Dok svetska tržišta poljoprivrednih proizvoda na prvi pogled pokazuju znake stabilnosti, dublja analiza februarskih izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) za 2026. godinu otkriva opasnu zavisnost od nekoliko ključnih tačaka rasta, dok tradicionalni centri moći, poput Evropske unije, pokazuju znake zamora i strukturalnih poremećaja.
Brazil i Južna Amerika: Monokulturna dominacija kao rizik
Brazil nastavlja da prkosi tržišnim zakonitostima, sa procenjenom rekordnom proizvodnjom soje od 180 miliona metričkih tona za marketinšku 2025/26. godinu. Ovaj porast od 19% iznad petogodišnjeg proseka nije samo rezultat povoljnih vremenskih prilika i obilnih padavina, već i agresivnog širenja žetvenih površina na rekordnih 49,4 miliona hektara.
Međutim, ovakva hiper-produkcija u Brazilu i Paragvaju (gde se takođe očekuje rast) stvara opasan pritisak na globalne cene. Dok niske cene sojine sačme gode uvoznicima poput EU, one istovremeno guše profitabilnost manjih proizvođača i stvaraju tržišni monolit koji svaku buduću klimatsku anomaliju u Južnoj Americi može pretvoriti u globalnu krizu snabdevanja.
Evropska unija: Uvozni apsurd i gubitak izvozne snage
Analiza stanja u Evropskoj uniji otkriva zabrinjavajući trend. Iako se očekuje delimični oporavak domaće proizvodnje uljane repice i pšenice, EU je i dalje primorana na masovan uvoz sojine sačme, koji se kreće ka nivou od 19,5 miliona tona.
Još kritičnije je stanje sa pšenicom. Dok Argentina beleži rekordnu proizvodnju od 27,8 miliona tona i agresivno preuzima tržišni udeo zahvaljujući konkurentnim cenama, izvozne prognoze za EU su revidirane naniže. Evropa gubi bitku na globalnom tržištu žitarica, postajući sve više zavisna od uvoza proteina za stočnu hranu iz Južne Amerike, dok njeni sopstveni viškovi pšenice gube na konkurentnosti.
Pšenica i kukuruz: Zalihe rastu, ali ne tamo gde je najpotrebnije
Iako su globalne završne zalihe pšenice smanjene na 277,5 miliona tona, one i dalje ostaju na petogodišnjem maksimumu kod vodećih izvoznika. U SAD, zalihe pšenice su podignute na 931 milion bušela, što je najviši nivo od sezone 2019/20.
Kod kukuruza, situacija je obrnuta – snažna strana potražnja u januaru primorala je na podizanje prognoze izvoza SAD na 3,3 milijarde bušela, što je dovelo do smanjenja domaćih zaliha. Ovaj disparitet između obilja pšenice i zategnutosti tržišta kukuruza ukazuje na neusklađenost globalne proizvodnje sa stvarnim potrebama prerađivačke industrije.
Paradoks pirinča: Japan kao simptom šire krize
Posebno upečatljiv primer tržišne disfunkcije je Japan. Domaće cene pirinča u Japanu su se više nego udvostručile od jula 2024. godine, što je primoralo ovu tradicionalno zatvorenu ekonomiju na rekordan uvoz iz SAD. Činjenica da je američki pirinač postao cenovno konkurentniji od japanskog, uprkos ogromnim tarifama, jasno ukazuje na to da su unutrašnji poljoprivredni sistemi nekih od najrazvijenijih zemalja pred pucanjem. +3
Zaključak
Februarski podaci za 2026. ne slikaju portret stabilnog rasta, već portret tržišta u kojem rekordni prinosi u jednom delu sveta (Brazil, Argentina) služe kao privremeni flaster za strukturalne deficite u drugim delovima (EU, Japan, Turska). Trenutne niske cene sirovina su možda dobre za kratkoročnu inflaciju, ali one kriju duboku nestabilnost sistema koji se oslanja na sve manji broj izvora snabdevanja.+2
Izvori:
- World Agricultural Production (WAP 02-26), USDA, Februar 2026.
- World Agricultural Supply and Demand Estimates (WASDE-668), USDA, 10. Februar 2026.
- Oilseeds: World Markets and Trade, USDA, Februar 2026.
- Grain: World Markets and Trade, USDA, Februar 2026.
Image by Rita Kazinczi from Pixabay