četvrtak, april 18Agro servis

Nije srpska malina skupa, nego ukrajinska jeftina – gde tražiti nove kupce voća

Sektor voća i povrća je najprofitabilnija stavka srpskog poljoprivrednog izvoza. Međutim, decenijski rast zarade okrnjen je ratom u Ukrajini. Samo na tržište Rusije izvezeno je za 60 miliona evra manje jabuka i koštunjavog voća. Stručnjaci kažu da je rešenje u pronalasku novih kupaca, iz Zapadne Evrope i sa Bliskog istoka.

Izvor: RTS

„Korona bum“ tokom kojeg niko nije pitao za cenu maline i drugog srpskog biološki vrednog voća, zamenio je period takozvanog stezanja kaiša. Brigu o imunitetu zamenila je briga zbog finansijske krize koja je usledila, pa su sa spiska za kupovinu uglavnom otpale luksuzne stavke poput prvoklasnog uvoznog voća i povrća.

„Možda i nije srpska malina postala preskupa koliko je ukrajinska malina postala jako, jako jeftina, a sa njom u jednom periodu i poljska malina. Ima je u izobilju i naravno ljudi kupuju tamo, gde su cene najniže“, ističe Aleksandar Pavlović iz USAID-a.

Rusija drastično smanjila uvoz srpskog voća

Zbog krize ili uprkos njoj, Rusija je postala samodovoljna u proizvodnji jabuka. Drastično su smanjili i uvoz bresaka, kajsija i trešanja iz Srbije.

Ipak, nema razloga za odustajanje od proizvodnje, kažu upućeni. Bogati kupci nisu daleko i mogu, pogotovo za bobičasto voće, da istrpe čak i troškove avio-prevoza.

„Mi smo na granici najvećeg tržišta na svetu, Evropske unije, koja troši i konzumira čak i u doba krize“, ističe Pavlović. S druge strane, dodaje, blizu nam je i tržište Bliskog istoka gde izvozimo sve više jabuka, ali ne u tolikim količinama koje bi nadomestile pad izvoza u Rusiju.

Ipak, ističe Pavlović, te količine postaju sve veće. On smatra da je ključ u tome da naučimo više o tim tržištima, da ih upoznamo.

„Evropsko tržište je vrlo zainteresovano za naše jagodasto voće, posebno za borovnice. Poenta je da proizvedemo proizvod prve klase i samim tim količina nije sporna“, ističe Ana Bošnjak iz „Agrobel sistema“.

Šta sve utiče na formiranje cene

Sporna je otkupna cena, kažu poljoprivrednici.

„Na početku je cena znatno visoka, s tim da mi to nikad ne znamo unapred, to je bukvalno tržišna utakmica. Cena se formira nakon prve berbe za izvoz, dok na domaćem tržištu cena nekada varira i na dnevnom nivou. To prosto zavisi od količina koje se uberu u toj nedelji“, objašnjava Ana Bošnjak.

Agroanalitičari kažu da izvoznici, odnosno prerađivačke kompanije, otkupnu cenu voća i povrća često grade na težnji za ekstraprofitom, nauštrb zarade poljoprivrednika. Rešenje vide u utvrđivanju minimalne cene.

„Da to varira u odnosu na to koliko poskupljuje repromaterijal, đubrivo, seme, nafta koja je izuzetno važan činilac i da se na osnovu toga formira cena. Dakle, kada bilo koju drugu robu uvozite imate nabavnu cenu, imate maržu, samo u povrću mislim i u poljoprivredi generalno to nije jasno definisano“, ocenjuje Miloš Stojanović, agronom i urednik platforme Poljoprivredne novosti.

Kako iz voća izvući najbolju zaradu

Rešenje za bolju zaradu vidi u preradi. U proizvodima poput hladnoceđenih sokova i džema bez dodatog šećera. I malim poljoprivrednicima savetuje inovacije.

„Mislim da treba da se fokusiramo možda na bejbi povrće. Sve više tržišta gde ljudi imaju visoku platežnu moć mogu i žele da plate za takvo povrće. Takođe, tu je i organska poljoprivreda koja je isto šansa“, naglašava Stojanović. Srpska jabuka je u Kataru 2023. godine postigla cenu od 0,94 evrocenta po kilogramu, gotovo pet puta višu nego u Bosni i Hercegovini. Borovnice smo Saudijskoj Arabiji prodali za 6,64 evra po kilogramu, u proseku – za oko dva evra više nego svima ostalima.