenim kapacitetom baš u periodu kada bi trebalo da se priprema za vrhunac izvozne sezone.
Ako ograničenja potraju i tokom jula i avgusta, svetski bilans pšenice mogao bi dodatno da se zategne.
To dolazi u trenutku kada bi novi rod sa severne hemisfere obično trebalo da pritisne cene naniže kroz veću ponudu.
Kerčki moreuz i Don-Azov ostaju usko grlo
Kerčki moreuz i Don-Azov kanal postali su ključna tačka svetskog tržišta pšenice.
Nakon ukrajinskih napada na ruske tankere i plovila u Azovskom moru, izvoz kroz taj pravac ostao je ozbiljno ograničen.
Ruski izvoznici tvrde da se deo tereta može preusmeriti drugim rutama, ali tržište sumnja u operativnu izvodljivost takvog rešenja.
Problem nije samo u alternativnom putu, već i u dostupnosti brodova, osiguranju tereta i spremnosti logističkih kompanija da preuzmu rizik.
Zato se crnomorski problem više ne posmatra kao kratkoročna vest, već kao stvarno ograničenje fizičke ponude.
Osiguranje i transport postaju skuplji ili nedostupni
Tržišna reakcija nije ostala samo na fjučersima.
Ponude fizičke robe iz Crnog mora postaju sve ređe, dok izvoznici procenjuju rizik.
Istovremeno, osiguranje tereta za brodove koji posluju u tom koridoru postaje ili nedostupno ili preskupo.
To je važan signal.
Kada se brodari, osiguravajuće kuće i trgovci povlače iz tržišta, poremećaj prelazi iz zone finansijske premije u stvarno ograničenje ponude.
Upravo zato je pšenica reagovala tako snažno, a Kanzas dostigao dnevni limit.
Francuska smanjila procenu proizvodnje pšenice
Pritisak na pšenicu ne dolazi samo iz Crnog mora.
Francusko Ministarstvo poljoprivrede procenilo je proizvodnju meke pšenice u 2026. godini na 32 miliona tona.
To je 4 odsto manje nego prošle godine.
Pad je posledica smanjenja prinosa od 7 odsto, koje je više nego neutralisalo povećanje zasejanih površina od 3 odsto.
Francuska je najveći proizvođač meke pšenice u Evropskoj uniji i jedan od ključnih izvoznika.
Zato smanjenje francuskog roda dodatno potvrđuje da evropska ponuda neće biti dovoljno jaka da lako nadoknadi poremećaje iz Crnog mora.
Čikaška pšenica cilja sledeći otpor
Čikaška SRW pšenica, koja je najdirektnije povezana sa evropskom i crnomorskom konkurencijom meke pšenice, dobila je dodatnu fundamentalnu podršku.
Posle zatvaranja na 6,79¼ dolara, naredni tehnički otpor nalazi se oko 6,94 dolara.
Ako se crnomorski poremećaji nastave, a ruski izvoz ostane ograničen, tržište bi moglo da testira i više nivoe.
Posebno je važno to što su špekulativni fondovi u čikaškoj pšenici u sredu još uvek držali neto kratku poziciju od oko 46.000 ugovora.
Takva pozicija u trenutku naglog rasta stvara uslove za prinudno zatvaranje kratkih pozicija, što dodatno ubrzava skok cene.
Soja dobila podršku iz prerade
Iako je pšenica bila glavna tema dana, soja je takođe zabeležila važan pozitivan signal.
NOPA je objavila da su njeni članovi u junu preradili 214,3 miliona bušela soje.
To je oko 10 miliona bušela više od očekivanja tržišta i iznad gornje granice procena.
U odnosu na jun prošle godine, prerada je veća 15,69 odsto, što pokazuje da domaća tražnja za sojom u SAD ostaje snažna.
To je bullish podatak za sojin kompleks, jer potvrđuje jaču potrošnju nego što je tržište uračunavalo.
Zalihe sojinog ulja na najnižem nivou za osam meseci
Još važniji podatak stigao je iz zaliha sojinog ulja.
Zalihe su pale na 1,5 milijardi funti, što je 13,5 odsto manje nego u maju i ispod svih tržišnih očekivanja.
To je najniži nivo zaliha sojinog ulja u poslednjih osam meseci.
Pad zaliha potvrđuje snažniju domaću potrošnju sojinog ulja i ublažava prethodne brige oko slabije tražnje iz sektora biodizela.
Zbog toga su i avgustovska i novembarska soja uspele da zatvore iznad 12 dolara prvi put u poslednja dva meseca.
Razlika između pšenice i kukuruza dostigla novi maksimum
Rast pšenice otvorio je i važno pitanje u stočnoj ishrani.
Razlika između septembarske čikaške pšenice i septembarskog kukuruza dostigla je 2,35 dolara po bušelu, što je novi maksimum za taj ugovor.
Ovaj odnos je važan jer određuje da li se pšenica može koristiti kao stočna hrana.
Kada je pšenica toliko skuplja od kukuruza, ona postaje ekonomski nekonkurentna za ishranu stoke, pa se tražnja vraća ka kukuruzu.
