- Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer, je prosek starosti života žitelja sela, koji obrađuju zemlju, 60 godina!
- Protekle Strategija koja je važila do početka 2025. godine, bila je strategija pada. Bio je projektovani rast proizvodnje svake godine od 9,1 odsto, a ako je suša 6,1 odsto. To je bila prevara, netačno i neostvarivo. Srbije je za deset godinja u agraru imala rfast od samo 1,7 osto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto!
- Za tako loše urađeni document, čiji je rezultat sad da Srbija godišnje mora da uvozi hrane za 650 miliona dolara, niko nije odgovoran!?
- Ministasrstvo za broigu o selu za poslednej četiri godine do počltka 2025.godine dodelilo 3.520 kuća u selima u koje se uselilo oko 16.000 žitelja
Branislav GULAN
Srbija u nezavršenim reformama!
Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno se nalazi u nezavršenim reformama. Za poslednjih pola veka, do 2000. godine i u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji bilo je 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima za svetliju budućnost. Po ocenama vladajućih garnitura Srbija se stalno nalazi na dobrom putu, kako to kažu vlasti, ali je on stalno na sve dužem štapu. Kao kada se gleda spajanje neba i zemlje, pa kada se približiš tom cilju, on postaje sve dalji.
U svojim istorijskiim obećanjima najnovija vlast je dosledna: Svake godine svetliju budućnost pomera – u budućnost. Mada bi građani voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje! I dok čekaju boljitak istorijskih vrhunskih rezultata u svim oblastima. Odgovor je da je Srbija sve siromašnija, odnosno najsiromašnija zemlja u bivšem YU regionu. Dokaz toga je da je ovaj režim uveo oko 800 dažbinu i da stalno daje obećanja za bolji život, koji im je sve dalji.
Put dobrovoljne propasti!
Daju se i obećanja boljeg života u selima! Ta obećanja su još uvek – samo očekivanja! Rezultat su da radnici i oni koji žive na selu imaju nesiguran i neizvestan prekarni rad!
Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, pozivam se i na Ivu Andrića koji je pisao: ,,Zaraziti nekog čekanjem (što je danas, recimo, u čekanju boljeg života na selu – primedba B.G.) predstavlja i najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga i nepoketnim i bezopasnim, potpuno i zauvek. I ta obmana čekanjem tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine iz zatvora može pobeći i okova se čovek može osloboditi, alit e obmane čekanja– nikad ni doveka’’!
I tako prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa ovim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili taj rajinski način života.
A, to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem, koje vas tim čekanjem održava u životu i polagano ubija!
Zaraza čekanjem, način vladanja!
Međutim, ljudi na selu i ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. To se najbolje vidi po ruinama u 50.000 praznih kuća, bez vlasnika i 150.000 onih na kojima piše da trenutno u njima niko ne živi. Doduše od tih 200.000 praznih kuća za poslednje četiri godine, zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu Vlade Srbije, dobile su 3.520 vlasnika, smanjen je broj. Na osnovu te akcije kao da je osnovano jedno selo od 16.000 stanovnika. Koliko je to najbolje pređenje je sa današnjom Crnom Travom koja kao opština ima 1.500 sanovnkika. To znači da je osnovano deset takvih sela širom Srbije.
Do sada se uglavnom odlazilo iz sela u grad. Ova akcija koju vodi Ministarstvo za brigu o selu, pokazala je i suprotne tokove. Sad se sve više iz grada a odlazi na selo. Skoro trećian onih koji suotišlina selo je iz gada,. Trećina onih koji su dobili kuće na selu, pre toga odlučial je da promeni životnu sredinu. Pa su iz grad otišli u selo da žive. To je nešto novo i pozitivno uovoj akciji. Jer, do sada s eu glavnom iz slea išlo u gtrad! Jer, je 4.720 sela u Srbiji dobilo toliko novih stanovnika. Prema oceni Republičkog zavoda za statisitku, u Srbiji će do 2050. godine sa mape nestati oko 3.000 sela, Ovo što radi MBS i ministar Milan Krkobabić, jedna je od retkih akcija u Srbiji koja se vodi ka spasavanju sela. A, spasavanje sela znači i spasavanje države! Zahvaljujući državi koja je posle njihove odluke da hoće da žive u selima, kupila i poklonila im je toliko kuća. To su sve ljudi prosečno stari oko tri decenije i rešili da se odvoje od roditelja te da odu na selo i reše stambeni problem pre 45 godine života.
