Beograd, 19. april 2013.
Izvor: RTS
Zbog kiše, šećerna repa zasejana mesec dana kasnije. Stručnjaci očekuju manji prinos. Zemljoradnicima odgovara cena repe koju nude šećerane.
Kiše su omele ratare da na vreme zaseju šećernu repu. Ipak, stručnjaci se nadaju da će do kraja nedelje biti zasejano svih 65 hiljada hektara. Zemljoradnicima odgovara cena repe koju nude šećerane.Za razliku od prošle godine, šećerane ratarima po ugovoru sada daju pet dinara za kilogram repe, gotovo dinar više.
Pero Latinović iz Banatskog Velikog Sela kaže da mu je ugovorom sa šećeranom u Senti obezbeđen sav repromaterijal, a da će im on predati repu i to po ceni od pet hiljada dinara po toni.
Od svih ratarskih useva najveću zaradu zemljoradnici imaju od šećerne repe, čiji je prinos i do 60 tona po hektaru.
Jelena Manjul iz Kikinde planira setvu 20 hektara šećerne repe više nego predhodnih godina zbog, kako kaže, dobrog plasmana i zadovoljavajuće cene.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da setva repe kasni skoro mesec dana.
Dr Đorđe Glamočlija sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ocenjuje da je optimalni rok za setvu šećerne repe uslovno prošao i da će ove godine biti manji prinos, možda će biti manje površina zasejano zbog visokog nivoa podzemnih voda.
Prošle godine repa je zasejana na 55 hiljada hektara, a proizvedeno je 450 hiljada tona šećera. Ove godine ratari će za proizvodnju izdvojiti deset hiljada hektara više. Koliko će biti šećera, znaće se krajem godine.
"Nama je šećer potreban, jer želimo da po povoljnim uslovima izvezemo kvotu od 180 hiljada tona, po višoj ceni nego na berzi u Londonu" kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Prošle godine izvezeno je oko 200 hiljada tona šećera, u vrednosti od 150 miliona dolara. To šećer svrstava u sam vrh na izvoznoj lestvici poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. (Pripremili: Radomir Vitanović i Peđa Miljanović)