FOTO: Goran Mulić – Najskuplja njiva u Srbiji prodata u za milion evra
Otimanje velikih investitora oko poljoprivrednog zemljišta u ime ,,zelene tranzicije’’ na kojoj će zaraditi u izvozu, sve je traženije u svetu, a njihove glavne mete u Evropi su postsocijalističke države. Naročito su ranjive zemlje koje konkurišu za članstvo u EU, a u poslednje vreme na nišanu su Ukrajina i Srbija. Dok se protesti u zapadnim zemljama protiv žrtvovanja najvažnijih prirodnih resursa predstavljaju kao ,,ekološki osvešćeni“, oni koji se odigravaju na ,,periferiji’’ Evrope se proglašavaju ,,zaostalim’’ I kao ,,provincijski kompleks’’ od ugrožavanja nacionalnog suvereniteta, pisao je magazin ,,Biznis i finansije’’ u 2024. godini.
Grabež za zemljištem je novi globalni fenomen. On se direktno povezuje sa sve većim pritiskom na prirodne resurse zbog rasta cena hrane, tražnje za obnovljivim izvorima energije i neophodnim sirovinama za proizvodnju tehnologija, koje se promovišu kao mnogo ,,zelenije’’ u odnosu na postojeće. Tokom poslednje dve decenije u svetu ubrzano rastu ulaganja u kupovinu ili iznajmljivanje velikih poljoprivrednih parcela, najviše radi eksploatacije ruda i minerala.
Branislav GULAN
Geopolitika kapitala
Hektar je u Srbiji dobacio i do 300.000 evra! Cene zemljišta jako variraju. Obradivo zemljište u Hrvatskoj je među najjeftinijim u regionu! Te godine je prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i trajnih travnjaka bila 173 evra po hektaru.
U 2023. godini je prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u Evropskoj uniji iznosila 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i/ili travnjaka bila 173 evra po hektaru, dodaje se u saopštenju. Podaci o cenama su dostupni za 22 zemlje Evropske unije, a u ovoj kategoriji je ubedljivo najskuplja Malta gde se hektar obradivog zemljišta prodavao u proseku za 283.039 evra! Na drugom mestu po visini prosečnih cena je Holandija sa 91.154 evra po hektaru, a na trećem Luksemburg sa 42.540 evra po hektaru.
Ovo je cenovnik oranica u okruženju i Evropi! Iznenadiće vas gde je hektar najskuplji, a gde najmanje vredi. Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji su u 2023. godini bile najviše na Malti, a najniže u Hrvatskoj, objavio je Evrostat.
Te godine je prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u Evropskoj uniji iznosila 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i trajnih travnjaka bila 173 evra po hektaru.
Na drugom mestu po visini prosečnih cena je Holandija sa 91.154 evra po hektaru, a na trećem Luksemburg 42.540 evrapo hekaru.
Nasuprot tome, najniže prosečne cene obradivog zemljišta su registrovane u Hrvatskoj, 4.491 evro po hetkaru, Letoniji 4.591 evro po hektaru i Slovačkoj 5.189 evra.
Podaci o zakupu obradivog zemljišta i/ili trajnih travnjaka su dostupni za 21 zemlju EU. Najviša cena zakupa registrovana je u Holandiji, 914 evra po hektaru, a najniža u Slovačkoj 67 evra.
,,Podaci o cenama su dostupni za 22 zemlje Evropske unije, a u ovoj kategoriji je ubedljivo najskuplja Malta, gde se hektar obradivog zemljišta prodavao u proseku za 283.039 evra. Na drugom mestu po visini prosečnih cena je Holandija sa 91.154 evra po hektaru, a na trećem Luksemburg s 42.540 evra po hektaru. Nasuprot tome, najniže prosečne cene obradivog zemljišta su registrovane u Hrvatskoj – 4.491 evro po hektaru, Letoniji 4.591 evro i Slovačkoj 5.189 evra, javlja Zorka Delić u novosadskom ,,Dnevniku’’.
Ulagači su većinom velike korporacije iz razvijenih država, koje se pojavljuju kao strani direktni investitori u manje razvijenim zemljama. Njihov cilj je da se odatle iskoriste što veće količine prirodnih resursa uz što manje troškova i da dobijene proizvode izvoze na tržišta gde za njima postoji velika tražnja i mogućnost da se postigne visoka cena. Neki ekonomisti tvrde da od ovakvih investicija veliku korist imaju i zemlje ,,domaćini’’, jer direktna strana ulaganja predstavljaju razvojnu šansu za slabije privrede.
Meta postsocijalističke zemlje
U Evropi, glavne mete za ovakve investitore predstavljaju postsocijalističke zemlje. One se u ukupnoj evropskoj ekonomiji i dalje doživljaju kao periferne, pa time i spremnije da prihvate takve, ekstraktivne modele ulaganja, kako bi privukle investicije i podstakle ekonomski razvoj. To se naročito odnosi na balkanske države, bilo da je reč o onima koje su već članice EU, ili zemljama koje tek konkurišu za članstvo, navodi Mihna Petrović iz Instituta za sociološka istraživanja u analizi ,,globalno zagrevanje zemklišta i novi ekstraktivizam“. Ona ističe da se u ovom kontekstu trenutno najčešće pominje Ukrajina nakon okončanja rata sa Rusijom, a potom – Srbija!