Granica koju tržište prati nalazi se ispod 2 dolara.
Na sadašnjem nivou, kukuruz zadržava punu bazu tražnje iz sektora stočne hrane i može dobiti dodatnu podršku ako se deo potrošnje koji bi inače išao na pšenicu prebaci na kukuruz.
Kukuruz porastao uprkos slabijoj proizvodnji etanola
Septembarski kukuruz zatvorio je na 4,47½ dolara, uz rast od 9 centi.
I septembarski i decembarski ugovor dostigli su šestonedeljne maksimume.
Rast kukuruza došao je uglavnom kao posledica podrške iz pšenice i šireg rasta žitnog kompleksa.
Ipak, tržište je dobilo i slabiji signal iz sektora etanola.
Proizvodnja etanola u SAD pala je na 1,04 miliona barela dnevno, što je pad od 53.000 barela dnevno u odnosu na prethodnu nedelju i 4 odsto manje nego godinu ranije.
To je najniži nivo u poslednjih deset nedelja.
Potrošnja kukuruza za etanol ispod potrebnog tempa
U proizvodnji etanola potrošeno je oko 102 miliona bušela kukuruza, odnosno 14,6 miliona bušela dnevno.
Da bi se dostigla USDA godišnja procena od 5,550 milijardi bušela kukuruza za etanol, potreban tempo je oko 15,6 miliona bušela dnevno.
Trenutni tempo od početka marketinške godine iznosi 15,15 miliona bušela dnevno, što godišnje daje oko 5,528 milijardi bušela.
To je i dalje ispod USDA cilja.
Zalihe etanola porasle su za 463.000 barela, na 24,4 miliona barela, što je iznad očekivanja i iznad prošlogodišnjeg nivoa.
Ako se slabiji tempo proizvodnje nastavi, tržište će početi da postavlja pitanje da li je USDA procena potrošnje kukuruza za etanol previsoka.
Brazil povećava obavezni udeo etanola
Pozitivan dugoročni signal za kukuruz došao je iz Brazila.
Brazilski energetski savet formalno je odobrio povećanje obaveznog udela etanola u gorivu sa 30 na 32 odsto na period od 180 dana.
To dolazi nakon prošlogodišnjeg povećanja sa 27 na 30 odsto.
Veća domaća potrošnja etanola u Brazilu znači da Brazil može trošiti više kukuruza za domaće potrebe, a manje plasirati na izvoz.
Za američki kukuruz to može biti pozitivno, jer smanjuje konkurenciju brazilskog porekla na tržištima kao što su jugoistočna Azija, Meksiko i Bliski istok.
Zapadni kukuruzni pojas ulazi u još jednu suvu nedelju
Vremenski rizik za kukuruz i soju u SAD i dalje nije nestao.
NOAA sedmodnevna prognoza pokazuje samo tragove padavina u Minesoti, Ajovi, Nebraski, Misuriju i Dakotama.
To praktično znači novu suvu nedelju za zapadni kukuruzni pojas.
Istočni kukuruzni pojas dobiće ograničeno olakšanje, sa 0,5 do 1,5 inča padavina u delovima Ilinoisa, Indijane i Ohaja.
Za kukuruz koji je na 34 odsto svilanja i soju sa 50 odsto cvetanja i 19 odsto formiranih mahuna, ovo je vrlo važan period.
Najveći problem ostaje zapadni deo velikih proizvodnih država, posebno zapadna Ajova, Nebraska i Kanzas, gde se deficit vlage gomila u trenutku kada usevi imaju najveće potrebe.
Tržište sada zavisi od Crnog mora i američkog vremena
Sreda je pokazala da se tržište pšenice vratilo u režim geopolitičkog rizika.
Ako ruski izvoz ostane ograničen, a ukrajinske luke nastave da budu meta napada, kupci će morati da traže sigurnije izvore snabdevanja.
To otvara prostor za dodatnu podršku američkoj, evropskoj i drugim alternativnim pšenicama, ali i za jači rast cena.
Kod kukuruza i soje priča ostaje vezana za vreme u SAD.
Ako zapadni kukuruzni pojas ostane suv tokom druge polovine jula, rizik po prinose mogao bi ponovo da se vrati u prvi plan.
Kod soje, snažna prerada i niže zalihe sojinog ulja daju dodatnu podršku, ali tržište će i dalje pažljivo pratiti kinesku tražnju i vremenske uslove.
Najvažnija poruka dana
Najvažnija poruka sredine nedelje jeste da se tržište žitarica više ne oslanja samo na vremensku premiju.
Pšenica sada ima jasan crnomorski šok u fizičkoj ponudi.
Soja ima potvrdu snažne domaće prerade i nižih zaliha ulja.
Kukuruz ima podršku iz pšenice, ali i upozorenje iz slabije proizvodnje etanola.
Zbog toga tržište ulazi u drugu polovinu jula znatno nervoznije nego pre nekoliko dana.
U takvim uslovima, svaka nova vest iz Crnog mora, svaka vremenska prognoza iz američkog kukuruznog pojasa i svaki izvozni podatak mogu izazvati brzu promenu cena.
Izvor: tržišni izveštaj