Problem je veliki, puno je onih koji se javljaju na konkurs, a nedovoljno novca da se proces ubrza. Jer, ovim tempom trajaće pola veka! To je šansa da beskućnici do 45 godine života odu na selo i reše najveći životni problem.Da dobiju svoj krov nad glavom. Ali, njima je tamo potreban i posao…Dakle, brzina rešavanja problema zavisiće od toga koliko se ozbiljno shvati da bez sela nema ni države! A, od toga opet zavisi brzina dotoka namenskog novca novca za odlazak iz sela u grad. A, po onim kako se to radi, to je proces koji će trajati pola veka! To su zadaci za sadašnje, ali i sv buduće vlade u Srbiji!
To je dobra akcija MBS jer je osnovano i 1.100 novih zadruga. Ali, da bi te zadruge radile od njive do trapeze, potrebna im je i prerađivačka industrija. A, nje nema jer je u pljačkaškoj privatizaciji Srbije, obavljenoj uz pomoć države posle demokratskih promena nakon 2000. godine, i ona privatizovana.
Misija na delu
„Sela Srbije čekaju mlade ljude. Samo sa njima imaju šansu da opstanu“, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, povodom sumiranja rezultata rada Ministarstva u 2024. godini i dodao: „Ovo što radimo je misija na delu, počelo je i uzelo maha osamostaljivanje mladih ljudi. To nije kampanja, to je dugoročno strateško opredeljenje Republike Srbije, od posebnog značaja za očuvanje nacionalnih i državnih interesa“, izričit je Krkobabić. „Pravi primer su tih 16.000 žena, muškaraca i dece, ti mladi ljudi koji su stekli svoje nove domove, do početka 2025. godine useljavajući se u 3.520 kuća u selima širom Srbije. Akcija je u toiku I ove godine“, poručio je Krkobabić.
Predstavljeni su svi programi ovog Ministarstva, realizovani u čak 153 lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174. Program naseljavanja napuštenih sesokih kuća, svojevrsna „lična karta“ovog Ministarstva, odavno je premašio sva očekivanja. Samo je 2024. godine oživelo 870 napuštenih seoskih kuća širom Srbije.
U ime njih, prisutnima se obratila Mina Vujanović, koja se sa porodicom iz Beograda nedavno preselila u selo Brajkovići kod Kosjerića. „Zahvaljujući ovom programu, ostvarili smo naš san, stekli krov nad glavom, a sada je sve lakše. Suprug je automehaničar, a ja sam pokrenula svoj biznis, pravim heklane torbe. Nameravamo da uzgajamo koze, imamo velike planove, ali sve to ne bismo mogli bez ovog programa i pomoći države. Deca će odrastati u zdravoj sredini, a tamo nam je sve blizu- škola, vrtić, dom zdravlja…“
Slično priča i Dragana Janjin, koja se sa svojom porodicom preselila iz Novog Sada gde su živeli kao podstanari u selo Đurđevo, u opštini Žabalj. Planiraju da se bave uzgojem pilića u okviru svog imanja, koje su uredili prema svojim potrebama.
Tu misiju odlazak iz grada u selo uspešno sprovodi MBS. Vojvodina i sela u njoj su najprivlačnija. To je i mesto Đurđevo, u Vojvododini između Novog Sada I Zrenjanina, u opštini Žabalj. Prema popisu iz ,2011. godine u njemu je bilo je 5092 stanovnika. Reljef đurđevačkog atara je prilično ravničarski.
U setvenoj strukturi vodeće mesto zauzimima kukuruz i pšenica. Pored svega toga Đurđevčane najčešće spominju po tomelšto je najbolji dokaz kvaliteta i tradicije, a to je lubenica. Tu je i Lovište Lovačkog društva „Zec“. Ono zahvata površinu od 8.033 hektara sa više sorti useva. Udaljeno je 25 kilometara od Novog Sada.
