Beograd, 11.12.2024.
Ponuda i cene svežeg mesa nikako da se stabilizuju, a pogotovo je neizvesno snabdevanje tržišta goveđim mesom iako ponuda žive junadi ne manjka. Broj malih gazdinstava koji su se bavili tovom do pre dve godine smanjen je za oko 5000, a u proseku su imali u tovu 4-6 grla.
Danas se ovim poslom, sa više od 100 grla bavi mali broj farmera, ali to ne umanjuje ponudu prema klaničarima, koji iznose meso na domaće tržište.
Cenovnom politikom klaničara tov u Srbiji je simboličan u odnosu na vreme kada smo juneće meso izvozili za više od 220 miliona dolara godišnje. Ipak, za naše potrebe imamo dovoljno junećeg mesa i ne bi trebalo da ga uvozimo. Uspeli smo da izvezemo kvalitetan bebi beef za 6,06 miliona evra. Za 1.360 tona naplatili smo 5,33 evra po kilogramu u proseku. Najbolje smo trgovali sa Italijom – za 6,8 eura po kg (najverovatnije milanez).
Za domaće stočare nije dobra vest da su izvoznici junećeg mesa postigli cenu od 4,5-5 eura/kg što odgovara otkupnoj ceni žive junadi od oko 2,5 eura/kg.
O čemu se ovde radi nije jasno, jer je prodajna cena junadi odavno je veća.
Juneće meso koje smo uvozili iz Ruske Federacije, najverovatnije je biftek, platili smo 7,8 eura/kg. U isto vreme but bez kostiju u Moskvi reklamiran je u prodaji po 6 eur/kg.
Sa cenom po kojoj su naši klaničari prodavali meso, od 101 zemlje, gde je Agroservis imao uvid, u maloprodajnu cenu, mi bi bili konkurentni u najmanje 30 država. Podaci koje saopštavaju trgovci odnose se na but bez kosti, gde se naši klaničari, ipak, ne mogu uklopiti.
Prema podacima izvoza u Kinu, gde se očekuje veliki izvoz, imali smo eksport mesa III klase.
Domaća potrošnja junećeg mesa obuhvata klanje 86.000-90.000 junadi, a tu količinu uvek imamo na domaćim farmama i nije nam potreban uvoz.