U Srbiji za poljoprivredno zemlište, a ima ga koje se korsiti 3.257.100 hektara, najviše su zaineresovani investitori iz zapadnih zemalja, Kine i Persijkog zaliva. Međutim, negativna iskustva novih članica EU vezana za preuzimanje poljoprivrednog zemljišta veoma su popularni za Srbiju, naročito primeri iz Rumunije, Mađaske i Bugarske. Jer, slučajevi u Mađarskoj postali su poznati kao fenomen ,,džepnih ugovora“, jer su ovakvi dogovori sa privatnim investitorima sklapani pre rešavanja vlasničkih pitanja ili dozvola relevantnih za kupovinu zemljišta. Odnosno oni su ,,držani u džepu“ i datiraju tek kada je usvojena regulativa koja je išla u korist novim vlasnicima. Ulagači su, zahvaljujući vezama sa vladajućom elitom u Mađarskoj, budzašto došli do velikih poljoprivrednih parcela koje su prethodno bile obezvređene!
Posle ulaska Rumunije u EU, strani investitori su od 2007. pa do 2013. godine kupili čak 800.000 poljoprivrednog zemljišta. Oni su već 2014. godine kontrolisali gotovo trećinu ukupnih poljoprivrednih parcela u Rumuniji. Magnet za kupovinu zemljišta bile su niske cene u evropskim okvirima, ali su one naglo porasle usled ogromne tražnje. To je zemljište učinilo još više nedostupnim lokalnom stanovništvu, jer je za deset godina nakon ulaska Rumunije u EU, cena poljoprivrednih parcela u ovoj državi porasla sa 100 evra po hektaru na 3.000 do 5.000 evra po hektaru,
Navedeni i slični postupci obezvređivanja zemljišta u korist velikih, najčešće stranih investitora koji očekuju višestruko uvećanje zarada kada država u koju su uložili postane članica EU, postali su pozanti kao fenomen ,,sporog nasilja’’. Ono se odvija postepeno i zato nije dovoljno vidljivo u javnosti. Njihovom širenju uveliko je kumovala i EU, svojom protivrečnom poljoprivrednom politikom.
Mada se EU doživljava kao razvijeno institucionalno okruženje u pogledu evidencije i zaštite vlasničkih prava, uočljivo je da raste koncentracija vlasništva nad zemljištem, posebno u državama koje su nove članice EU. Trend da sve veće količine poljoprivrednih parcela u EU završavaju kod sve manjeg broja vlasnika, prvenstveno se pripisuje sistemu subvencija u Zajedničkoj agrarnoj politici (ZAP), koji favorizuje velike posede. On je prouzrokovao mnogo negativnije posledice u postsocijalističkim članicama, jer mere nisu bile dobro prilagođene situaciji u tim državama, koja se bitno razlikovala od stanja u starim članicama EU.
Reagujući na ovakva tržišna kretanja, EU je 2017. godine usvojila Rezoluciju o stanju u poljoprivredi i koncentraciji zemljišta, na osnovu koje svaka zemlja članica može da uvede restrikcije na transakcije zemljištem, kada smatra da to nalaže javni interes. Međutim, iako su takva ograničenja uvodile i Mađarska i Rumunija, strane korporacije su ih zaoibilazile registrujući se kao domaća preduzeća!
Ubrzanu koncentraciju zemljišta u EU izazvalo je i favorizovanje obnovljivih izvora energije, odnosno posledične spekulativne aktivnsoti na tržištu nekretinna. One su izražene u postsocijalističkim zemljama koje imaju relativnu pasivnu poziciju u procesu usaglašavanja ekološke regualtive na nivou EU, a princip da svaka država sama odredi kako će ostvarivati zajedničke ekološke ciljeve ostavlja prostor političarima da trenutnu ekonomsku dobit stave ispred dugoročne održivosti.
Pljačka u Srbiji
Poljoprivredneo zemljište u Srbiji prvo su opljačkali domaći tajkuni bliski vlasti, kroz loše vođenu pljačkašku privatizaciju, uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine. Potom je država odmah pošto je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU 2012. godine, predvidela da stranci mogu slobodno da kupuju poljoprivredno zemljište. To nije učinila nijenda druga postsocijalistička zemlja pre sticanja punopravnog člansta. Naprotiv, sve one su po ulasku u EU, čekale više godina, pa i celu deceniju da strancima odobre kupovinu poljoprivrednih parcela.
Zbog otpora javnosti u Srbiji, zakonom o poljoprivrednom zemljištu iz 2019. godine strancima je ograničeno pravo kupovine zemljišta. Međutim, kao i u slučaju drugih postsocijalističkih zemalja, zarbane se ne odnose na strane kompanije registrovane u Srbiji, već samo na fizička lica.
Iako je jačanje preduzetničkih gazdinstava srednje veličine jedna od osnovnih ciljeva bilo Stragije razvoja poljoprivrede Srbije, čija validnost je važila do kraja 2024. godine, u skladu sa Zajedničkom agrarnom politikom EU, privatizacija poljoprivednih preduzeća i restrukturiranje ove privredne grane dominantno se podbijaju pod hegemonijom velikih investitora, koji se predstavljaju kao spasioci poljoprivrede Srbije. Poslednjih godina, ulogu spasilaca Srbije dobijaju ulagači u oblasti rudarenja i zelene energije, a pojedini projekti se predsavljaju kao naša direktna ulaznica u EU.
