ponedeljak, april 15Agro servis

Vreme vremenskih nepogoda

 

ZAŠTO JE OVO LETO KIŠOVITO

Beograd, 4. avgust 2014.

Izvor: Politika

Za sve krive prolećne padavine: one su izazvale visoku vlagu koja je stvorila nestabilnost u atmosferi, uslovljavajući pljuskove i grmljavinu

Protekli jul dugo ćemo pominjati po kišnim danima – malo je onih u kojima tokom ovog meseca nije padala kiša.

– Tačno je da je ovogodišnji jul jedan od najkišovitijih u smislu broja dana s padavinama, ali kada je reč o količini padavina, bilo je i kišovitijih. Jul s najviše padavina do sada bio je 1999. godine – kaže za „Politiku” profesor dr Jugoslav Nikolić, zamenik direktora u svojstvu rukovodioca Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji je i stalni predstavnik Republike Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Velika promenljivost vremena ovogodišnjeg julaposledica je održavanja visoke vlagetokom više uzastopnih dana, što je stvorilo povećanu energiju nestabilnosti u atmosferi, objašnjava Nikolić.

–To je, opet, povezano s opštom cirkulacijom atmosfere. Najčešće putanje ciklona idu od Atlantika, preko Britanskih ostrva, prema Skandinaviji. Ove godine, u julu, sve je pomereno više prema jugu, što uslovljava da više dana uzastopno iznad Srbije imamo priliv toplog, vlažnog i nestabilnog vazduha iz Mediterana. Istovremeno, imamo povećano isparavanje vode iz podloge zasićene od majskih poplava. Sve to uslovljava češću lokalnu pojavu kumulonimbusnih oblaka, koji donose pljuskove, kišu, grmljavinu i grad. Zbog sporog kretanja vazdušnih masa, oblak izluči padavine tamo gde je i nastao, pa su one intenzivne, ali kratkotrajne, posle čega dolaze sunčane epizode – kaže Nikolić.

On ističe da su u stručnoj javnosti česti nesporazumi u shvatanju pojmova vremena i klime, koji dovode do polemike i podele naučne javnosti.

– Mora se, zato, imati u vidu da vreme predstavlja stanje meteoroloških elemenata i meteoroloških pojava na posmatranom prostoru, koje se odnosi na vremenski interval od nekoliko minuta do godišnjeg doba ili vegetacionog perioda. Kao pojava, klima se definiše na osnovu statističkih parametara meteoroloških uslova u relativno dužem vremenskom intervalu.Uskladu sa definicijom vremena, najkraća klimatska kolebanja imaju sezonskikarakter, ali poseban naučni i praktični značaj imaju međugodišnja i duža klimatska kolebanja.Veliki broj faktora utiče na klimu i klimatska kolebanja, pa je izučavanje klime i klimatskih promena prilično komplikovano – navodi Nikolić.

Munje koje paraju nebo iznad Beograda, a pri tom nisu praćene grmljavinom, takođe su odlika ovog jula. To znači, objašnjava ovaj meteorolog, da se nepogoda dešava na velikoj daljini, pa se zbog toga grmljavina ne čuje.

Ostavite odgovor