Primena strože, evropske granice za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku — 0,05 mikrograma po kilogramu — odložena je do 1. decembra 2026. godine. Odluka je usvojena kroz izmene Pravilnika o maksimalnim koncentracijama kontaminenata u hrani, a objavljena je u Službenom glasniku, prenosi eKapija.

Do tada će u Srbiji ostati na snazi sadašnji limit od 0,25 mikrograma, koji se primenjuje već više od deset godina. Tema aflatoksina posebno je osetljiva u domaćoj javnosti još od 2013. godine, kada su povišeni nivoi ovog toksina u mleku izazvali veliku zabrinutost potrošača i doveli do obimnih kontrola u mlekarama i na farmama.

Država je više puta najavljivala postepeno usklađivanje sa EU standardima, ali proizvođači upozoravaju da bi nagli prelazak na strožu granicu mogao ozbiljno da ugrozi veliki broj farmi, naročito manjih. Najveći rizik javlja se u godinama kada su prisutne ekstremne vremenske prilike — suša, visoke temperature i loš kvalitet silaže — što povećava mogućnost stvaranja aflatoksina u stočnoj hrani.

Novi rok, kažu u sektoru, treba da omogući „bezbolnije“ prilagođavanje i šire uvođenje praksi koje smanjuju rizik od kontaminacije — poput bolje kontrole žitarica, pravilnog skladištenja i upotrebe veziva toksina u ishrani stoke.

Iako odlaganje deluje kao olakšanje za proizvođače, ova odluka nosi tri ozbiljna problema:

Potrošači u Srbiji duže će piti mleko nižeg standarda nego ostatak Evrope

EU granica (0,05 µg/kg) pet puta je stroža od naše trenutne (0,25 µg/kg).
To ne znači da je mleko automatski opasno, ali znači da nivo kontaminacije koji bi u EU bio zabranjen, kod nas će do 2026. i dalje biti dozvoljen.

Smanjuje se konkurentnost srpskog mleka na evropskom tržištu

Sve dok mleko ne ispunjava EU standard, ono ne može biti izvezeno kao sirovina, a ni mnogi mlečni proizvodi ne mogu ući na evropsko tržište.
To otežava plasman i usporava razvoj sektora.

Odlaganje šalje signal da sektor nije spreman za modernizaciju

Umesto ubrzanog ulaganja u kvalitet stočne hrane, kontrolu žitarica i nove tehnologije, deo proizvođača sada ima još godinu dana da „čeka“, a ne da ulaže.
To usporava napredak celog mlečnog sektora, dok druge zemlje regiona već posluju po strožim pravilima.

Šta je aflatoksin?

Aflatoksin je prirodni toksin koji proizvode određene plesni (najčešće vrste Aspergillus) koje se javljaju na kukuruzu, žitu, orasima i stočnoj hrani, posebno u uslovima visoke temperature, vlage i lošeg skladištenja. Kada životinje jedu kontaminiranu hranu, aflatoksin može završiti i u mleku.

Koliko je štetan?

Aflatoksin je jedan od najopasnijih poznatih prirodnih toksina jer:

• može da ošteti jetru
• dugotrajno izlaganje povećava rizik od oboljenja jetre
• posebno je rizičan za decu, jer su osetljivija na toksine
• u visokim koncentracijama može biti opasan po zdravlje

Zato su evropski standardi veoma strogi — dozvoljavaju samo 0,05 mikrograma po kilogramu mleka, što je izuzetno mali i bezbedan nivo.