Slično kao i u drugim delovima Evrope, i u Srbiji raste otpor žrtovanju najvrednijih prirodnih resursa u ime maglovitog obećanja o sveopštoj ekonomskoj dobrobiti, a nedavni primeri su protesti protiv gradnje malih hidrocentrala na području Stare planine, projekta Rio tinto za rudarenje litijuma. Međutim, vodeće zemlje u EU i ovde imaju dvostruke aršine. Dok se protesti aktivista u zapadnim zemljama uglavnom pedstavljaju kao ,,ekološki ovlašćeni’’, oni koji se dešavaju na ,,periferiji’’ Evrope se proglašavaju ,,zaostalim’’ i kao ,,provincijski kompleks’’ od ugrožavanja nacionalnog suvereniteta.
U Srbiji je posle demokratskih promena 2000. godine uz pomoć države obavljena pljačkaška privatizacija privrede. Najbolji primer je privatizacija Poljoporivredne korporacije PKB porede Begkoqada. Korporacija je građena na obodfimds agrada,a sve jojo je ubliz8inhi, jer je imala za cilj da proizvodi hranu i da snabdeva dvmilikian žitelja. Iako su privrednici i narod bili protivnici prodaje korporacije strancima, i kompletne privatizacije, rto nije moglo da spreči vlastodršce i one koji odlučuju da je prodaju. To se videlo odmah, ali vlast je pobedila! Kompanija Al Dahra, vlasnica beogradskog PKB-a, krajem 2024. godine ugasila je nekoliko farmi krava, junadi i ovaca, a nije isključeno i zatvaranje fabrike za preradu deteline, izjavio je sekretar Samostalnog sindikata poljoporivrede Srbije Milisav Đorđević. On je za javnost rekao da više ne postoje farme krava u Glogonjskom ritu, Padinskoj Skeli i Duanjvcu, farma svinja i junadi u Besnom Foku i farma ovaca u Surčinu. “Broj krava je, od kada je Al Dahra kupila PKB, smanjen sa oko 8.000 grla na oko 3.500, a gašenjem farme ovaca te životinje se više ne uzgajaju u tom poljoprivrednoim kombinatu,” – rekao je Đorđević. Broj radnika u PKB-u je, od kada je Al Dahra postala vlasnik, sa oko 1.700 smanjen na 600!
Poljoprivredna proizvodnja u EU, 537,1 milijarda evra
Poljoprivredna proizvdonja u EU u 2023. godini procenjena je na 537,1 milijardu evra, što je smanjenje od 1,5 odsto u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije, objavio je Evrostat. Kancelarija EU, zadužena za statistiku navodi da ovaj blagi pad u odnosu na vrednost proizvodnje u 2022. godini, kada je ona vredela 545,4 milijarde evra, predstavlja prekid uzlaznog trenda započetog 2010. godine. Iako je obim poljoprivredne proizvodnje u EU u 2023. godini bio nešto manji nego godinu dana ranije, u 10 zemalja EU obim je bio veći, a najveće stope rasta zabeležene su u Mađarskoj (26 odsto) i Slovačkoj (12 odsto). Najveće smanjenje je zabeležno u Grčkoj (16 odsto).
Najniža cena zemljišta u Hrvatskoj
Podaci Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal 2024. godine u AP Vojvodini pokazuju da se hektar raspoloživog poljoprivrednog zemljišta vrti iznad 30.000 evra. U Južnobačkom okrugu bio je 35.100 evra. Po približno istim cenama zemljom se trgovalo i u Sremskom okrugu. Malo niže cene bile su u Zapadnobačkom okrugu, gde je najskuplji hektar prodat za 25.000 evra, a u Južnobanatskom i Severnobanatskom hektar nije prelazio 24.000 evra. Najjeftinija zemlja u Vojvodini je bila u Srednjobanatskom okrugu, gde je najskuplji hektar bio 18.100 evra.
U beogradskom regionu hektar je koštao 35.850 evra. U južnoj i istočnoj Srbiji hektar je prodat za 30.000 evra. U odnosu na navedene cene bilo je kupoprodajnih ugovora i po znatno nižim cenama, upola jeftinijim, pa je bilo hektara i za svega nekoliko hiljada evra, ali i to je znatno skuplje nego u Hrvatskoj ili Slovačkoj.
Najskuplji hektar bio na Malti
Poljoprivrednik sa Čeneja, kod Novog Sada, Aca Letić Svetozar Murgački ističu da visinu koštanja domaćih njiva diktiraju oni koji se najmanje bave poljoprivredom. Kaže, oni koji imaju para, advokati, doktori, smatrajući da je to isplativa nekrentina. Za razliku od poljoprivednika, koji ne vide računicu u obradi zemlje i kupovini novih njiva. Velika suša, niži prinosi i niska cena osnovnih poljoprivrednih kultura zemljoradnike ne samo što odbija da šire posede kupovinom novih hektari već ih odvlači i od bavljenja poljoprivredom. I visina subvencija utiče da se zemljoradnici slabije odlučuju da kupuju zemlju – ističe Letić. Na infrastrukturu otišlo 1,2 miliona hektara.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran ističe da je u Srbiji od 2012. do 2023. godine prodato za raznorazne infrastrukturne objekte 1,2 miliona hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. Sagovornik dodaje da se zemljište i dalje prodaje i dostiže milionske sume u evrima. On smatra da znatno više cene njiva ovde u odnosu na oranice u Hrvatskoj ne treba da je iznenađenje, jer ta država tek sada izlazi na tržište sa svojim prirodnim resursom – raspoloživim poljoprivrednim zemljištem, i da se u narednim godinama mogu očekivati znato više cene ove nekretnine.
