FOTO: Na NIS-ovim bezinskim pumpama paćanje robe je za keš, DINA karticom i sa još 3-4 kartice. Obaveštenje možete dobiti na telefon 0800 00 8888
Među ratarima koji su za proletnju setvu obavili pola posla u pripremi oranica nema sumnji, niti nervoze vezane za snabdevenost gorivom zbog statusa Naftne industrije Srbije u promeni vlasništva.
Najveću potrošnju poljoprivrednici će imati u setvi kukuruza, suncokreta i soje, a tek na proleće gorivo će biti potrebno povrtarima i voćarima. Prema blic anketi naše redakcije, manji broj domaćina na lageru ima 500-1000 litara nafte i za sada najčešće domaćini kupuju naftu za dva do tri radna dana. Ipak ima i potrošača koji sa buradima dolaze na pumpe.
U ratarstvu planirana potrošnja goriva u prvoj fazi bila je oko 40 litara po hektaru, a ukupno se kreće od 70 do 80 litara. Za predstojeću obradu i setvu na oko 1300000 hektara potrebno je oko 100000000 litara. Od ove količine skoro polovina je već utrošena.
Najveći potrošači u letnjoj sezoni su povrtari iako mnogi od njih kombinuju upotrebu solarne energije i dizel agregata za navodnjavanje. Kažu da im je po hektaru u punoj sezoni potrebo 3000 litara godišnje.
Povrtari se sve više opredeljuju za sopstvene sisteme – bunare za navodnjavanje. Ova kombinacija za uglednog povrtara diplomiranog agronoma Dušana Kenđura iz Ostojićeva bila je dobitna jer je iskoristio solarnu energiju za rad pumpe i ubacivanje vode u bazen, a iz bazena moćnim agregatom sa 3000 litara vode u minuti obavio je zalivanje povrća u sušnom periodu.
Potrošnja goriva u stočarstvu je svakodnevna i nije mala jer vlasnici koriste traktore za deobu hrane i miks-prikolice i za čišćenje. Ove količine utrošene nafte nisu uračunate u refakciju koju država isplaćuje gazdinstvima.
Na fotografijama proizvodnja povrća na imanju Kenđur i deo sistema za navodnjavanje:
