četvrtak, april 18Agro servis

U POLJOPRIVREDI KORISTIMO SVE MANJE DEKLARISAN MATERIJAL

 

Novi Sad, 22.12.2022.

Dnevnik

  • Troškovi setve iz godine u godinu bivaju sve veći izdatak za poljoprivrednike, posebno kada prinosi podbace,kao što je to bilo ove jeseni zbog suše.

Zato ratari pribegavaju štednji, ne koriste u punoj meri veštačko đubrivo i deklarisano seme zamenjuju sopstvenim semenom sa tavana, takozvanu „tavanku”.

Mada znaju da setva deklarisanim semenom obezbeđuje više prinose, zdrav usev, brže nicanje, zaštitu od bolesti…ne obaziru se odviše na te prednosti, zbog čega smo na istorijskom minimumu u korišćenju serifikovanog semena soje, pokazuju podaci Semenarske asocijacije Srbije.

Sekretar asocijacije prof. dr Svetlane Balešević Tubić izjavila je za „Dnevnik” da je naša zemlja poslednja na Listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena soje, ali i da korišćenje deklarisanog semena pšenice iz godine u godinu opada.

– Srbija ima lidersku ulogu u regionu u semenskoj proizvodnji i predstavlja jaku konkurenciju na međunarodnom tržištu, ali se, uprkos tome, nalazimo na istorijskom minimumu i poslednji na Listi evropskih država u korišćenju sertifikovanog semena samooplodnih biljnih vrsta – kazala je prof. dr Balešević Tubić.

U setvi soje 2020 godini sertifikovano seme soje korišćeno je svega 18–20 odsto, a pšenice od 35 do 40 odsto i ti podaci su ostali isti i u setvi 2021. godine. Na početku 21. veka, navela je, sertifikovano seme pšenice se koristilo oko 90 odsto, a soje 75-85 procenata, ali već 2015. godine pada na 60 odsto kod pšenice i 50 odsto kod soje. Trend se nastavio i u 2019. godini, kada je upotreba deklarisanog semena iznosila za pšenicu 40 odsto a za soju 35 procenata.

– Gubici u proizvodnji zbog nekorišćenja deklarisanog semena soje iznose 5.940.560 dinara, ili 50.343.729 evra, a kod pšenice 9.335.336 dinara ,što u evrima iznosi 79.113.017 – rekla je naša sagovrnica.

Više prodamo semena nego što kupimo 

 Spoljnotrgovinska razmena semena naše zemlje sa svetom u 2021. godini iznosila je 191,8 miliona evra (217,909 tona) – kazala je prof. dr Svetlana Balešević Tubić . 

 Od te razmene iz Republike Srbije izvezeno je 184,472 tone (127,4 miliona evra), a uvezeno je oko 33,436 tona, što vrednosno iznosi 64,4 miliona evra..- navela je naša sagovornica. – Najviše izvozimo u zemlje CEFTE, EU, Rusiju … uglavnom seme kukuruza, pšenice, soje i suncokreta, a uvozimo najviše iz zemalja EU, i to pre svega: semenski krompir viših kategorija (predosnovno i osnovno seme),zatim  seme šećerne repe, seme linija hibrida kukuruza, seme povrća i krmnog bilja.

Po njenim rečima glavni razlog zašto poljoprivrednici ne koriste deklarisano seme već sopstveno jeste cena, jer smatraju da je sertifikovano seme skupo.

– Sopstveno seme češće koriste mali proizvođači, dok velika gazdinstva prednost daju deklarisnom semenu – navela je Balešević Tubić.

– Znaju da tako imaju pristup novoj genetici, sortama povećane tolerantnosti i višeg genetskog potencijala za prinos, što dugoročno gledano, doprinosi da prevagne tas sa sertifikovanim semenom – Posebno je važno naglasiti ekonomski značaj i gubitke za semenarski sektor, nauku i celu poljoprivredu, kao i za državu Srbiju, ukoliko je nizak procenat korišćnja sertifikovanog semena. Mnoga istraživanja pokazuju da u proteklih 20 godina, skoro celokupno povećanje proizvodnje po hektaru ostvaruje se zahvaljujući stvaranju novih sorti i razvoju oplemenjivanja biljaka -naglasiila je prof.d r Svetlana Balošević Tubić.

Država bi morala, rekla je, sagledati vrednost semenske proizvodnje, značajnu dobit od izvoza semena i prepoznati veliki protok novca i profitabilnost semenarskog biznisa.

– Semenarska Asocijacija Srbije je spremna da pruži stručnu pomoć u izradi modela da se sertifikovano seme više upotrebljava i da se izradi Strategija o tome u okviru Strategije za razvoj i poboljšanje semenarstva Republike Srbije. To bi bilo bitno i za poljoprivredne proizvođače i za kreiranje agrarne politike Republike Srbije – navela je sekretarka Semenarske asocijacije Srbije.

 Subvencije  

—> KLIKNITE OVDE! <---

 Pregled Cena Žitarica  

—> KLIKNITE OVDE! <---


— Vaš komentar na nove cene žitarica 
  
—> KLIKNITE OVDE! <---

— Besplatni Agro Saveti 
—> KLIKNITE OVDE! <---









Ostavite odgovor