– U Hrvatskoj se od 2023. raspoloživo poljoprivredno zemljište može prodavati strancima, što nije bilo moguće ulaskom Hrvatske 2013. godine u EU. Od te godine na snazi je sedam godina bila zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta, a onda se taj rok produžio još na tri godine. To je razlog zašto sada po Evrostatu hektar oranica nije skuplji od 4.500 evra, dok to koštanje kod nas prelazi znatno veće vrednosti – navodi Prostran.
Na infrastrukturu otišlo 1,2 miliona hektara
On ističe da je u Srbiji od 2012. do 2023. godine prodato za raznorazne infrastrukturne objekte 1,2 miliona hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. Analitičar Prostran dodaje da se zemljište i dalje prodaje i dostiže milionske sume u evrima.
I ranijih godina bilo je primera u zemljama članicama EU gde su cene obradivog poljoprivrednog zemljišta bile niske. Sve do pre pet godina Rumunija i Slovačka takođe su imale jeftine oranice, dok su Mađari prvo zakonom propisali, a onda bili primorani pod velikim pristiskom EU da referendumom, kao najvišim oblikom demokratije, odluče da li će njihovo zemljište moći da obrađuju stranci ili da na njemu izgrađuju objekte raznovrsne namene. Ishod referenduma pokazao je da mađarski državljani nisu bili za opciju ulaska stranaca u posed njihovog prirodnog resursa.
NAJVEĆI VLASNICI NJIVA U SRBIJI – NAPREDOVALI BRŽE OD EVROPE
Istraživači su dobili materijal. Narednih meseci, na osnovu tek završenog Popisa poljoprivrede utvrđivaće se zašto je stočarstvo na nizbrdici, kakva je mehanizacija, koji tip gazdinstava je ekonomski najsnažniji, koliko radne snage angažuju…
Iako su anketiranjem prikupili i te podatke, statističari ne smeju da objavljuju ko poseduje najviše hektara oranica. Tako da zvaničnu listu nećemo dobiti ni posle ovog zbrajanja njiva, pašnjaka, vinograda.
Glavni igrači u srpskoj poljoprivredi su godinama isti. Eventualno promene redosled ukoliko prodaju ili kupe nove hektare, ali krug pet najvećih zemljoposednika se ne menja.
Prvi rezultati Popisa poljoprivrede, koji su tek predstavljeni, pokazuju izvesne promene. Popisivači su premerili 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. U prethodnom popisu, iz 2012. godine, utvrđeno je da je bilo raspoloživo 5.346.597 hektara, tako da je po svoj prilici gradnja poljoprivredi uzela skoro četvrtinu – 23,1 odsto – zemlje.
„Prema prvim podacima iz popisa koristi se 3.257.000 hektara, a prema prošlom popisu se koristilo 3.437.000. To je 5,25 odsto manje“, kaže za Forbes Srbija agroekonomista Milan Prostran, koji je učestvovao u obradi podataka iz prethodnog popisa. „Smanjilo se i nekorišćeno zemljište. Sada je 112.000 hektara. Povećao se prosečan posed. On iznosi 6,4 hektara, a bio je 5,4 hektara”.
Velikih manje, ali drže više
Dok čekamo detaljnu razradu poslednjih podataka sa terena, vredi imati na umu šta se izvuklo iz prošlog popisivanja. Srbija je tada brojala 631.522 poljoprivredna gazdinstva i bili smo sedmi u evropskoj utakmici. Danas ih je 508.365.
Ali, tadašnja prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva od 5,4 hektara bila je 2,6 puta manja od prosečne veličine farme u Evrpskoj uniji. Samo četiri članice EU – Grčka, Kipar, Rumunija i Malta, imale su manje prosečne posede.
Analiza je tada primetila da nema velike razlike u odnosu na količinu raspoložive zemlje koju koriste mala poljoprivredna gazdinstva. Razlika je i tada bila značajna kada su u pitanju veliki posedi.
Poljoprivredna gazdinstva veća od 100 hektara u EU su činila 2,7 odsto ukupnog broja i koristila su 50 odsto oranica. U Srbiji ih je bilo svega 0,3 odsto, ali su držali 23,8 odsto zemljišta.
„Kuriozitet je konstatacija da je veća prosečna veličina poseda poljoprivrednog gazdinstva najvećih posedovnih grupa, od 50 do 100 i većih od 100 hektara, u Srbiji nego u EU. I to za 0,71 hektara kod prvih i za čak 158,71 kod drugih”, jedan je od zaključaka analize poljoprivrednih gazdinstava po ekonomskoj jačini. „To je rezultat uticaja tri posedovne grupe krupnijih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koje su „tranzicioni dobitnici“ („100–500 ha“, „500–1000 ha“ i „1000–2500 ha“) i posebno privatizovanih bivših društvenih i preostalih društvenih preduzeća „u restituciji”, kao i državnih gazdinstava u pet najvećih posedovnih grupa, koja mogu biti potencijalno konkurentna ne samo evropskim već i farmama u izvozno najjačoj agroprivredi sveta – SAD”
Uz sva ograničenja dostupnih podataka, Forbes Srbija donosi presek najvećih zemljoposednika u Srbiji
- Industrija mesa Matijević
Matijević Agrar obrađuje 36.000 hektara zemljišta širom Vojvodine i 2.000 u Hrvatskoj. U vlasništvu imaju čak 33.000 hektara. Na svojim obradivim površinama proizvode sve makrokomponente za stočnu hranu.
