Kada se Sjedinjene Američke Države zaustave, svet poljoprivrede na trenutak zadrži dah.
Zvuči daleko, ali nije. Jer, ono što se prošle nedelje dogodilo u Vašingtonu – obustava rada Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) – ima direktne posledice po tržišta žitarica od Čikaga, preko Crnog mora, pa sve do Pančeva, Žablja i Kule.
Usled zatvaranja savezne administracije (tzv. “government shutdown”), obustavljeno je objavljivanje ključnih izveštaja, među kojima i WASDE (World Agricultural Supply and Demand Estimates – Svetske procene ponude i potražnje poljoprivrednih proizvoda). To je, uprošćeno rečeno, “Biblija” tržišta — dokument koji mesečno objavljuje USDA i kojim se meri ravnoteža ponude, potražnje, zaliha i kretanja cena na globalnom nivou.
Bez njega, tržišta su ostala bez kompasa. Cena, očekivanja i trgovina – sve sada lebdi u sivoj zoni nagađanja.
Šta se tačno dogodilo?
Prekid finansiranja saveznih službi u SAD doveo je do toga da USDA radi sa minimalnim osobljem. To znači da su suspendovani svi redovni izveštaji, uključujući:
- WASDE, koji inače formira osnovu za bilanse kukuruza, soje i pšenice;
- Export Sales Report (nedeljni izveštaj o izvoznim prodajama američkih poljoprivrednih proizvoda), koji otkriva ritam globalne trgovine;
- Crop Progress Report (pregled napretka useva po državama SAD);
- podaci NASS (National Agricultural Statistics Service – Nacionalna služba za statistiku poljoprivrede);
- kao i redovni statistički bilteni o proizvodnji, površinama, setvi i žetvi.
📎 Reuters: Shutdown halts USDA data programs
U prethodnim slučajevima, kao 2013. ili 2019. godine, prekinuti izveštaji nisu bili retroaktivno nadoknađeni. Tržište je jednostavno moralo da živi s “rupom u kalendaru” — što znači da su milioni tona robe menjali vlasnike dok su svi tapkali u mraku.
A ovaj put, situacija je još napetija. Jer 2025. godina donosi rekordnu globalnu proizvodnju, neizvesne političke odluke i tržišta koja su već pod pritiskom visokih troškova i niskih marži.
Zašto je to opasno?
Gubitak orijentira
Tržište žitarica je nalik okeanu — ogromno, haotično, ali vođeno svetionikom podataka. Kada se taj svetionik ugasi, brodovi (čitaj: trgovci, prerađivači, otkupljivači) počinju da plutaju bez kursa.
U takvoj magli, i najmanja pogrešna procena može izazvati lančanu reakciju.
Cena kukuruza u Čikagu može skočiti 3%, samo zato što je neka privatna agencija procenila manji prinos u Ajovi, dok se istovremeno otkupljivači u Srbiji povlače, čekajući da “vide šta će Amerikanci reći”.
📎 Farm Progress: Navigating the data blackout
Privatne prognoze — više magle nego svetla
U odsustvu USDA, tržište se oslanja na privatne analitičke kuće. Ali njihovi modeli nisu jedinstveni — neko računa po satelitskim slikama, neko po obrascima padavina, a neko jednostavno prepisuje od suseda.
Rezultat? Svako ima svoju “istinu”. I kad takve procene dođu do globalnih berzi, tržište počne da poskakuje kao brod na vetru.
Volatilnost i psihološki efekat
Cene, u nedostatku pravih informacija, postaju igra emocija. Strah od nepoznatog često ima veću težinu od same realnosti.
Kada se izveštaji jednog dana ponovo pojave, tržište reaguje burno — naglo, preterano, i često u pogrešnom smeru.
To je već viđeno 2019. kada je WASDE bio odložen — berze su, po objavi podataka, skočile kao na oprugu.
📎 Reuters: Shutdown impact on grain markets
Udari na poljoprivrednike
Poljoprivrednik u Kanzasu, kao i onaj u Sremu, ima istu muku — kako da proda kad ne zna šta će biti sutra.
U SAD, bez USDA podataka, farmeri ne znaju kolika je globalna ponuda, ni da li da zadrže robu ili da je odmah prodaju.
Kod nas, neizvesnost se preliva kroz otkupne cene — domaći trgovci uvek prvo pogledaju Čikago. Ako tamo vlada panika ili tišina, naš seljak ostaje sam sa svojom vagom.
📎 Reuters: Payments halted for US farmers
Iskustva iz prošlosti
Kada je 2019. godine objava WASDE izostala, tržište je ušlo u fazu „tišine“.
Neki su to tada nazvali „informacionim vakuumom“. Ali tišina u svetu berzi nikada nije mirna. Naprotiv – tada se čuje najglasniji šum nagađanja.
📎 Agriculture.com: Shutdown edition
U 2025. scenariju, taj vakuum je još širi. Jer globalna trgovina je mnogo povezanija, a digitalna tržišta funkcionišu 24 sata dnevno.
Kada se ne zna koliko kukuruza ima Amerika — Evropa, Brazil, pa i Srbija, jednostavno ne mogu da izračunaju ni koliko njihova roba vredi.
Kako se snaći bez kompasa?
U ovakvim okolnostima, preporuke analitičara su jednostavne, ali teško primenljive:
- Ne donositi ključne odluke isključivo na osnovu “osjećaja”.
- Ne čekati “idealnu cenu”, jer je idealno u magli često samo fatamorgana.
- Delimično prodavati u etapama — rasporediti rizik.
- Posmatrati lokalne signale: cena transporta, troškovi skladištenja, interesovanje otkupljivača.
- Ako su dostupni, koristiti hedžing instrumente (futures ugovore, opcije).
- I najvažnije — ostati informisan i smiren. Panika i ćutanje su podjednako skupi.
📎 DTN PF: Shutdown and farm policy impact
Zaključak: kada Americi zafali papir, svetu zafali smer
U globalnom lancu hrane, svaka karika je važna.
Kada prestane da radi institucija kao što je USDA, posledice nisu samo tehničke. To je udarac poverenju u tržište — a poverenje je valuta koja se najteže stiče, a najbrže gubi.
Dok se u Vašingtonu političari nadgornjavaju oko budžeta, na berzama i njivama širom sveta vlada nevidljivi zastoj.
Jer bez informacija, poljoprivreda je slepa.
A kad poljoprivreda postane slepa — i država koja od nje živi, ostane bez orijentira.
I tada, čak i onaj ko je sve uradio kako treba, ne zna više ni da li je dobio, ni koliko vredi.