Autor: Mile Novaković, RTS
U okviru evropskog projekta „Cropdiva“ na oglednim poljima Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste u Bačkom Petrovcu predstavljen je dosadašnji deo istraživanja o biljnim vrstama koje su otpornije na klimatske promene i visoke temperature. Uporedo se u 12 evropskih zemalja ispituje mogućnost gajenja, prerade i korišćenja ovakvih alternativnih biljnih kultura
Nerado se poljoprivrednici odlučuju za nove useve jer nemaju dovoljno znanja o njima. Alternativne kulture bi mogle pomoći kada je reč o poboljšanju organske materije u zemljištu, smatra Stjepan Der poljoprivrednik iz Nikinaca.
– Bilo bi dobro kad bi postojala neka zelenišna đubriva koja bi stvarala azotne zalihe i humus podizala. Mi to sve pokušavamo na neke načine, ali neminovno gubimo humus u zemljištu, kaže Stjepan Der, poljoprivrednik iz Nikinaca.
Nedovoljno iskorišćeni ratarski usevi ovas, golozrni ječam, tritikale, heljda, bob i lupina su uzeti kao primer za izučavanje i selekciju. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ima ogledna polja heljde u Bačkom Petrovcu i jedna je od 27 naučnih institucija u Evropi koje učestvuju u ovom višegodišnjem projektu.
– Cilj projekta je da se gaje vrste koje su klimatski prilagodljive za određene klimatske regione u Evropi. Ta neka ekonomska dobit koja bi mogla da bude od tih biljnih vrsta trebalo bi da bude ekvivalentna ili veća u odnosu na gajenje ovih standardnih biljnih vrsta, pojašnjava dr Radivoje Jevtić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Kukuruz će i ove godine izgubiti ponegde i do 50 odsto roda zbog suše. Stočari u takvim okolnostima imaju alternativu. Sirak je jedna od biljaka koja bolje podnosi sušu, a sličnog je proteinskog sastava kao kukuruz.
– I sirak i sudanska trava za silažu, za ishranu životinja, dakle kao cela biljka ima svoju značajnu prednost u odnosu na kukuruz. Samo ime sudanske trave govori da dolazi iz predela koji su veoma sušni, gde nema vode i to su adaptirane biljne vrste na te uslove, kaže Branko Ćupina, prodekan za nauku Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad
Alternativne biljne kulture se gaje na malim i za ratarske useve neisplativim površinama. Procena je da će ih biti više u budućnosti zbog potrebe za raznovrsnijom hranom za ljude i životinje.