Ova kompanija u svom sastavu ima 106 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva. Broj hektara u vlasništvu su godinama uvećali. Među poslednjima većim transakcijama je bila kupovina većinskog paketa Mitron grupe iz Vrbasa. Sa njom je u korporaciju ušlo još desetak firmi, pa i fabrika ulja Banat i poljoprivredno gazdinstvo Sava Kovačević. Samo je ovo gazdinstvo Matijevićima donelo oko 4.000 hektara.
- Al Dahra
Kompanija Al Dahra je već pet godina druga na listi najvećih vlasnika zemlje u Srbiji. I to zahvaljujući kupovini dela imovine PKB-a, u oktobru 2018 godine. Za nju su dali 121 miliona evra, a među najznačajnijim stavkama je preuzimanje 17.000 hektara zemlje.
Ova kompanija je, kako je pisao Insajder, samo za zemljište dala 80 miliona evra. U tom slučaju, računica kaže da su hektar plaćali 4.700 evra.
Prema ugovoru o prodaji imovine PKB-a, Al Dahra je imala pravo da u prve tri godine, bez saglasnosti države, proda po 10 odsto zemljišta – odnosno po 1.700 hektara svake godine.
Nije isključeno da su poneki hektar tokom prethodnih godina i prodali. Prema dostupnim podacima, ova kompanija trenutno poseduje 14.429 hektara.
- MK Grupa
Već kod trećeg mesta konkurencija se povećava, a razlike smanjuju. MK Grupa kaže da, kada je ratarstvo u pitanju, obrađuju više od 13.500 hektara zemlje u Vojvodini. Na 1.497 hektara obradivog zemljišta gaje povrće – boraniju, grašak, kukuruz šećerac, krompir. Raspolažu sa 16,5 hektara sopstvenih vinograda, dok je pod jabukama 85 hektara. Upućeni tvrde da je u njihovom vlasništvu oko 11.000 hektara zemlje.
Provera prema dostupnim podacima dovela nas je do nepunih 10.000 hektara. Najviše je u vlasništvu Karneksa, oko 3.500 hektara. Agropanonija iz Kule ima malo više od 2.000 hektara. Oko 1.100 hektara poseduje BD Agro, a nepunih 1.000 hektara PIK Bečej.
- Delta holding
Delta, prema informacijama sa službene veb stranice, obrađuje ukupno 15.000 hektara na pet poljoprivrednih imanja. S jedne strane se može čuti da su vlasnici 95 odsto zemljišta, upućeni im dodeljuju 10.000 hektara, a sama evidencija vlasništva preduzeća dovodi do nepunih 7.000 hektara.
Prema dostupnim podacima, Napredak poseduje oko 3.900 hektara. Delta agrar je vlasnik malo više od 1.000 hektara. Topola poseduje malo manje od 1.000 hektara.
Delta Agrar kaže da se bavi ratarstvom, proizvodnjom voća i povrća i stočarstvom, na pet poljoprivrednih imanja u svom vlasništvu, na površini od 15.000 hektara.
U oblasti kooperacije i otkupa kompanija se bavi otkupom voća i povrća, mesa i stoke, maloprodajom i obezbeđuje višegodišnje ugovaranje proizvodnje ratarskih, voćarskih i povrtarskih kultura sa primarnim proizvođačima preko pet otkupnih centara.
- Almeks
Ozbiljan vlasnik zemljišta je Almeks iz Pančeva, koji pripada Miroslavu Aleksi. Poslednjih godina ga mnogi stavljaju na drugu poziciju liste najvećih. Prema podacima koje je ova firma navela u svom finansijskom izveštaju za 2022. godinu, vlasnici su oko 10.000 hektara zemlje. Obrađuju ukupno oko 15.000 hektara.
Javno dostupni podaci su nas doveli do blizu 6.500 hektara. Najveći broj, 2.710, pripada Almeksu. Stari Tamiš se prostire na oko 1.440 hektara. Pokrok Padina, firma u kojoj Almeks ima 75 odsto, vlasnik je nepunih 1.300 hektara. Almeks je inače poznat kao uvoznik i distributer poljoprivredne mehanizacije poznatih brendova.
- Login EKO
Retko ko je pre dve godine propustio vest da je slovenački bračni par, dokazan u IT industriji, kupio ogromnu zemlju u Vojvodini. Reč je o Izi i Samu Loginu. Poznati su kao autori video igrice Toking Tom. Biznis su prodali za milijardu dolara i deo novca dali za srpsku zemlju.
Tada se govorilo o kupovini oko 4.000 hektara zemljišta u Banatu, na kojoj planiraju da se bave organskom proizvodnjom. Njihova firma Login EKO, kako je moguće videti, danas je vlasnik 4.408 hektara.
- Ćorić agrar
Odmah uz njih je Ćorić agrar. Ova firma iz Bašaida u svom finansijskom izveštaju za 2022. godinu navodi da poseduju oko 2.000 hektara. Vlasnik društva je Krsto Ćorić, a osnovna delatnost firme je u početku bila isključivo trgovina na malo i veliko poljoprivrednom mehanizacijom. Vremenom se ukazala potreba za ratarskom proizvodnjom.
