Novi Sad, 10.04.2025.god.
Bez oklevanja čim su se oranice prosušile, ratari su krenuli da bi završili setvu šećerne repe, ali i druge poslove. Obim setve biće tek poznat, a procene se svode na oko 35 hiljada hektara i na ponuđeni otkup slatkog korena u šećeranama u Vrbasu, Pećincima i Crvenki. Poljoprivrednici u Srednjoj Bačkoj ponovili su setvu repe, jer je mraz oštetio brzo nikle biljke. Prema avansnom ulaganju šećerana u proizvodnju očekivala se setva na oko 45000 hektara ali to se izgleda neće dogoditi. Šećerane garantuju otkupnu cenu od 45 eura po toni, ali sa digestijom korena od 16 procenata. Kompanija Sunoko, kao avans ratarima po sklopljenom ugovoru, isplaćuje 300 eura po hektaru. Njihovi kooperanti još mogu računati na seme, veštačko đubrivo AN, ali i stalni uvid u praćenje proizvodnje, do najverovatnije, ugovorenih površina od 23000 hektara.
Prema analizi i anketi koju je pre 2 godine sproveo „Agroprofit“, ratari su svoje odustajanje od setve šećerne repe opravdavali visokim ulaganjima, sušom, ali i cenama koje su nudili prerađivači. Ratari koji su ostareli u ovom poslu, a čuli smo i one koji su iz Stare Pazove ručno vađenu šećernu repu vozili zaprežnim kolima u Osječku šećeranu, izneli su da ih je razočaralo ponašanje šećerana kod obračuna kvaliteta predatog korena i cene. Bilo je slučajeva da se na otkupni list upisuje nečistoća od 73% a naučili su, kako rekoše na koje se načine utvrđuje umanjenje digestije. „Pročitali“ su desetak načina za umanjenje kvaliteta. A vrhunac je bio kada su pojedine gazde fabrika za preradu izjavile da bez obračuna umanjenja kvaliteta za 30% koju nude ratari, ne mogu da ostvare rentabilnost. Niko od njih nije mogao da potvrdi da li će se proizvodnja šećerne repe naći na 50-70 hiljada hektara.
Rarati ovog proleća nisu pouzdani u setvu soje, pogotovo oni koji nemaju svoje kvalitetno seme, a koga i nema dovoljno u ponudi.
Iz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada korektno su saopštili da od sušne godine i nije moguće očekivati dovoljnu ponudu kvalitetnog sementa soje. Pred samu setvu za kilogram semena soje potrebno je prodati 5-6 kg merkantilnog zrna, što u savremenoj ratarskoj proizvodnji nije zabeleženo. Stručnjaci ne tvrde da će visoka cena semena uticati na otkupnu cenu, ali preporučuju setvu u drugoj polovini aprila, kada temperatura u zemlji bude 10-12 stepeni celzijusa.
Proizvodnja soje u Srbiji i prerada poznate su svetu, jer su bez GMO. Ove godine zabeleženo je da za sve potrebe u stočarstvu nemamo sojinu sačmu, sojino brašno ili griz sa domaćih polja, jer prerađivač ove proizvode uglavnom izvozi. Kvalitet soje kao što je naš, ne postoji u Brazilu , Argentini, Peruu, SAD, odakle se uvozi za korisnike u celom svetu. Ova godina biće presudna za dalju proizvodnju soje, jer su ratari zapamtili koliki su trošak imali 2024.godine, a malo njih je zabeležilo dobit. Bilo je i njiva u koje nije ulazio ni kombajn. Prema stručnim porukama, oni koji nemaju sisteme za navodnjavanje, ne treba da seju ovu uljaricu postrno.