Novi Sad, 22. avgust 2013.
Izvor: RTV
Za razliku od zemalja Evropske unije, u Srbiji je vakcinacija svinja protiv klasične kuge još uvek obavezna ali se u pojedinim selima ne sprovodi, jer vakcina nema.
Nestašica traje više od mesec dana, što seljacima predstavlja velik problem, jer bez primljene vakcine svinja ne može ići u promet.
Iako seosko gazdinstvo porodice Milinkov iz Čuruga klanicama godišnje isporuču skoro 100 svinja, ovog avgusta nisu uspeli da prodaju nijednu i to ne zato što nema kupaca, već zato što nema vakcine protiv kuge, koju svinje moraju da prime kako bi izašle na tržište.
– Ima tura koja bi mogla da ide, međutim ne može da se isporuči, sad i kad bi dobili vakcine, u najboljem slučaju, tek za dve nedelje bi mogle ići, pošto karenca za vakcinu traje dve nedelje. Tako, sada jedu skupu hranu, moramo da ih držimo, a čak se ne zna ni kad će biti vakcina – kaže Živko Milinkov.
Ne samo u Čurugu, već i u okolnim selima stočari imaju pune obore svinja koje ne mogu prodati, a takva situacija traje nešto više od mesec dana.
S obzirom na to da Veterinarski zavod iz Zemuna i Subotice očigledno imaju problema da obezbede dovoljne količine vakcina, stručnjaci iz novosadskog Instituta za veterinarstvo smatraju da taj problem može rešiti samo država i nadležno Ministarstvo poljoprivrede i to uvozom vakcina iz inostranstva ili izmenom Pravilnika, kako bi svinje mogle ići u promet i bez dobijene vakcine.
– To znači da nadležna veterinarska stanica kaže „da, svinje su obeležene, potiču iz dvorišta, iz mesne zajednice i opštine u kojoj nema svinjske kuge i nisu vakcinisani”. Jer, mi sada, zaista, nemamo dovoljne količine vakcina i onda će se taj problem na taj način prevazići– rekao je dr Dušan Orlić iz Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad”.
I dok Srbija po ugledu na evropske zemlje ne donese odluku da se vakcinacija svinja protiv kuge ukine, kako bi, uostalom, domaće meso moglo biti plasirano na strana tržišta, planom mera za ovu godinu vakcinacija je, ipak, obavezna. Međutim, dok vakcine ne stignu, svinje jedu i postaju sve teže, a kad pređu kilažu od 120 kilograma seljaci ih jedino mogu prodati kao drugu klasu i to po znatno nižoj ceni.