Beograd, 15.02.2025.
Još uvek nema pouzdanih podataka o ukupnoj setvi pšenice, jer za to ne postoji ni model evidencije pa se procenjuje da te površine iznose oko 630.000 ha, što znači da je posejano 50.000 ha više nego prošle godine. Za potrebe hlebnog brašna u Srbiji sa prosečnim prinosom od 5.500 kg po ha dovoljan nam je rod zrna sa oko 220.000 ha.
O stanju pšeničnih polja u redakciju Agroservisa stigle su ralzličite vesti, ali je jedinstvena ocena da bolje izgledaju polja koja su ranije posejana pšenicom. To se odnosi na regione od Severnog Banata do Šumadije.
Ratari trenutno, u većini, žure da prihrane pšenicu azotom očekujući kišu ili sneg, a ima i gazdinstava koja ne veruju u takva očekivanja i još čekaju da obavljaju ovaj važan agrotehnički posao.
Direktor zadruge u Bogatiću Ivan Radovanović, svakodnevno je na terenu Mačve i pouzdano tvrdi:
- Pšenica u Mačvi je još u fazi mirovanja, primena ureje nije završena, imam utisak da pojedine oranice sa pšenicom još nisu završile bokorenje. Gde je bila gušća setva i nicanje ima oštećenja od mraza, što će se vremenom promeniti. Mnoga polja su retka sa biljkama zbog kasne setve. Pokazalo se da je rana setva uspešnija, kaže Radovanovič i dodaje da su površine pod ovom žitaricom neznantno veće ali da se priprema veća setva suncokreta, dok se od soje odustaje. On smatra da se neće smanjiti obim setve kukuruza u Mačvi bez razlike što se i ove godine očekuje suša.
Aleksandar Radojević iz Kovina tvrdi da je u Južnom Banatu posejano više pšenice nego prošle godine, ali da usevi očekuju vodu jer je na „gornjim zemljama“ primetna suša – žutilo biljaka.
- Ako i mart bude suv onda ćemo upasti u lošu ratarsku godinu. Već sada na posnijim zemljama pšenica kao i uljana repica, pomalo žute. Vetar je ovih dana oduvao vlagu, a 60 dana smo bez ozbiljnijih padavina. Kada traktori idu atarskim putevima diže se prašina u polju, a to je za nas loš znak, kaže Radojević.
Slaviša Dabižljević urednik emisije Otkos gotovo svaki dan je u kontaktu sa ratarima i dobro poznaje stanje useva.
- Ima izvanrednih pšenica. Mislim da je polovina zasejanih u rano doba izvanredna, a kod nekih pšenica ima još nicanja. Severni Banat i cela Bačka su gotovo jednaki po izgledu pšeničnih polja. Primetio sam da su ratari obavljali analizu zemljišta i da nema više upotrebe đubriva „od oka“ i bez procene stručnjaka. Istina, mnogi ratari su odavno stekli veliko iskustvo u obavljanju proizvodnje i smatram da se neće vratiti neke početničke greške – tvrdi Dabižljević. Već godinama važi pravilo, pa i u sušnim rejonima, oko upotrebe sveihagrotehničkih mera i prinosi ne izostaju! Najslabiji rezultat za ratare je ako pokriju samo troškove, kaže ovaj iskusni urednik.
On smatra da nema razloga da se obustavi prodaja pšenice – izvoz, jer je takva odluka u nedalekoj prošlosti nanela dosta finansijske štete mnogim gazdinstvima.
Inače prema saznaju Agroservisa više od 100.000 gazdinstava još uvek pštenicu seje na površini do 2 ha.
Na slici: pšenično polje u okolini Sente