četvrtak, april 18Agro servis

ZAŠTO SU OBORI NA FARMAMA SVE PRAZNIJI – KAKO POMOĆI STOČARIMA

 

Beograd, 12.04.2022.

RTS

  • Zbog nestabilne otkupne cene svinja, mnogi poljoprivrednici su smanjili ili potpuno ugasili proizvodnju. Smanjen je i uzgoj goveda. Nenad Budimović iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS ističe da je za povećanje proizvodnje ključan plasman tih proizvoda, da mora da se radi na genetici, kao i da ishrana bude strogo kontrolisana od stručnih službi.

Prošle godine, obori na farmi Marka Marića iz Slepčevića bili su puni svinja, ovog proleća većina je prazna. Proizvodnju je smanjio zbog velikih ulaganja i neizvesne zarade.

Ističe da su godišnje tovili 400 tovljenika, a da su sada smanjili na pedeset i da će to biti sve za ovu godinu.

"Cena je katastrofalna za svinje, prošle godine u proseku smo hvatali 160 dinara, sad čujem da su u nekom porastu, 210, 220, 230, što je donekle i realna cena tovljenika, u odnosu na koštanje hrane. Kukuruz 40 dinara, pšenica 35, premiksi koji su otišli gore'', žali se Marko Marić.

Gubitke u tovu svinja, stočari kažu da beleže godinama. Opastanak i napredak proizvodnje vide u sigurnoj otkupnoj ceni.

"Mene tovljenik košta negde oko 22.000 do 23.000, ja sam ga davao po 19.500, 20.000. Na svakom sam gubio po 3.000 dinara. Realna bi cena bila 200 dinara, bar to da bude zagarantovano narednih šest meseci. Da mi stavimo na papir i olovku i vidimo imamo li računa da radimo, ili nemamo. Nego ovako, sad je 230, možda kad oni stignu bude 250, možda bude 160. To niko ne zna'', ukazuje Marić.

Mačvanski poljoprivrednici tvrde i da je stočni fond u selima desetkovan. Andrija Marić podseća da je 1995. godine u Slepčeviću bilo 1.180 krava i 370 kuća.

"Sad se to svodi na nekih sto. Znači za 1.080 je manje krava u selu'', poredi Andrija Marić.

Od uzgoja svinja, u poslednje vreme sigurniji je tov junadi.

"Malo je stabilnije sa govedima, trenutno je lepa cena, sad trenutno idu negde od 2,60 evra, 2,70 telad su malo poskupela, ali prate cenu bikova. Oni malo krivudaju levo desno, ali ostaju na pravcu, dok svinje idu od gore do dole", ističe Markova.

Poljoprivrednici očekuju novi porast cena stočne hrane. Uz tovljenike poskupeli su i prasići, kojih prema rečima mačvanskih stočara, na tržištu nema dovoljno.

Može li stočarstvo u Srbiji da se obnovi 

Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da se broj krupne stoke smanjuje u Srbiji, da je na nivou iz 1910. godine, kao i da stočarstvo učestvuje u BDP-u sa 30 posto, a odlika razvijenih zemalja je 60 procenata.

Za godinu dana broj goveda je smanjen za 3 posto, svinja za 3,9, a koza za 3,6 procenata.

Nenad Budimović ističe za RTS da je pad u broju grla stoke i svinja i junadi dostigao kulminaciju posle dve godine pandemije koronavirusa, rasta cene hrane za životinje i energenata uopšte.

"Posle cele te situacije, proizvodnje hrane u Evropi, naši farmeri su u vrlo teškim uslovima za nastavak proizvodnje. Velike oscilacije i nesigurnost u proizvodnji, zatvoreno tržište, sve su to činjenice koje utiču na to, da kada se krene s jednom cenom u tov svinja ili junadi završi se sa nekom drugom, obično nižom cenom", naglašava Budimović.

Na sve to, dodaje, treba obratiti pažnju i na reprodukciju i ishranu.

Veliki uvoz svinjskog mesa 

Zamerke da imamo veliki uvoz svinjskog mesa, prema rečima Budimovića, u neku "ruku" stoje.

"Mi u proizvodnji svinjskog mesa imamo dovoljno 90 posto, znači fali nam 10 posto i to je ono što je neminovno da treba da se uveze, svinjska plećka za preradu", objašnjava on.

Međutim, ukazuje i da su često povoljne cene za naše prerađivače mesnih proizvoda u Evropi  povećavale taj uvoz, više nego što je bilo potrebno, pa su oni iskoristili povoljan trgovinski aranžman.

Kako povećati proizvodnju

Budimović ističe da je za povećanje proizvodnje ključan plasman tih proizvoda, jer naši farmeri često kreću u tov stoke, a da ne znaju gde će plasirati proizvode i svi su usmereni na domaću klaničnu industriju.

Takođe, ističe i da mora da se radi na genetici, da po leglu ima 22 praseta, da ishrana bude strogo kontrolisana od stručnih službi.

Što se tiče tova junadi i izvoza, napominje da je bila povoljna Turska i da je pre dve godine  izvezeno oko 5.000 tona. Međutim, zbog pada lire taj aranžman nije nastavljen.

"Ono na šta treba da se usmerimo je sigurno plasman junećeg mesa u EU, kao našeg najboljeg trgovinskog partnera i da tu budemo konkurentni s cenom. Trenutno cena žive stoke bikova za klanje je 360 dinara po kilogramu i to je prihvatljivo za farmere. Međutim, naša potrošnja u Srbiji je svega četiri kilograma po stanovniku, tako da taj točak nikako da se pokrene i da se potrošnjom poveća proizvodnja", ukazuje Budimović.

Ima li dovoljno mleka

Problem proizvodnje mleka je, navodi, specifičan, jer spada u najteže i najzahtevnije procese u stočarstvu, a samim tim i u poljoprivrednoj proizvodnji.

"Imamo pad broja muznih krava za 15.000 u poslednje dve godine i proizvodnja mleka je pala za nekih 30 miliona litara na godišnjem nivou. To još nije drastično u smislu snabdevanja tržišta, jer mi imamo dovoljno mleka za svoje potrebe i za izvoz u Rusku federaciju i tržište CEFTE", kaže Budimović.

Međutim, objašnjava da je i proizvodna cena mleka pod uticajem skoka cene hrane i energenata.

"Moramo da radimo na tome da genetski potencijal bude bolji i da te životinje koje se čuvaju i hrane daju i više mleka", zaključuje Budimović.

 Subvencije  

—> KLIKNITE OVDE! <---

 Pregled Cena Žitarica  

—> KLIKNITE OVDE! <---


— Vaš komentar na nove cene žitarica 
  
—> KLIKNITE OVDE! <---

— Besplatni Agro Saveti 
—> KLIKNITE OVDE! <---









Ostavite odgovor