subota, decembar 7Agro servis

Ratarima teško, a oru tvrde pašnjake – zakupac iz Obrenovca u Dobrici zatvorio seoski pašnjak

Novi Sad, 08.11.2024.

Pašnjaci su poodavno glavna tema među ratarima i stočarima. Prvi žele da na ovim površinama seju, a drugi da napasaju svoju stoku. Umešala se država, a nedavno i mesne zajednice u izdavanje u zakup ovih površina. U nekim mestima je pravi rat – ko će prvi doći da uzore ili da prevari državu kako mu pašnjaci koriste za stoku, a nema ni papka.

Da li će se na osnovu dobrog primera čuvanja pašnjaka i prijave uzurpatora stanje uskoro promeniti?

Privredno društvo „Eko oaza – Naturpark“ iz Ade jedina je privatna privredna organizacija koja se bavi upravljanjem prirodnim vrednostima. U njenoj nadležnosti je i čuvanje pašnjaka gde su staništa ptica, druge divljači i retkih trava. Oni jednako paze na trstike, močvare, održive pašnjake i izvore sa vodom.

Od ukupno 6 hiljada hektara, u različitim statusima je i preko 3 hiljade hektara pašnjaka. Ove površine kao i sva zaštićena područja čuva zakon po kome nije dozvoljeno preoravanje niti setva pa čak i košenje, su meta ratara.

Sa jakim traktorima pojedinci već godinama koriste pašnjake i uz priču kako je teška banatska zemlja seju i ubiraju prihod bez zakupa ili sa minimalnim izdacima.

U izdavanju pašnjaka ratarima i po uzurpaciji najviše takvih slučajeva je u opštinama Čoka, Kikinda, Novi Bečej, gradu Zrenjaninu ali i u južnom Banatu…

Ima i podzakupa – tvrde stočari iz Novog Miloševa. Među selima koja imaju uzurpirane ili nedozvoljeno obrađene pašnjake su Ostojićevo, Vrbica, Crna Bara, Sajan, Novo Miloševo, Iđoš, Padej, Melenci, Mužlja, Dobrica…

I u drugim krajevima Vojvodine preoravaju se pašnjaci i tu prednjače opštine Kovin, Bela Crkva, Alibunar…

Ministarstvo poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede pozvalo je udruženja i gazdistva da slobodno prijave uzurpaciju pašnjaka uz mogućnost da ne navode i svoju adresu.

Danas smo u našoj redakciji primili poruku da je u selu Dobrici zakupac iz Obrenovca preorao više od 200 hektara seoskog pašnjaka, a koristiće ukupno oko 500 i ovim zakupom zatvorio je za seoske krave put do ispaše.

Stočari u ovom selu su očajni i pitaju: „Šta će biti sa nama kada država ne može da spreči i sačuva svoju imovinu i da nas pomogne“? Za male pare gasi „stočarstvo“.

Ove domaćine  smo uputili da sve prijave Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za zemljište. Udruženje „Agroprofit“ godinama se bavi promocijom pašnjačkog govedarstva i ovde smo čuli da su uputili predlog Ministarsvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da odmah suspenduju izdavanje pašnjaka gazdinstvima koji nemaju stoku i da ukinu naplatu.

U ovom udruženju koje okuplja proizvodnu grupu odgajivača tovnih rasa tvrde da država ostvaruje mali prihod od zakupa i da stočari imaju veću štetu što ne koriste tu pašu, od tog iznosa.

Poslednji primer je iz sela Dobrica gde je zakupac isključio iz paše seosko stado krava. Slično se dogodilo i u Dupljaji, opština Bela Crkva, gde je lokalna vlast raskinula ugovor sa udruženjem stočara iz sela, da bi pašnjak izdala zakupcu iz okoline Subotice za ovce koje nikada tamo nisu stigle.

Stočari su se obradovali i cene što  im je Predsednik države Aleksandar Vučić pružio podršku i sada se čeka realizacija novih mera sa kojima baš u Ministarstvu poljoprivrede i ne žure.

Stočari veruju da će najava Predsednika da će rasčistiti sa onima koji ne rade dobro i to od opštine do ministarstava. 

Ako se to dogodi i pojedine službe krenu u analizu odnosa prema poljoprivrednicima u sektoru izdavanja državnih površina „biće perja“.

Za pravljenje reda izdavanje državne zemlje u zakup je jak povod. Događa se da dok Predsednik Aleksandar Vučić daje podršku stočarima i gazdinstvima, opštine i gradovi gde  je na vlasti SNS ograničavaju pravo prečeg zakupa farmerima po važećim propisima. Ova gazdinstva zbog gubljenja tih oranica, neretko prodaju stoku.

Organizacija za zaštitu prirode koja se pojavila u Adi, mogla bi da postane dobar model za područja gde postoje potrebe za kontrolom poštovanja održivosti biodiverziteta i prirode.

Direktor Privrednog društva „Eko oaza – Naturpark“ Tot Šandor za Agroservis kaže: – Poštovaćemo zakon i povereni posao. Oni koji ne poštuju propise su evidentirani i pokušavamo da ih edukujemo i da sarađujemo. Zatečeni smo preoravanjem pašnjaka i to od velikih domaćina i kada se svi žale na sušu i slab prihod, očigledno ovde nešto nije tačno. Ljudi od tvrde banatske oranice moćnim mašinama prave pepeo i seju. Danas kažu da neće, a sutra seju. Zbog takvih smo u celu situaciju uključili sektor za ekološki kriminal iz Kikinde – kaže Šandor Tot.

Prve intervencije inspekcije u Severnom Banatu su pokazale da su sve prijave tačne, ali da nema dovoljno inspektora da bi otvorili proceduru za prekršioce. Međutim, kako smo čuli, ratari bez razlike u čijem vlasništvu je preorani i zasejani pašnjak neće biti pošteđeni od kazni. Inspektori poručuju da vegetacija zasejanih pašnjaka dugo traje i da će pored svih teškoća završiti svoj posao.

Poznate granice zaštićene zone

DRUŠTVENI SAVET

Privredno društvo „Eko oaza – Naturpark“ za zaštitu prirode i biodiverziteta i upravljanje prirodnim vrednostima osnovalo je Društveni savet od predstavnika korisnika njegovih usluga i vlasnika površina koje koriste gazdinstva, preduzeća i udruženja. Članovi ovog Saveta su predstavnici mesnih zajednica, udruženja lovaca, poljoprivrednih udruženja i ljubitelji prirode. Osnovni zadatak ovog Saveta je da se privredno društvo što više integriše u interes i zajedništvo svih kojima je stalo do očuvanja parka prirode „slatine u dolini Zlatice“.

Društveni savet je verifikovao i program rada preduzeća, u kome se poseban značaj daje zaštiti prostora, posebno pašnjaka i uključivanju mladih u programe koji obuhvataju i brojne edukacije kao i formiranje volonterskih grupa sa nazivom „Volim Tisu“.

Biće organizovane i izložbe sa temom „Slatina u dolini Zlatice u objektivu foto reportera i TV snimatelja“. Poseban značaj dat je privlačenju dece na prostore zaštićenih površina pa je objavljeno i takmičenje za najbolji atlas trava oko Tise sa prepoznavanjem biljaka.

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala