nedelja, jul 14Agro servis

REPE MOŽDA BUDE 40.000 HEKTARA

 

Novi Sad, 29.03.2022.

Dnevnik

  • Mart je mesec kada se seje šećerna repa, ali su se tek sredinom prošle sedmice na kraju meseca za to stekli uslovi. Mada ima ratara koji nisu čekali da se vreme prolepša i ugreju oranice već su posao obavili ne gledajući na hladno vreme.

Ovog proleća među ratarima ne vlada veliko interesovanje za ovu industrijsku biljku. Kažu da će posejati na oko 30.000 hektara. Razlog je što cena šećera slabo ide naviše za razliku od drugih namirnica koje su posebno poskupele od pojave pandemije kovid-19. Repa je i zahtevnija, treba joj posebna nega i više hemije, pa uz skup repromaterijal i gorivo ratari traže unosnije kulture koje će doneti veći prihod i niže troškove proizvodnje. Lane je pod repom bilo oko 37.000 hektara, prema podacima Poslovne zajednice “Industrijsko bilje”. Ove godine Poslovna zajednica se nada da će se površine pod repom ponoviti, pa i da će repa zauzeti 40.000 hektara.

U ataru Temerina setvu šećerne repe privodi kraju Živko Vasin. Nije ,kaže, čekao da se vreme prolepša, već je primenom agrotehnike pokušao da obezbedi uslove za setvu.

– Agrotehničkim operacijama obezbedio sam uslove za setvu jer ne mogu se čekati optimalni uslovi.Najvažnije je da u zemlji ima vlage, doduše na malo dubljoj površini od šest santimertara, mada se seme stavlja na dubinu od pet santimetara – kazao je Vasin. Po njegovim rečima, hektar repe koštaće ga 2.800 evra po hektaru i u taj trošak ulazi i arenda.

Vasin kaže da su šećerane prema ratarima korektne i da su ove godine ponudile otkup od 42 evra po toni, uz bonuse. – Pomogle su nam koliko su mogle jer ne mogu ni one raditi na svoju štetu, kada cena šećera miruje, kod nas je svega 80 dinara kilogram, a Uredbom Vlade Srbije cena kristal šećera je ograničena, doduše uz još nekoliko namirnica – kazao je Vasin.

Ratar iz Crepaje Goran Josifovski juče je posejao repu, ali na znatno manjoj površini nego prošle setve. Bolje mu je, kaže, da poseje druge kulture zbog više cene. – Ove godine repu će sejati samo oni koji vole da se bave industrijskom biljkom. Ne verujem da će je biti više od 30.000 hektara. Ratari uglavnom ili odustaju ili umanjuju površine u korist kukuruza, soje, suncokreta…. kazao je Josifovski.

U prošloj kampanji dobili smo 340.000 tona šećera, prosečan prinos je bio 60 tona po hektaru, ali je digestija bila iznad proseka, čak 17 procenata, podaci su Poslovne zajednice “Industrijsko bilje”.

Direktorka Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” Olga Čurović kaže za “Dnevnik” da je Srbiji potrebno godišnje između 160.000 i 170.000 tona šećera za ishranu i za prehrambenu industriju, a da je u prošloj ekonomskoj godini od oktobra 2020. godine do septembra 2021.godine izvezeno oko 180.000 tona šećera. – Podaci pokazujemo da imamo šećera za soptvene potrebe i za izvoz – navela je direk torka.

U Srbiji se preradom šećera bave dve kompanije, domaća “Sunoko” u sastavu “MK grupe” koja drži šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, i grčka “Helenik šugar” koji imaju dve šećerane u Crveniki gde se repa prerađuje, i u Žablju koja ne radi nekoliko godina.

U Hrvatskoj kilogram šećera 102 dinara

Po rečima grčkog eksperta za šećer u Srbiji Hristosa Aleksopulosa, ako uporedimo cene šećera u EU i u Srbiji, vidimo da je cena ove namirnice ovde niža nego, recimo, u Hrvatskoj, koja je članica EU. U Hrvatskoj se za kilogram šećera mora izdvojiti 6,5 kuna, što odgovara iznosu od 102 dinara. Zato je cena od 80 dinara dobra kada vidimo koliko se u jednoj zemlji EU mora izdvojiti za kilogram šećera – naveo je Aleksopulos za “Dnevnik”.

Prateći podatke i istraživanja ministarstava poljoprivrede najrazvijenijih zemalja sveta, Aleksopulos navodi da se očekuje suficit kada je proizvodnja šećera u pitanju. Povećana proizvodnja, prvenstveno u Indiji, stavlja do znanja da će i potrošnja šećera u svetskim okvirima porasti. Zato je, ističe, njegov savet poljoprivrednicima da posao rade sa puno vere i kvaliteta, kao i do sada.

– Moja očekivanja od ovogodišnje setve kreću se između optimizma i potencijalnih vremenskih prilika, od kojih zavisi i sam kvalitet celokupnog posla. Ako pronađemo zlatnu sredinu između ove dve stavke, može se reći da očekujem dobru setvu na zadovoljenje ovdašnjeg tržišta i potreba. S obzirom na to da je ceo svet zastao zbog pandemije virusa kovid-19 i aktuelnih zbivanja u Ukrajini, treba znati da je situacije srpske poljoprivrede na stabilnim nogama, za razliku od nekih daleko većih i moćnijih država EU pogođenih aktuelnom ekonomskom krizom – kazao je ekspert za šećer u Grčkoj i Srbiju Hristos Aleksopulos.

 Subvencije  

—> KLIKNITE OVDE! <---

 Pregled Cena Žitarica  

—> KLIKNITE OVDE! <---


— Vaš komentar na nove cene žitarica 
  
—> KLIKNITE OVDE! <---

— Besplatni Agro Saveti 
—> KLIKNITE OVDE! <---









Ostavite odgovor

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala