Autor: Čedomir Keco
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je o pojavi slinavke i šapa, zarazne bolesti pojedinih životinja, reagovalo 7.marta, instruktivnim saopštenjem, jer se ova bolest pojavila u EU. Posle Nemačke to se dogodilo u Mađarskoj i Slovačkoj, a prethodno je zabeležena i u Turskoj. Sve do početka ove nedelje u državnoj administraciji su se zadržali na saopštenju i preporukama koje prenosimo u celosti, ali se na terenu oko zaštite uradilo malo.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije obaveštava javnost, stočare, veterinare i sve učesnike u sektoru stočarstva o potvrđenom izbijanju bolesti slinavke i šapa u Mađarskoj, u regionu Győr-Moson-Sopron, blizu granice sa Slovačkom. Bolest je potvrđena 7. marta 2025. godine na farmi mlečnih krava, a kod obolelih životinja primećeni su karakteristični klinički znaci. Nadležne vlasti Mađarske su odmah reagovale, uvele kontrolne mere i započele epidemiološko istraživanje kako bi utvrdile izvor infekcije i sprečile širenje bolesti.
Šta je slinavka i šap i zašto je opasna?
Slinavka i šap je jedna od najopasnijih zaraznih bolesti papkara, uključujući goveda, svinje, ovce i koze. Brzo se širi direktnim kontaktom među životinjama, ali i preko zaraženih predmeta, hrane, vode i ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranim životinjama. Bolest izaziva velike ekonomske gubitke i zahteva najstrože mere kontrole, uključujući:
- Ubijanje i bezbedno uklanjanje zaraženih i potencijalno zaraženih životinja;
- Uspostavljanje zona zaštite i nadzora oko zaraženog područja;
- Zabranu premeštanja živih životinja i proizvoda životinjskog porekla;
- Stroge mere dezinfekcije i kontrole kretanja ljudi i vozila.
Situacija u Srbiji i preventivne mere
U Republici Srbiji slinavka i šap nije zabeležena od 1996. godine. Ipak, s obzirom na nedavne slučajeve u Turskoj, Nemačkoj i sada Mađarskoj, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 21. januara 2025. godine donelo je Naredbu o merama za sprečavanje unošenja slinavke i šapa (“Službeni glasnik RS 6/2025”). Ova naredba propisuje:
- Pojačanu kontrolu životinja, stočnih proizvoda i hrane za životinje iz zemalja sa potvrđenim slučajevima;
- Obavezno prijavljivanje svih sumnjivih slučajeva veterinarskim službama;
- Stroge mere biosigurnosti na farmama, uključujući dezinfekciju, kontrolu ulaska i izlaska ljudi i vozila, kao i ograničenje kontakta sa životinjama iz rizičnih područja.
Apel stočarima i veterinarima
Ministarstvo apeluje na sve stočare, veterinare i druge aktere u sektoru stočarstva da pokažu maksimalnu odgovornost i preduzmu sve neophodne mere kako bi sprečili potencijalni unos bolesti u Srbiju:
- Stočari su dužni da pažljivo prate zdravstveno stanje svojih životinja i strogo se pridržavaju svih biosigurnosnih mera;
- U slučaju simptoma poput plikova na ustima, papcima ili vimima, otežanog kretanja i obilne pljuvačke, obavezno je hitno obavestiti nadležnog veterinara;
- Veterinarske službe su u obavezi da reaguju bez odlaganja i sprovedu sve neophodne mere u slučaju sumnje na infekciju.
Pojačane mere biosigurnosti
Ministarstvo posebno naglašava važnost sledećih mera na farmama:
- Ograničavanje ulaska na farmu – Dozvoljen samo neophodan pristup, uz obaveznu dezinfekciju;
- Kontrola kretanja životinja i vozila – Zabrana unosa životinja iz rizičnih područja, dezinfekcija vozila;
- Redovna kontrola zdravstvenog stanja stoke – Svaka sumnja na simptome bolesti mora odmah biti prijavljena veterinaru;
- Čišćenje i dezinfekcija objekata i opreme – Korišćenje odobrenih dezinfekcionih sredstava;
- Bezbedno skladištenje hrane i vode – Korišćenje proverenih izvora stočne hrane.
