„ VINOGRADARSKI REGISTAR PO EVROPSKIM NORMAMA“
Beograd, 31. januar 2014.
Kao pomoć proizvođačima grožđa, koji po osnovu Zakona o vinu moraju da se upišu u Vinogradarski registar i prijave podatke o svojim vinogradima, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede promenilo je Pravilnik o vinogradarskom registru. Izmenama i dopunama ovog pravilnika, proizvođači grožđa neće morati da podnose dokumentaciju o katastarskim podacima (izvod iz lista nepokretnosti i kopije planova parcela), kao i izvod iz Agencije za privredne registre (za privredne subjekete), već će Ministarstvo, odnosno Centar za vinogradarstvo i vinarstvo preko svojih šest kancelarija u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Negotinu, Aleksandrovcu i Nišu pribavljati neophodne podatke iz raspoloživih baza Republičkog geodetskog zavoda i Agencije za privredne registre.
Takvi proizvođači grožđa, koji neće imati troškove za upis u Vinogradarski registar, već će podnošenjem popunjenog zahteva za upis u Vinogradarski registar (VV1 obrasca) veoma lako da započnu proceduru upisa i ostvare ovu zakonsku obavezu, koja je inače obaveza u svim zemljama Evropske unije.
Iz tog razloga, Ministarstvo priprema Memorandum o saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom u cilju lake razmene informacija, korišćenja određenih georeferenciranih podataka i provere podataka o vinogradima na osnovu odgovarajućih snimaka i digitalizovanih katastarskih planova, bez obaveze da se u prvoj fazi uvek odlazi na teren, čime će se obezbediti i određena ušteda za realizaciju ove EU obaveze.
Prema popisu poljoprivrede koji je sproveden u 2012. godini, u Republici Srbiji ima oko 22.000 ha pod vinogradima, a proizvodnjom grožđa se bavi oko 80.000 gazdinstava.
Novom rejonizacijom vinogradarskih geografskih proizvodnih podrjučja definisana su tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja posebno pogodnih za gajenje vinove loze.
Zahvaljujući usaglašavanju zakonske regulative sa EU zahtevima, reonizaciji vinogradarskih geografskih proizvodnih područja, transformaciji sistema geografskog porekla i povoljnim merama podrške Ministarstva poljoprivrede, sektoru vinogradarstva, tokom poslednjih nekoliko godina podižu se moderni zasadi vinove loze sa pretežno vinskim sortama namenjenim proizvodnji visokokvalitetnih vina (Chardonnay, Sauvignon Blanc, Riesling, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir i druge). Nosioci ovih investicija su uglavnom male porodične vinarije. Takođe, permanentno raste i broj proizvođača (trenutno ih je 75) i vina sa geografskim poreklom (214 vina u sistemu geografskog porekla). Veće je interesovanje za podizanje zasada sa kvalitetnim autohtonim i regionalnim sortama (Prokupac, Tamjanika, Skadarka i druge) i domaćim stvorenim sortama (Probus, Sila, Morava i druge), što sve doprinosi unapređenju vinogradarstva Srbije.