Autor: Dušan Trifunović Milešić
Magistralni put kroz Mrčajevce, od juče je blokiran, a saobraćaj je zaustavljen i u Bogatiću gde su poljoprivrednici iz uduženja „Naše mleko“ zatražili od države da obustavi uvoz svih poljoprivrednih proizvoda dok se ne zaustavi pad cena. Poljoprivrednici upozoravaju da je stanje u agraru teško da proizvodnju opterećuju niske otkupne cene, veliki uvoz, pad udela poljoprivrede u BDP-u, kao i klimatske promene. Postavljaju i pitanje šta je sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja koja predviđa jačanje prehrambenog suvereniteta.
Magistralni put kod Knića juče se zabeleo od mleka. Više od četiri tone prosuli su proizvođači mleka nezadovoljni niskom otkupnom cenom, trgovinskim maržama i velikim uvozom. Vladi Srbije uputili su zahteve za zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda, vraćanje otkupnih cena mleka i mesa na raniji nivo, kao i rešavanje problema proizvođača čije se mleko ne otkupljuje. S druge strane, Ministarstvo poljoprivrede poručuje da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom, povodom aktuelnih kretanja na tržištu. Međutim, problemi pogađaju i druge sektore poljoprivrede.
“To jeste generalno problem što mi nemamo to slobodno tržište. Slobodno tržište ne podrazumeva samo da vama ulazi neka roba i vi zatrpavate svoje tržište. Poljoprivrednik nema slobodu da istrguje s tim jer je on u kandžama skupih inputa, jeftinih svojih proizvoda, prinuđen je da prodaje svoje proizvode čim stigne do njih”, kaže Mileta Slankamenac, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
U Nacrtu nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za narednu deceniju kao ključni ciljevi ističu se prehrambeni suverenitet, sigurnost snabdevanja stanovništva i jačanje konkurentnosti srpskog agrara. Strategija predviđa modernizaciju i veća ulaganja, kako bi domaća proizvodnja bila otpornija i manje zavisna od uvoza. U skladu s tim, resorni ministar najavljuje promenu agrarne politike, ali i da će tokom ove godine država po prvi put tražiti pravdanje podsticaja računima.
“Kod nas je generalno problem što se tiče strategije, čak i kada je donesemo, daje jako slabe rezultate. Generalno, mi imamo problema sa kratkoročnim predviđanjima. Evo vidimo u poslednje vreme, sve ono što su poljoprivredni protesti izborili, svakako se menja nekako stalno iz godine u godinu, tako da ne vidimo uopšte ni predvidivost za narednih pola godine, ne znam, a kamoli neku dugoročnu kao što je pet ili deset godina”, smatra Slankamenac.
A podaci u Nacrtu strategije pokazuje da je u poslednjih deset godina udeo poljoprivrede u BDP‑u Srbije pao sa 6,1 na 3,8 odsto. U istom periodu, došlo je i do pada pokrivenosti uvoza izvozom sa preko 180 na ispod 140 odsto. Iako Srbija i dalje ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalje dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću.To ukazuje na strukturnu stagnaciju, nedovoljna ulaganja i ranjivost sektora na klimatske ekstreme.
Profesor Stanojević: Nekontrolisan uvoz mleka ključni uzrok krize u sektoru
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragan Stanojević ocenjuje da je sadašnja kriza u mlekarstvu posledica naglih i nelogičnih promena na tržištu, jer je Srbija u kratkom periodu prešla put od nestašice do viškova mleka. Kako objašnjava, domaća proizvodnja nije mogla sama da generiše takve viškove za svega nekoliko godina, već su oni posledica povećanog i nedovoljno kontrolisanog uvoza koji je dodatno opteretio proizvođače.
„Za samo četiri godine mi smo od nedostatka mleka, kada smo čak i zabranjivali izvoz jer ga nije bilo dovoljno, došli do viškova koji se javljaju i danas. To nije dovoljno vremena da se sektor oporavi i sam generiše te viškove, već je to posledica nekontrolisanog uvoza“, rekao je Stanojević.
On ističe da je domaće tržište malo i osetljivo, pa svaki poremećaj brzo dovodi do pada otkupnih cena. Država, prema njegovim rečima, ne mora nužno da uvede potpunu zabranu uvoza, ali bi morala da zaštiti proizvođače kroz kontrolisane kvote i sprečavanje damping cena. Kao ilustraciju navodi da je otkupna cena mleka značajno pala, dok se to ne vidi na rafovima prodavnica.
„Imate cenu mleka koja je za 20 do 30 odsto manja nego pre nekoliko meseci, ali na rafovima nema pojeftinjenja. To znači da razliku generišu mlekare kroz profit, a deo mleka ulazi po damping cenama na naše tržište“, naveo je on.
„Koliko god država poveća davanja proizvođačima, mlekare to uračunaju i smanje cenu. To je začarani krug i dokaz da direktna davanja nisu rešenje. Potrebna su sistemska rešenja koja će dugoročno stabilizovati tržište“, rekao je Stanojević.
On dodaje da je osnovni problem nedostatak investicija i konkurentnosti, jer evropski proizvođači imaju niže troškove i veću produktivnost, pa njihovo mleko lakše ulazi na domaće tržište. Zbog toga država, smatra, treba da stvori uslove za modernizaciju proizvodnje, a ne samo da povećava subvencije.
Profesor ukazuje i da se agrarna politika često menja tek nakon protesta, navodeći da su poljoprivrednici od 2012. organizovali više desetina protesta, što govori da sistemska rešenja izostaju i da administracija reaguje tek kada nezadovoljstvo eskalira.
Na kraju, Stanojević ocenjuje da se trajno rešenje ne nalazi u pregovorima države sa Evropskom unijom, već u odnosu proizvođača i mlekara, uz posredničku ulogu ministarstva.
„Rešenje leži u razgovoru proizvođača i mlekara, gde ministarstvo treba da bude posrednik. Ono ne može samo da reši sve probleme, ali može da obezbedi okvir da tržište funkcioniše“, zaključio je Stanojević.
IZVOR: Insajder