Zapadna Australija smanjuje površine pod pšenicom, dok potražnja za izvozom i južnoameričke zalihe čine trgovanje u petak mešovitim
Sveža prodaja podržava pšenicu i kukuruz, ali rekordna proizvodnja u Južnoj Americi, slabija potražnja za sojom i promenljive vremenske prilike sprečavaju jasan trend na tržištu žitarica ovog petka.
Tržište žitarica započinje petak na mešovitim osnovama: pšenica je generalno stabilnija, dok kukuruz i soja beleže pad nakon četvrtka. Trgovci odmeravaju široku izvoznu potražnju, veće zalihe iz Južne Amerike, smanjene površine pod pšenicom u Australiji i vremenske prilike koje i dalje ostavljaju džepove rizika širom američkih ravnica (US Plains), kukuruznog pojasa (Corn Belt) i Crnog mora.
Izvoz i potražnja: Mešovita slika
Izvozna prodaja SAD bila je podržavajuća za sve kulture, ali je soja bila jasna slaba tačka. Izveštaj od četvrtka ujutru pokazao je:
- Pšenica: Prodato 100.318 tona starog roda.
- Kukuruz: Realizovan posao od 1,4 miliona tona starog roda.
- Soja: Prodato svega 247.886 tona za sezonu 2025/26, što je najniži nivo u marketinškoj godini.
Ovakav spoj drži pšenicu i kukuruz poduprtim potražnjom, dok prodaja soje, prodaja sojine sačme ispod procena i nulta prodaja novog roda zrna ukazuju na slabiju kratkoročnu podršku.
Australija: Smanjenje površina i problemi sa đubrivom
Izgledi za pšenicu u Australiji postaju slabiji, što pruža podršku cenama pšenice i uljane repice. Istraživanje u Zapadnoj Australiji pokazalo je pad površina pod pšenicom na 3,68 miliona hektara (sa prošlogodišnjih 4,45 miliona). Farmeri prebacuju deo zemljišta na ječam, uljanu repicu i lupinu zbog:
- Rasta troškova đubriva.
- Rastućih rizika od suše usled fenomena El Ninjo.
Australija je takođe obezbedila 250.000 tona uree iz Indonezije kako bi pokrila deo potreba za ozime useve, što naglašava koliko stres oko đubriva i dalje oblikuje odluke o setvi.
Južna Amerika: Rekordna ponuda obara cene
Zalihe iz Južne Amerike ostaju najveći „medveđi“ (bearish) faktor za kukuruz i soju:
- Argentina: Berza žitarica u Buenos Ajresu podigla je procenu roda kukuruza za 2025/26. na rekordnih 61 milion tona. Žetva soje je na tek 6,2%, a nedavne kiše usporavaju pristup poljima.
- Brazil: Udruženje Abiove podiglo je prognozu izvoza soje na rekordnih 113,6 miliona tona, uprkos padu prihoda zbog slabih globalnih cena. Proizvodnja je ostala nepromenjena na 177,85 miliona tona.
Vremenske prilike i globalni rizici
Vremenska prognoza za SAD ukazuje na sveže leto u Srednjem zapadu i severoistoku, sa aktivnim olujnim tragom kroz kukuruzni pojas. Iako su mraz i neujednačene kiše u ravnicama razlog za brigu kod ozime pšenice, situacija još uvek nije prerasla u potpunu uzbunu.
U regionu Crnog mora, situacija je takođe mešovita:
- Vlažniji predeli pomažu, dok suvi džepovi održavaju rizik.
- Vlaga u zemljištu ostaje visoka u Ukrajini, Kazahstanu i centralnoj/južnoj Rusiji.
- Narednih 15 dana donose više padavina za južnu Ukrajinu, Severni Kavkaz i Tursku, što je umereno povoljno za pšenicu i uljanu repicu.
Ulja, energija i logistika
Tržišta biljnih ulja i dalje utiču na soju. Proizvodnja palminog ulja u Indoneziji trebalo bi da poraste na 48 miliona tona u 2026/27, uz povećanu domaću upotrebu biodizela (program B50). To povećava ponudu na globalnom tržištu u trenutku kada je sojino ulje već pod pritiskom velike brazilske proizvodnje.
U sektoru logistike, generisanje više kredita za mešanje etanola u SAD podržava potražnju za kukuruzom, ali pad pošiljki žitarica rekom Misisipi i rast cena barži ukazuju na tekuće probleme u transportu.
Zaključak: Globalna ponuda pšenice nije toliko oskudna da bi sama izazvala veliki skok cena, ali bilans više nije čisto negativan. Za dalji rast, pšenici je potreban ili jači nastavak izvoza ili ozbiljniji vremenski problem.