Autor: Čedomir Keco
Novi Sad, 26.01.2026.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nakon dve decenije vidne pomoći tovnom govedarstvu u 2025. godini nije pružilo najavljenu podršku: izostao je pravovremeni poziv za nabavku kvalitetnih grla, sertifikati za uvoz goveda iz Češke, inspekcijska kontrola karantina, kao i primena svih analiza u njima, a bilo je i grubih kršenja zakona uvozom stoke iz Rumunije bez odgovarajuće dokumentacije i karantina.
Gazdinstva koja se bave reprodukcijom u tovnom govedarstvu, najviše je pogodilo opredeljenje državne administracije da ne dozvoli nabavku kvalitetnih grla ako su prethodno izvršila remont ili selekciju u svojim stadima… Ovako nestručno formulisani javni poziv po kome novac za nabavku ne mogu ostvariti farmeri koji su prodali junice ili bika sa svog imanja… sprovodeći selekciju, sprečio je povećanje kvaliteta stada.
Aktuelni ministar dr Dragan Glamočić „utopio se u mleku“ održavajući bezbroj susreta sa farmerima, a da javnost nije dobila pouzdan podatak koliko zaista svežeg mleka troše naši prerađivači, a šta je to što uvoze i što naše muzače čini nestabilnim.
Sastanci sa vlasnicima muzara okupljenih u par udruženja postalo je redovno zaduženje ministra. Njegovi saradnici su ga ostavili bez finalnih podataka o dobiti visoko produktivnih krava i o razlikama među proizvođačima.
Zbog stanja u Upravi za veterinu koja pripada ministarstvu poljoprivrede, odgajivači tovnih rasa goveda jedva su uspeli da dođu do uvoza goveda iz Češke, a ostali su bez završnice obećanja o nabavci kvalitetnih grla uz učešće države u 2025. godini.
Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa, uputila je hitan zahtev Ministarstvu poljoprivrede da ih poseti ili da primi predstavnike u Beogradu da bi saopštili svoje razvojne programe i šta očekuju od države.
Kako saznaje Agroservis plus ovi odgajivači tvrde da preti opasnost da se zaustavi razvoj tovnog govedarstva i to u trenutku kada u Srbiji, po prvi put, imamo sve najbolje rase tovnih goveda u svetu i najveće podsticaje iz državne kase.
Više nismo mali, kažu farmeri! Uz višegodišnju aktivnost Udruženja Agroprofit i pojedinih odgajivača, Srbija je po sastavu tovnog govedarstva najkvalitetnija u regionu. Najbrojnija tovna rasa je angus – 17.187 grla, limuzin – 4.627, hereford – 3.896, šarole – 3.626, (a još se gaji sarels – 693), brown swiss…
Kod nas je i dalje najveće stado simentalca i domaćeg šarenog goveda – 455.483 grla. Procena je da u čistoj rasi imamo oko 181 hiljadu simentalskog goveda.
Odgajivači tovnih rasa nisu sasvim zadovoljni reprodukcijom odnosno unošenjem novih linija, kao ni uvozom junica rase šarole i hereford. Pojedini uvozi rasa angusa iz Rumunije nisu bili kvalitetni, kao ni uvoz šarolea iz Mađarske.
Iskustva sa priplodom i ponudom iz inostranstva opredeljuje naše farmere da utvrde bazu podataka postojećih stada, i da se hitno sačine programi oplemenjavanja za pojedine rase uz korišćenje DNK podataka. Za te poslove odgajivači će birati „izvođača radova“. Ovo je veliki posao i obuhvata precizno vođenje svih poslova i podrazumeva učešće stručnih službi.
Kako kažu odgajivači u kadrovskoj osposobljenosti u tri institucije sa kojima sarađuju, ne vide mogućnost da započnu novu deonicu oplemenjivanja i selekcije u tovnom govedarstvu u Srbiji. Tvrde da im je neophodna pomoć Ministarstva poljoprivrede, i da je to moguće i bez donošenja novog zakona o stočarstvu.
U stočarski organizovanim zemljama, što Srbija, kada je reč o govedarstvu odavno nije, postoje zavodi za selekciju i precizni odgajivački programi. Tim modelom mnoge zemlje ušle su u stvaranje i reprodukciju kvalitetnog priplodnog podlmatka. Najuspešnija je Francuska, Češka, a potom Slovačka, što uz Nemačku za naše potrebe predstavljaju dobre primere.
Iskustva koja su stekli naši farmeri sve više ukazuju da je potrebno da se oslobodimo površnog utvrđivanja kvaliteta goveda i „smotri bez smotri“. I da konačno krenemo na uvažavanje DNK sistema uz povezivanje podataka. Bez toga nije realno očekivati dalji razvoj. Sa ovim opredeljenjem, odgajivači su upoznali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i očekuju da se neke od institucija koje žive od novca poreskih obveznika uključe u ovaj program.
Od 2009. godine do danas sem jedne analize randmana mesa kod rase hereford koju je obavio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, ni jedna od insistucija nije su uključila u ovu granu govedarstva pa čak ni u selekciju.
Situacija u tovnom govedarstvu i proizvodnji mesa u EU nije zadovoljavajuća i prema proceni velikih trgovaca stabilizacija se može očekivati tek za šest godina.
Ponovo postaje aktuelno – šta i gde Srbija može da izvozi? Odgovora nema decenijama. Nema nas na tržištu UAE niti u Kini, simbolično smo prisutni u Italiji… izvozimo u Crnu Goru, BiH.
Zbog čega nema izvoza u Kini naše visokokvalitetne junetine. Tamo se sada samo prodaje junetina zamrznuta iz Australije (posebno pakovanje) po ceni većoj od 100 dolara za kilogram.
Otvaranje uvoza bez carine goveđeg mesa u EU iz Južne Amerike, Srbiju gura u neizvesnost!