Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Suncokret je uspeo da izdrži paklenu žegu bolje od kukuruza i soje, ali ratari još nemaju mnogo razloga za slavlje. Prvi prinosi u Banatu kreću se oko dve tone po hektaru, sazrevanje je ubrzano, zrno se osipa, a otkupna cena novog roda još nije poznata.
Žetva suncokreta počela je u Banatu, tradicionalno nekoliko dana ranije nego u drugim delovima vojvođanske ravnice. Kombajni su najpre ušli na parcele u okolini Aradca kod Zrenjanina, ali prvi rezultati još ne pružaju jasnu sliku o ukupnom rodu.
Na ranije požnjevenim parcelama prinos se kreće oko dve tone po hektaru. Poljoprivrednici očekuju da će rezultati biti bolji na njivama na kojima je suncokret kasnije sazreo i tokom vegetacije dobio nešto više lokalnih padavina.
Najvažniji podaci o ovogodišnjoj žetvi
| Pokazatelj | Podatak |
|---|---|
| Prinos na prvim parcelama u Aradcu | Oko 2 t/ha |
| Ranije sazrevanje u odnosu na prošlu godinu | Oko 10 dana |
| Površina pod suncokretom 2026. godine | Oko 251.000 ha |
| Požnjevena površina prošle godine | 250.816 ha |
| Prosečan prošlogodišnji prinos | Oko 3 t/ha |
| Prošlogodišnji prinos u većem delu Vojvodine | 2,2–2,6 t/ha |
| Najbolji prinosi uz dobru agrotehniku | 3,5–4 t/ha |
| Prošlogodišnja konačna otkupna cena | Oko 55 din/kg |
| Prosečna maloprodajna cena jestivog ulja | Oko 200 din/l |
| Prošlogodišnja proizvodnja rafinisanog ulja | Oko 195.000 t |
| Proizvodnja margarina i sličnih masti | Oko 18.260 t |
Prvi prinosi oko dve tone po hektaru
Ratar iz Aradca Jančo Paljo ocenjuje da će ovogodišnji prinosi značajno varirati od parcele do parcele. Presudni će biti položaj njive i količina padavina koje su tokom vegetacije zahvatile pojedina područja.
Suncokret je, kao i prethodnih sezona, posejan u zemljištu sa malo vlage. Tokom proleća i početkom leta bilo je dovoljno padavina da se biljke razvijaju, ali su velike vrućine i suša u završnoj fazi skratile period nalivanja zrna.
Posledica je naglo sazrevanje, približno deset dana ranije nego prošle godine. To ne znači samo raniji ulazak kombajna u njive već i moguće gubitke prinosa.
Zrno se osipa, deo roda ostaje na njivi
Na pojedinim parcelama zrno je prezrelo i počelo da ispada iz glave suncokreta. Takvo osipanje direktno umanjuje količinu koja će završiti u kombajnima.
Zbog toga ratari na prvim požnjevenim njivama ne očekuju prosečan rod. Ipak, stanje nije svuda isto. Na kasnijim parcelama, koje su dobile više kiše ili imale povoljniji raspored vlage, očekuju se bolji rezultati.
Suncokret je ove sezone pokazao veću otpornost na ekstremne vremenske uslove od kukuruza i soje. Stručnjaci zbog toga i dalje smatraju da bi ukupan rod mogao biti dobar ili barem solidan, čak i ako pojedina područja podbace.
Suncokret posejan na približno 251.000 hektara
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, suncokret je ove godine posejan na približno 251.000 hektara. To je gotovo ista površina kao prethodne godine, kada je ova uljarica požnjevena sa 250.816 hektara.
Prosečan prošlogodišnji prinos u Srbiji iznosio je oko tri tone po hektaru. U Banatu je bio nešto viši, dok se u drugim delovima Vojvodine uglavnom kretao od 2,2 do 2,6 tona.
Na najboljim parcelama, uz kvalitetnu agrotehniku i povoljniji raspored padavina, pojedini proizvođači ostvarivali su između 3,5 i četiri tone po hektaru.
Ovogodišnji prvi rezultat od oko dve tone zato izaziva zabrinutost, ali će realna slika biti poznata tek kada žetva obuhvati veći broj parcela.
Otkupna cena još nije poznata
Pored prinosa, ratare muči još važnije pitanje – po kojoj ceni će novi rod biti otkupljivan. Žetva je već počela, a zvanična otkupna cena još nije saopštena.
Među proizvođačima se pojavljuju procene da bi cena mogla biti niža nego prošle godine, kada je konačna vrednost dostigla približno 55 dinara po kilogramu.
Niža cena, uz prinos od oko dve tone po hektaru, mogla bi ozbiljno da ugrozi ekonomsku računicu proizvodnje. Troškovi semena, đubriva, zaštite, goriva i žetve ostali su visoki, pa bi istovremeni pad prinosa i otkupne cene predstavljao dvostruki udar za proizvođače.
Ulje u prodavnicama oko 200 dinara po litru
Ratari posebno ukazuju na razliku između moguće otkupne cene sirovine i maloprodajne cene jestivog ulja. Litar ulja u prodavnicama poslednjih meseci u proseku košta oko 200 dinara.
Srbija proizvodi dovoljno suncokretovog ulja za domaće tržište, dok se deo proizvodnje izvozi. Tokom prošle godine proizvedeno je oko 195.000 tona rafinisanog ulja i približno 18.260 tona margarina i sličnih jestivih masti.
Zbog toga proizvođači očekuju objašnjenje ukoliko otkupna cena novog roda bude niža, posebno imajući u vidu da se maloprodajne cene ulja nisu kretale istim silaznim pravcem.
Prava slika tek posle nastavka žetve
Prvi otkosi pokazuju da je suncokret bolje podneo ekstremne vremenske prilike od pojedinih drugih ratarskih kultura, ali i da su vrućina i nedostatak vlage ipak uzeli deo roda.
Konačan rezultat zavisiće od prinosa na kasnijim parcelama, sadržaja ulja u zrnu i buduće otkupne cene. Za sada je izvesno samo da je žetva počela – ali ratari još ne znaju da li će ovogodišnja proizvodnja uspeti da pokrije uložene troškove.
Izvor: Dnevnik
Obrada: Agroservis plus
Foto: