INOVATIVNI ORGANSKI PROIZVODI U HALI 1A
OD VOĆNIH ŠPAGETA DO SUPERHRANE
Posetioci 93. međunarodnog poljoprivrednog sajma u prilici su da se upoznaju sa bogatom ponudom svežih i prerađenih organskih proizvoda u okviru Izložbe organskih proizvoda, koja se priređuje u Hali 1a. Na štandovima izlagača mogu se pazariti voće, med, brašno i vino, ali i lekovito i aromatično bilje, tradicionalni namazi, prirodna kozmetika, meso i jaja.
Pažnju kupaca privukli su proizvodi Poljoprivredne zadruge “AlmaRosa” iz Sremskih Karlovaca – organski bio-suplementi i takozvana superhrana. Među izloženim proizvodima izdvajaju se liofilizovani prah od divljeg šipurka, kao i od organske tikve i mešavine šargarepe, jabuke i cvekle.
– Ne imitiramo prirodu već je donosimo na sto u malom, jer za naše proizvode koristimo celu voćku, i semenke, sok i pulpu – rekla je Milica Mojićević iz te zadruge.
Organska proizvodnja sve više pronalazi mesto i u oblasti aromatičnog bilja i prirodne kozmetike. Bračni par Anđić iz okoline Sopota, poznat po brendu Eluni farma, na više od četiri hektara uzgaja organsku lavandu, od koje proizvode etarsko ulje, hidrolat, mirisne sveće i dekorativne aromatične proizvode.
– Etarsko ulje lavande poznato je kao majka aromaterapije. Dobro je za relaksaciju, protiv stresa i za opuštanje, ali ima i antibakterijska svojstva, pa se može koristiti i kod manjih rana i opekotina – istakla je Biljana Anđić.
Među izlagačima je i pčelar Velimir Kotujić iz opštine Boljevac, koji proizvodi Rtanjski med sa zaštitom oznake geografskog porekla. Njegove pčele nalaze se na području planine Rtanj, na kojoj nema intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a samim tim ne koriste se pesticidi i insekticidi.
– U ponudi imamo Rtanjski poliflorni med, koji sadrži između 80 i 120 vrsta polena, zatim šumski med, odnosno šumsku rosu, koju pčele sakupljaju sa drveća a bogata je mineralima, potom bagremov med, kao i razne kombinacije meda s polenom, semenom koprive i borovim iglicama – objasnio je Velimir Kotujić.
Da je organska proizvodnja prilagođena i najmlađim potrošačima pokazuje i porodični brend Dolovac Organic i tradicija iz Futoga. Osim tradicionalni organskih proizvoda poput džemova i kompota, u ponudi imaju i voćne rolnice i voćne špagete za decu, napravljene isključivo od sušenog voća.
– Naši hladno ceđeni sokovi nisu dodatno filtrirani i ne sadrže aditive i konzervanse. Voćne špagete podsećaju decu na gumene bombone, a zapravo su čisto voće, dodatno posuto sušenom korom jabuke, koja je bogata vlaknima i podstiče dobro varenje – rekla je Ana Dolovac Šarović.
Izložbu organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla i kraft piva Ministarstvo poljoprivrede organizuje u saradnji sa Nacionalnim udruženjem za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organika”, Savezom proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije “Original Srbija” i Udruženjem malih nezavisnih pivara Srbije.
UDRUŽENJE MALIH NEZAVISNIH PIVARA SRBIJE OGLEDALO POSEBNOSTI SAJMA
Priče, lični pečat i entuzijazam
Dok hale vrve od mehanizacije, novih tehnologija i velikih kompanija, Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu pokazuje da je podjednako važan i za male proizvođače i preduzetnike koji pokušavaju da pronađu svoje mesto na tržištu. Među njima je i Dejan Smiljanić, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije i vlasnik pivare “Crna kornjača”, koji smatra da ovakve manifestacije pružaju priliku koju mali proizvođači retko gde mogu da dobiju.
Smiljanić ističe da u Srbiji danas postoji 66 malih pivara, a čak 35 njih okupljeno je u okviru udruženja koje on predvodi. Ipak, mali proizvođači se već godinama suočavaju s brojnim problemima, pre svega zbog zakonskih rešenja, koja su, prema njegovim rečima, krojena po meri velikih sistema. Upravo zbog toga Međunarodni poljoprivredni sajam vidi kao izuzetno važnu platformu za promociju malih proizvođača, koji teško dolaze do prostora u javnosti.
– Sajam je savršeno mesto za male proizvođače. Ljudi ovde mogu da čuju za nas, probaju naše proizvode i vide da postoji nešto drugačije od onoga što se svakodnevno reklamira. Uglavnom se popularizuju veliki sistemi i industrijski brendovi, dok mali proizvođači mnogo teže dolaze do kupaca – kaže Smiljanić.
Na štandu kraft pivara posetioci mogu da pronađu razne ukuse i stilove piva – od najpopularnijeg lagera, koji je i dalje najtraženiji među potrošačima, pa do tamnih i specijalnih kraft varijanti, koje poslednjih godina privlače sve više ljubitelja pivske kulture.
I baš u tome se ogleda posebnost sajma – na jednom mestu susreću se tradicija, industrija i mali proizvođači koji pokušavaju da sačuvaju autentičnost i kvalitet. Dok veliki predstavljaju moć i proizvodne kapacitete, mali donose priče, lični pečat i entuzijazam, a upravo takve priče često ostanu najviše upamćene među posetiocima.