Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je na zvaničnom sajtu da je pronašlo dve mlekare za otkup tzv. viškova mleka i da se farmeri telefonom mogu javiti za otkup. Ova vest Igora Kalinića iz Sente zatekla je kada je već prosuo više od 17000 litara mleka u čekanju da pronađe otkupljivača. Do danas se nije pronašao kupac, a uzorkovanje mleka je pokazalo da u njemu nema toksina. Mlekara Somboled je pripisala otrove u mleku, ovom farmeru, čiji kvalitet su merili u istoj laboratoriji. On je dobio potvrdu o ispravnosti, a Somboled nikad nije pokazao nalaz o neispravnosti. Pre par dana usledila je intervencija sa nivoa države, i Somborci su došli, da ponovo provere kvalitet, a dan kasnije odvezli su 600 litara i najavili da ne znaju kada će doći ponovo.
Mladi farmer je bio primoran da prospe više od 800 litara mleka. U međuvremenu, javila se i službenica iz Uprave za agrarna plaćanja (posle objavljivanja priloga na RTS-u) i obećala je Igoru da će pronaći otkupljivača „već za sutra“, ali se niko nije javio do danas.
Zahvaljujući emisiji Otkos NS televizije i RTS-u, za ovog mladog farmera zna cela zemlja, ali pomoći nema. Iako je razmišljao da sa familijom gradi novu farmu, sada je pokoleban i pominje odlazak na rad u EU.
Na žalost slučaj ovog farmera isti je kao i drugih 1000 sa manjom proizvodnjom mleka. Njihov rad je ugašen, ili je na ivici propadanja.
Ministarstvo poljoprivrede svojim nečinjenjem ili lošim potezima, urušava sektor po sektor poljoprivrede, iako beležimo najveći Agrarni budžet u istoriji. Sve se namešta da postanemo i ostanemo samo tržište za robe iz EU, bez obzira na agrarne potencijale koje imamo. Primeri su neverovatni. Svinjarstvo smo doveli do nule, dozvolama dužeg trajanja za uvoz živih svinja i mesa, trgovine su pune biljnih sireva (uvoz oko 18000 tona biljne masti), zamrznuto meso se prodaje kao sveže koje mi ne izvozimo u EU jer ga nemamo, a i tamošnji kupci za ovo meso platili bi „porez“…
Ministarstvo poljoprivrede nema znanja da se suprotstavi potonuću poljoprivrede i sela. Čak se nisu opredelili ni za aktiviranje Javnih skladišta sa Garancijskim fondom, za čega postoji Zakon. Žitarice i dalje, u većini, ne razvrstavamo po kvalitetnim grupama.
Privredna komora Srbije je po strani događanja u agrarnom sektoru, jer njeni članovi nisu – primarni proizvođači već samo prerađivači. U semenskoj proizvodnji od izvoznika postali smo uvoznici i zavisni od moćnih semenskih kompanija iz sveta.
Iako se sva nezadovoljstva za stanje u poljoprivredi pripisuju nadležnom Ministarstvu, niko ne priznaje niti pominje greške u izboru kadrova za rad u ovom delu državne administracije ili toleranciju dugog zadržavanja nesposobnih u Nemanjinoj. Dogurali smo dotle da nemamo ni novu Strategiju o poljoprivredi jer se taktiziralo ko će da je sačini i predloži i koliko novca može da se vrati nekome „na dlan“. Tako se i pokušalo doći do ovog dokumenta uz pomoć inostranih znalaca.
Šta i ko može da promeni? Do nove Vlade put će biti dug i zbog toga, čini se, da je najkorisnije da Predsednik države Aleksandar Vučić predloži uvođenje prinudnih mera u Ministarstvu poljoprivrede, jer kao ekipa ceo sektor sa puno novca vode u propast. Takvo stanje postaje skupo poniženje i sa potrebnim dugim periodom za poboljšanje. Nije nikakva sramota da se ovo dogodi, jer u pitanju je trošenje mnogo novca poreskih obveznika. U ovakvom stanju nije dobro najavljivati nova veća izdvajanja, od postojećih, za nijedan sektor, pa ni stočarstvo. Ovaj deo poljoprivrede dobio je najveću finansijsku podršku i razumljivo je što sada mnogi žele da se ubace u postojeće modele. Neki bi da kupuju krave, a drugi da se osnovno stado za premije sa 300 grla poveća na više hiljada. Ova mera u komšiluku je upropastila govedarstvo, jer su velike farme trošile više od 1/3 agrarnog novca.