Apel građanima koji dolaze iz Nemačke i Mađarske
Ministarstvo upozorava građane koji dolaze iz Nemačke i Mađarske da je unos proizvoda životinjskog porekla strogo zabranjen, jer predstavlja najveći rizik za unošenje virusa u Srbiju. Uprava carina će pojačati kontrolu putnika, vozila i ličnog prtljaga, uključujući sve vrste sendviča i drugih proizvoda životinjskog porekla. Granična veterinarska inspekcija će u saradnji sa Upravom carina sprovoditi sve propisane mere u skladu sa Naredbom.
Kontinuirani nadzor i zaštita stočarske proizvodnje
Ministarstvo je u stalnoj komunikaciji sa veterinarskom inspekcijom, veterinarskim subjektima i nadležnim organima u Srbiji i Evropi, kako bi osiguralo blagovremeno sprovođenje preventivnih mera. Samo zajedničkim naporima, strogom primenom biosigurnosnih mera i brzim reagovanjem možemo sačuvati domaću stočarsku proizvodnju i sprečiti širenje ove opasne bolesti. Ministarstvo nastavlja da prati situaciju i o svim novim okolnostima će blagovremeno obaveštavati javnost.
Mnogi stočari ne pamte ovu opaku zarazu od 1996.godine, a pogotovo ne onu 60-ih godina prošlog veka koja je nanela ogromnu štetu farmerima, baš u govedarstvu. Tada su u zaštitu zaraženih prostora bili uključeni vojska i policija, a radnici su spavali na farmama. Posebne mere su bile vezane za isporuku mleka i utovljenih goveda i svinja. Pomenute 1996.godine država je na brzinu osnovala firme za dezinfekciju na graničnim prelazima, a među vlasnicima je bilo i državnih službenika i funkcionera iz tadašnjeg Ministarstva poljoprivrede. Sve je trajalo više od 30 dana pa su ostvarili i solidnu zaradu na “kupanju” kamiona.
Istina, danas imamo manje stoke nego tih godina, ali bi nas pojava ove zaraze dokrajčila u ovom sektoru poljoprivrede.
Iz saopštenja ili navedenog uputstva o preventivi, baš se i ne vide “zatvorene rupe” za prolaz ove bolesti.
Da li ćemo obustaviti kratanje vozila sa stokom iz uvoza kroz našu zemlju, zatvoriti vašare, sprečiti prodaju teladi iz kamiončića a prethodno sakupljenih od domaćina…?
Potrebna je zabrana kretanja traktora po pašnjacima koji su u javnom saobraćaju.
Za potpunu zaštitu, neophodna je brza organizacija timova za instruktažu i kontrolu po upravnim okruzima i uključivanje u ove poslove svih veterinara iz Instituta za stočarstvo, studenata veterine pa i penzionisanih veterinara. Svaki dan je potreban medijski podsetnik o zaštiti od slinavke i šapa… Za to nije dovoljan samo tv spot, već kratke tematske celine kao podrška farmerima. Taj osećaj za javnost fali i tu se moraju uključiti i druge službe izvan Ministarstva poljoprivrede i Vlada.
Dobro je što je na čelu Uprave za veterinu Živko Matijević, koji će umeti da organizuje posao.
Važno je sprečiti prodor ove bolesti u naše govedarstvo, gde postoji i novi kapital. Samo vrednost kvalitetnih priplodnih tovnih rasa goveda, bez simentalske rase, u Srbiji danas iznosi oko 50 miliona evra i u to je godinama država uložila najmanje trećinu novca. Danas imamo najveću podršku za govedarstvo u regionu. Kada se ovome doda i podatak da steona junica za mužu košta 2.500-2.700 eura, onda je jasno šta nam je činiti i da je ceo posao odbrane, od ogromnog nacionalnog interesa.
Sinhronizovana odbrana od slinavke i šapa je od neprocenjive vrednosti. Ne daj Bože, da nam se dogodi prodor, pa da moramo da eliminišemo životinje, što je Nemačka u većem region uradila, bila bi nam potrebna najmanje jedna decenija i velika sredstva da se oporavimo.
Najveća odgovornost je na vlasnicima farmi i Ministarstvu poljoprivrede, koje pored obaveze ima i priliku da se u poslovima odmakne dalje od saopštenja i preporuka.
Slinavka i šap su u komšiluku, samo pametno, bez panike.