Evropski proizvođači mleka suočavaju se sa dramatičnim poremećajima na tržištu koji ugrožavaju sam opstanak farmi. Dok cene sirovog mleka nezaustavljivo padaju, troškovi proizvodnje ostaju visoki, stvarajući neodrživ jaz koji zahteva hitnu reakciju Brisela.
1. Trenutna situacija: Slobodan pad cena
Mlečni sektor je ušao u fazu akutne krize. Ključni pokazatelji, poput Global Dairy Trade (GDT) indeksa i terminskih ugovora za mleko u prahu i maslac, mesecima su predviđali ovaj kolaps, ali adekvatna politička reakcija je izostala.
- Drastični padovi: U Irskoj su cene pale sa 54 centa po litru (avgust 2025) na kritičnih 33–36 centi. Belgija i Danska beleže pad od oko 16 centi po litru u roku od godinu dana.
- Neodrživost: Trenutne otkupne cene ne pokrivaju osnovne troškove proizvodnje, što farmere gura u direktne finansijske gubitke.
- Zahtev Evropskoj komisiji: Farmeri zahtevaju hitnu aktivaciju dobrovoljnog smanjenja količina na nivou EU kako bi se ponuda uravnotežila sa potražnjom i zaustavio dalji pad cena.
2. Globalni kontekst: Hiperprodukcija i slaba potražnja
Kraj 2025. godine obeležen je najvećim porastom globalne proizvodnje mleka u poslednjih pet godina (rast od 1,6% u „Big-7“ regionima). Međutim, taj višak nema ko da apsorbuje:
- Kina se povlači: Nekadašnji glavni motor potražnje sada teži samodovoljnosti i smanjuje uvoz, što stvara ogromne zalihe u EU i Okeaniji.
- Trgovinske tenzije: Anti-subvencione istrage Kine protiv mlečnih proizvoda iz EU (produžene do februara 2026) dodatno otežavaju izvoz.
- Pritisak na potrošače: Inflacija je primorala kupce u razvijenim zemljama da se okrenu jeftinijim brendovima i osnovnim namirnicama, smanjujući profitne marže prerađivača.
3. Projekcije za 2026: Godina restrukturiranja
Analitičari predviđaju da će 2026. biti godina „preživljavanja najjačih“ i duboke transformacije sektora.
Ključni trendovi za 2026:
| Segment | Očekivane promene |
| Konsolidacija | Manje porodične farme će se gasiti ili spajati u veće, automatizovane sisteme radi ekonomije obima. |
| Regulativa | Stupaju na snagu direktive CSRD i PPWR, koje uvode stroge standarde za ugljenični otisak i reciklažu ambalaže. |
| Nova tržišta | Zbog gubitka udela u Kini, fokus se seli na Severnu Afriku, Bliski istok i Jugoistočnu Aziju. |
| Potrošačke navike | Dalji rast „value-for-money“ segmenta i funkcionalnih proizvoda (zdravstveni benefiti). |
Zaključak: Lekcije iz 2016. godine
Istorija se ponavlja. Baš kao i tokom krize 2016. godine, EU reaguje prekasno, dok su mehanizmi za stabilizaciju tržišta bili dostupni mesecima unazad. Ukoliko se ne aktivira koordinisano smanjenje proizvodnje, 2026. neće doneti oporavak, već bolno restrukturiranje koje će trajno izmeniti poljoprivrednu mapu Evrope.
Opstaće oni koji budu najbrže prilagodili svoje poslovne modele novim ekološkim zahtevima i koji uspeju da održe likvidnost tokom prve polovine 2026. godine, kada se očekuje vrhunac pritiska niskih cena.