Prvo je ratarska proizvodnja započeta na zakupljenom zemljištu, a kasnije je nastavljena i na zemljištu u sopstvenom vlasništvu.
Trenutno dostupni podaci govore da je sasvim moguće da je ova kompanija u međuvremnu povećala posed i to na oko 3.300 hektara. Sam Ćorić agrar poseduje 1.653 hektara, a Graničar 917 hektara. Kipetrol je vlasnik oko 700 hektara.
- Mile Blagojević
Mile Blagojević je bio vlasnik dve firme i preko njih 3.130 hektara zemlje. Njegovo Ratkovo poseduje 2.000 hektara, ali je ono u decembru 2012. godine – obrisano. Pripojeno je drugoj firmi – Čalma.
Privredno društvo za poljoprivrednu proizvodnju Čalma je osnovano na samom kraju 2001. godine. Pretežna delatnost preduzeća je gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica. U vlasništvu pišu 1.130 hektara.
- Elit agrar i Al Ravafed
U 2019. godine konsolidovale su se dve arapske firme. Elit agrar je preuzeo Al Ravafed. Tim povodom su tražili odobrenje od Komisije za zaštitu konkurencije. Iz tog dokumenta se vidi da je Elit agrar prisutan preko društva Zobnatica koje obavlja poljoprivrednu delatnost na površini od 1.621 hektara, od čega je svega 114 hektara u vlasništvu društva. Al Ravafed Srbija d.o.o. bavi se pretežno uzgajanjem pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, na ukupno oko 10.400 hektara, od čega je 2.586 hektara sopstvenog zemljišta. Dostupni podaci pokazuju da Al Ravader sada ima 2.625 hektara, a Zobnatica 80 hektara.
- NicCo
Kompanija Nicko (NicCo) u vlasništvu Vanje i Irene Nicović, preko zavisnih privrednih društava, ulazi u krug značajnih vlasnika zemlje u Srbiji. Prema dostupnim podacima u vlasništvu više povezanih firmi je ukupno nepunih 2.300 hektara. Najviše poseduje Nicko agrar – 1.080 hektara. Jedinstvo Belo Blato drži oko 800 hektara.
Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija. Matijević je i dalje neprikosnoven po broju hektara koje obrađuje, međutim, pozicije ispod njegove su se izmešale. Novosadski biznismen, Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama stigao je do 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara, navodi Agrosmart. Cene njiva u Srbiji ne miruju. Koliko košta jutro ili hektar, određuje gde se parcela nalazi, pored puta ili daleko od njega… Srbija godišnje izgubi 25.000 hektara obradivog zemljišta. Najčešći razlog je što plodno zemljište postaje građevinsko!
Iza njega, ako se gledaju ukupne površine koje se obrađuju, više nije njegov dugogodišnji takmac Miodrag Kostić. Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije ,,Almeks“ iz Pančeva. Prema saznanjima Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Na sajtu ,,Almeksa“ nalazi se podatak da poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi i da obrađuje 17.000 hektara, međutim, u svetu agrobiznisa zna se da je Aleksa premašio te površine.
Sledeća kompanija po broju hektara koje obrađuje je ,,Al Dahra“ koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Kako analitičari podsećaju, u finansijskom izveštaju ove kompanije pisalo je da je samo kupovinom njiva ,,Al Dahra“ stekla imovinu vrednu veću od 170 miliona evra. Neke od zamerki agroekonomskih stručnjaka na prodaju PKB-a i ceo postupak bile su upravo te što su vredne oranice otišle po dvostruko nižoj ceni. Kako god, ,,Al Dahra“, čije je sedište u Abu Dabiju, po broju hektara u vlasništvu je posle kompanije Matijević na drugom mestu, a ako se gledaju hektari koji se obrađuju – na trećem. ,,Al Dahra“, uz njive PKB-a, poseduje i voćnjak na Fruškoj gori, u opštini Irig. Njeno je preduzeće ,,Rudnap“ koje, prema podacima sa sajta ove kompanije ima zasađeno voće na 130 hektara, a prema brošurama koje je izdavala ,,Al Dahra“ plan je bio proširenje na 500 hektara.
Tek na četvrtom mestu je doskorašnji „top“ zemljoposednik Miodrag Kostić i njegova ,,MK grupa“. Kostić je prodao nekoliko imanja u poslednjih par godina. Neka su otišla u ruke Matijeviću. Sa nekadašnjih oko 25.000 hektara, od čega je u vlasništvu imao oko 17.000, pao je na „svega“ 15.000 hektara. Od tih 15.000 hektara, vlasnik je oko 12.000 hektara. Ostao je bez imanja u Vršcu, Vajski, Kikindi, Inđiji. Iza Kostića je vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000. Gotovo uz rame Miškoviću sada je Krsta Ćorić, vlasnik ,,Ćorić agrara“ iz Bašaida. Prema saznanjima, on ore oko 12.000 hektara, od toga pola uzima u zakup, a pola ima u vlasništvu. Ova firma u početku se bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali već godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju, poseduje savremene govedarske farme.
Iza Krste Ćorića, po onome što se može videti iz javnosti dostupnih dokumenata, je arapska firma ,,Elit Agro“. Najpre je ova kompanija sa sedištem u Abu Dabiju 2014. godine preko svoje firme ,,Jugo elit agro“ osnovane u Beogradu, kupila poljoprivredno-turistički kompleks Zobnatica u Bačkoj Topoli. Zobnatica je tada u vlasništvu imala 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu. Pre nekoliko godina ,,Elit agro“ kupio je i kompaniju ,,Al Ravafed“ (Vojna ustanova Morović, Bačka iz Sivca, Jadran iz Nove Gajdobre) domogavši se tako još oko 10.500 hektara, od čega su u vlasništvu oko 2.500 hektara.
I u Hrvatskoj najviše zemlje ima novosadski biznismen
Treba istaći da je Petar Matijević kupio 2015. godine dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, u Starim Jankovcima i Negoslavcima. Tada je došao u posed oko 1.500 hektara u Vukovarsko-sremskoj županiji i postao najveći vlasnik oranica u toj zemlji. Prema saznanjima analitičara u proteklih nekoliko godina kupio je još oko 600 hektara, od privatnih lica. Tako je u Hrvatskoj u njegovim rukama sad preko 2.000 hektara oranica. Nedavno je od vlasnika hrvatskog porekla koji žive u Argentini pazario 150 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Osijeka. Kupio je, naime, veoma kvalitetne parcele koje se nalaze oko aerodroma u naselju Klisa.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, sad su najskuplje oranice u Južnobačkom okrugu, gde su išle i do 31.000 evra za hektar. U Sremu su se u poslednjem kvartalu prošle godine kretale od 1.150 evra do 30.700 evra, u Južnobanatskom okrugu od 400 eva do 20.050 evra. Međutim, te najviše cene su ekstremni slučajevi. Uglavnom, poljoprivredno zemljište je stabilno, cene ne idu značajno naviše u poslednjih nekoliko godina i ne prate trend nekretnina (stanova i vikendica) koje vrtoglavo poskupljuju. Najkvalitetnija bačka i sremska zemlja ide do 20.000 evra za hektar ali najčešće se prodaje od 10.000 do 15.000 evra. Poljoprivrednici kažu da nemaju računice da njive skupo plaćaju imajući u vidu niske cene njihovih proizvoda.
Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta!
Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. U Srbiji postoji i zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine manje od 4,1 miliona hektara. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što „sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje“.
Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, u korišćenju zemljišta u Srbiji sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.
Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koja sad u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod 60 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenuim zemljama ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23 odsto). Analitičari ukazuju da je sad počeo blagi oporavak vinograda i da oni u Srbiji sad zauzimaju blizu 22.000 hektara. Toliko ih ima i u Sloveniji i Hrvatskoj. Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, niskoprinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni – što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje.
Manje vina
Međutim, u svetu je drugačija situacija sa vinogradima. Jer, plaća se njihovo smanjivanje. Razlog je što se manje pije vino nego što je to bilo nekada. Evo primer iz Francuske. Vlaga i grad ugrozili proizvodnju: Francuska ove 2024. godine godine očekuje značajno manje vina. Očekuje se proizvodnja između 40 i 43 miliona hektolitara vina, što je manje od petogodišnjeg proseka od 44,2 miliona hektolitara! Francuska će ove godine proizvesti znatno manje vina nego lani jer je velika količina vlage podstakla razvoj buđi u vinogradima, a neka su područja stradala i od grada i mraza, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Francuski vinari proizvešće ove godine između 40 i 43 miliona hektolitara vina, u odnosu na prošlogodišnjih 47,9 miliona hektolitara, pokazuju preliminarne procene ministarstva. To bi značilo da proizvodnja neće dosegnuti ni petogodišnji prosek koji iznosi 44,2 miliona hektolitara.
Vlažan početak leta pogodovao je razvoju buđi na većini vinorodnih područja koja bi mogla izazvati velike gubitke, ističu u ministarstvu, istaknuvši i da je zbog vlage i niskih temperatura u vreme cvetanja loza u mnogim vinogradima gubila cvetove, lišće i bobice. Pad proizvodnje moglo bi pak ublažiti mokro tlo i kasniji početak vegetacije, za jednu do dve nedelje u poređenju sa prošlom godinom, dodaju. Ne navodeći detaljne procene za pojedine regije, stručnjaci ministarstva napominju da će, na primer u Šampanju, proizvodnja biti slabija nego lani zbog prolećnog mraza i grada. U regiji Bordo površina pod vinogradima smanjena je za oko 8.000 hektara nakon vađenja čokota čime bi trebalo obuzdati prekomernu proizvodnju. Proizvodnju bi mogle smanjiti i nepropisna koloracija, buđ i grad, što bi značilo da bi se smanjila drugu godinu zaredom. Trenutno nije moguće proceniti kako će smanjena proizvodnja uticati na cene vina. Veliki vinari obično podižu cene u periodu oskudnih berbi, ali danas moraju u računicu uključiti i jaku konkurenciju na svetskim tržištima. Vino i alkoholna pića spadaju među glavne francuske izvozne proizvode, napominje Reuters, ističući da glavobolju vinarima zadaje i slaba domaća potrošnja.
Plodno zemljište širom Srbije postaje građevinsko!
Najnovija i poslednja analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 650.000 na oko 400.000 tona svih vrsta mesa.
Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom. Prema poslednjem popisu podacima RZS iz 2024. godine Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta. To su uglavnom sitne parcele. Ima ih oko 19 miliona! Korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3.257.100 hektara, nekorišćenog postoji 122.257 hektara. U zemlji postoji i 504.104 hektara šuma i oko 190.242 hektara ostalog zemljišta. U Srbiji i dalje dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija blagog ukrupnjavanja gazdinstava. U zemlji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. To znači da je za samo pet godina ugašeno čak 56.000 gazdinstava. Pre toga toga je za pola decenije, takođe nestalo oko 62.000 gazdinstava. Prosečno gazdinstvo sad je veličine 6,4 hektara u Srbiji. Od toga najveći prosek je u Vojvodini oko 13,2 hektara, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije kao Južne i istočne Srbije prosek je po 4,4 hektara. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstva od 224.433 nalazi se u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji postoji 508.365 poljoprivrednh gazdinstava.
- Od tog broja stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava.
Svi oni zajedno poseduju:
- Oko 698.605 grla goveda;
- 2,349 miliona grla svinja;
- 1,75 miliona grla ovaca;
- 149.558 grla koza;
- 14,77 miliona grla živine;
- 1,26 miliona košnica. Međutim, proizvođači meda kažu da ih je u proizvodnji stvarno oko 800.000 košnica koje proizvode med. Ostale nisu u proizvodnji, ali su prijavljene samo zbog podsticaja!?
Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji poseduje, na 6,4 hektara površine zemlje, jedno govedo, pet svinja, tri ovce, tri košnice pčela, 43 živine! Na nedavnoj sednici, održanoj u septembru 2024. godine, Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije je istaknuto da to blago od životinja nije više dovoljno za samodovoljnost Srbije u proizvodnji hrane! Zbog toga je zaključeno da se prvo mora raditi na povećanju stočnog fonda kako bi se obezbedila samodovoljnost! Jer, ona sad ne postoji! Samo u 2024. godini za uvoz mesa, mleka i prerađevina, potrošeno je 650 miliona dolara. To je posledica neadekevatne i loše agroekonomske i političke koja se vodila od 2014. pa do kraja 2024. godine, jer po toj strategiji, koju je pisalo 240 autora iz Srbije na 145 strana, agrar je trebao godšnje da se razvija po stopi od 9,1 %, a u lošijim godinama 6,1 odsto. To je bilo netačno i nerealno i štetno po državu. Njije se ostvarilo, pa je Srbija sad zavisna od uvoza hrane za prehranu sopstvenog stanovništva. Ta strategija razvoja poljoprivredna za jednu deceniju ima rast od samo 1,7 odsto, a dok je to godišnji rast 0,17 odsto. Njeni autori su za taj rad loše strategije sebe častili sa 8,2 miliona eva, koji su stigli iz tri evropske zemlje kao namenska donacija za taj posao. Za izradu lošeg i štetnog dokumetna, niko do sada nije odgovarao! Kada je strategija doneta današnji predsednik države bio je premijer, a njegov današnji savetnik za agar, u vreme donošenja ovog dokumenta bio je ministar poljoprivrede!
Beleži se i blagi rast ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u odnosu na proteklu deceniju. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje poljoprivredno zemljište, srednjim i velikim gazdinstvima. Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava je oko dva do dva i po hektara (takvih ima oko 217.0623 gazdinstava) i to predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači. Ukupno se sa poljoprivredom u Srbiji bavi 1.150.653 galica. To je za 14 odsto manje nego li pre pet godina. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je samo 2,22! Prosečna starost poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
Kako sačuvati poljoprivredno zemljište, izazov je za stručnjake širom sveta. Uprkos njihovim apelima da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila 1,2 miliona hektara obradivih oranica.
Ceh širenja gradova, plaća se plodnom zemljom!
Danak širenja gradova i rasta broja stanovnika u njima, plaćamo plodnom zemljom. Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.
„Kompletno ova tabla od 320 hektara površine je pretvoreno u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje… Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada“, navodi Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.
U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se seje kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće. „Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem“, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu u Gradu Smederevu.
Poljoprivredna proizvodnja značajnija je od industrijske!? Ali poljoprivreda u Srbiji nije strateška grana! To bude samo kada poljoprivrednici izađu na ulice da im se čuje glas. Tada to ostvare, ali u praksi – ne. Ove godine, posle rebalansa budžeta, Agrarni budžet je povećan. Sad iznosi 136,7 milijardi dinara. To je za 18 milijardi dinara više nego pre rebalansa. Taj budžet sad iznosi toliko čekanih i željenih sedam odsto budžeta Srbije. Ali, taj novac bi nešto i značio pre nekoliko godina. Sad mu je opala vrednost. I još nešto možda bi i sad pomogao i ,,ugasio požar“ kada seljaci izađu na ulice, kada bi se drugačije rasporedio. Ovako – ne!
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja. „I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi“, kaže Leposavić. Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se 3,25 miliona hektara oranica.„Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta“, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Svet godišnje gubi površinu zemljišta jedne Italije
Agroekonomisti ističu da svet, godišnje gubi samo zbog vodnih erozija površinu zemljišta veličine Berlina inače, u svetu se godišnje izgubi oko 30 miliona hektara plodnog zemljišta. To je veličina jedne Italije! Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja
„Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, ipak, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlja može da ima“, ističu analitičari.
(Autor je analitičar i publicista)