Novi Sad, 22. novembar 2013.
Izvor: Dnevnik
Na samom je kraju vađenje šećerne repe, proizveli smo je u prosečnim količinama, ali će ove godine slatki koren ratarima svakako biti slađi nego lane. Ako se uzme u obzir prosečan prinos od oko 55 tona po hektaru i cena od 44 evra, zarada je išla i više od 1.200 evra, a ratari koji su izvadili 60 tona repe, mogli su ostvariti profit od 1.500 evra.
Naravno, među „reparošima” ima i onih koji su proizveli 70 i više tona, pa je i zarada bila masnija, ali takvi se proizvođači ne mogu uzeti kao reper. Pomenimo, po kalkulacijama, ulaganja u proizvodnju šećerne repe po hektaru su oko 1.200 evra.
Ova godina, inače, nije bila berićetna kada je reč o cenama paorske robe. Kako su žitarice i uljarice dobrano pale u odnosu na lane i umanjile poljoprivrednicima profit, koliko god dobro rodile, dobru finansijsku kalkulaciju sigurno im je donela šećerna repa. Proletos je repa posejana na nešto više od 55.000 hektara, procene idu i do 60.000, a izvadićemo je oko tri miliona tona. U svakom sučaju, iz prerađivačke industrije trebalo bi da izađe između 430.000 i 450.000 tona šećera, što znači da ćemo podmiriti i domaće tržište, koje pojede oko 220.000 tona, i inostrano, na koje možemo izvesti 180.000 tona.
– Prinosi šećerne repe iznose i više od 55 tona po hektaru, a digestija i iznad 16 procenata – izjavio je stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Živko Ćurčić.
U kompaniji „Sunoko”, u pogonu fabrike šećera „Donji Srem” u Pećincima, kažu da je privdeno kraju vađenje šećerne repe s ugovorenih 10.000 hektara. Prinosom i kvalitetom repe su zadovoljni, a ratarima repu plaćaju po 42 evra, kako je ugovoreno.
U senćanskoj šećerani „TE-TO” iz kampanje, koja će trajati do početka decembra, po rečima direktorke Teodore Deak, očekuju do 90.000 tona šećera jer je do sada proizvedeno više od 50.000 tona. Uporedo s kampanjom, šećerane su početkom oktobra počele ugovaranje naredne setve, po ceni nešto nižoj od one ugovarane za ovo sezonu. Senćanska fabrika šećera „TE-TO” ponudila je cenu od 4,30 dinara po kilogramu, od čega je četiri dinara osnovna cena i 0,30 dinara je premija za vernost, a cilj je da se ugovori setva na uobičajenih 15.000 hektara, što obezbeđuje rad pogona punim kapacitetom.
– Proizvođačima sem toga obezbeđujemo seme, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva pa i avanse. U slučaju uzimanja zamljišta u zakup ili ako se odluče za kupovinu mehanizacije, proizvođačima dajemo garancije. Podržaćemo ih i u finansiranju izgradnje zalivnih sistema u akciji koju smo započeli prošle godine na period od pet godina, tako što će obaveze izmirivati isporukom repe – kazala je ranije za „Dnevnik” Teodora Deak.
Kompanija „Sunoko” ugovara narednu setvu nudeći 38 evra po toni slatkog korena, što je, ako se uzme u obzir situacija na evropskom tržištu, dobra i isplativa cena.
Iz šećerana poručuju da će za ratare proizvodnja šećerne repe biti profitabilna, a s druge strane, svi proizvođači znaju šta ih čeka jer prerađivači ispunjavaju preuzete ugovorene obaveze. Tržišni uslovi kasnije ne utiču na cenu repe i ono što se dogovori bude ispunjeno pa stoga u šećeranama očekuju da će zainteresovanost za setvu repe biti na zadovoljavajućem nivou.
BOLJE NEGO U EVROPI
Direktorka Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olga Čurović kaže da su prerađivači šećerne repe u Srbiji za nju plaćali višu cenu nego bilo gde u Evropi. Istovremeno, cena šećera je čak 30 odsto niža nego lane. Tako je domaćoj šećernoj industriji smanjen manevarski prostor, kazala je ona.