Mini busevi domovi kulture
Čak 500 sela u Srbiji nema asfaltnu vezu sa svetom. Seoskom stanovništvu značajno je olakšao život besplatan prevoz minibusevima u Srbiji. U 2024. godin dodeljeno je još 17 vozila, čime je njihov ukupan broj od početak programa – 78. Vozila su otišla i u četiri opštine na Kosovu i Metohiji.
Posle uspešno realizovanog programa „500 zadruga u 500 sela“, sa istim ciljem osnaživanja privrednih aktivnosti u selima, ove 2025. godine pokrenut je Program podrške razvoju privrednih aktivnosti. Mladi koji dobiju kuću, sada dobijaju priliku da u svojim selima razviju posao. Novac za preduzetnike dodeljen je u 14 opština, koje će ga rasporediti vrednim zanatlijama i malim privrednicima sa svijih teritorija. Očekuje se da oko 50 prvih preduzetnika već početkom godine krene u realizaciju svojih biznisa.
Jednako kao i žiteljima gradova, i stanovništvu na selu je potrebno mesto na kom će se okupljati, družiti, obeležavati važne datume, organizovati kulturne i sportske događaje. Zato je još jedan novi program Ministarstva za brigu o selu – dodela novca za obnovu Seoskih domova imao veliki odjek i podjednako interesovanje lokalnih samouprava. Novac je dodeljen i uskoro počinje obnova 19 seoskih domova, i to odjednom. To su Domovi kulture ili Zadružni domovi u selima širom Srbije. Ponovo će to biti mesta gde pulsira život, mesta gde će se okupiti mladi, ali i najstariji.
I u 2024. godini širom Srbije realizovani su Miholjski susreti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemljio ministar Krkobabić. I 2024. godine godine od juna do decembra ova manifestacija okupila je oko 250.000 učesnika, iz 1.500 sela u 113 opština širom Srbije. Svečanost u Palati Srbija upotpunile su boje i ukusi iz raznih krajeva Srbije. Gosti iz metropole naivnog slikarstva, sela Kovačice priredili su malu izložbu naive, vredne članice Udruženja žena “Šimanovčanke” prikazale su radionicu tkanja, veza i heklanja, a domaćice iz Ade najslađi deo Miholjskih sureta uz tradicionalne ukuse Vojvodine.
Potreban novi koncept poljoprivrede
Da bi se sve to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta.
,,Odnosno, današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom slučaju prihod po hektaru ima šansu da se će za pola decenije bude 5.000 eva, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolji život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija’’, dodaje prof dr Vitomir Vidović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad njim!
Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju!
Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim ljudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, da se stanje popravi.
Seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelja, koji obrađuju zemlju, veći od 60 godina!
U Srbiji postoje tri vrste kuge – obična, afrička i politička“: Stručnjaci o problemu cena svinjetine u Srbiji.
Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom kritikuje politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan. U Srbiji se, pema podaciam RZS, oseća blago povećanje broja svinja. Ali, u toku marta 2025. godine bilo je svinja, koliko ih je bilo i na kaju_Drugog svetskog rata. I to malo nemože da se proda jer domaću proiuvodnju guši uvoz svinjskog mesa! Najbolji dokaz loše agroekonomske politike je taj da je kilogram žive mere svinja ovih dana nuđen za jedan jedan evro u Srbobranu i Bečeju, dakle Vojvodini, ali da nema kupaca.
Po rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. „U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, kaže Gulan, koji izdvaja sušu kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke.
Broj stoke u Srbiji!
Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto!
Broj stoke na dan 1. decembra 2024. godine – prethodni rezultati
S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra. „I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije kasne“, smatra Đaković. Analitičari komentarišu broj ovaca i živine, i kažu da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu. „Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom“, naveo je agroekonomski analitičar.
Neminovan uvoz svinjskog mesa!
Prema podacima Privredne komore Srbije uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju u 2024. godini bio je neminovan, jer sad više nema dovoljno iz našeg tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište.
SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA STOČARSKE PROIZVODNjE ZA VREME OD 2024.GODINA/2023.GODINA
- Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra
- Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra
- Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno je 650 miliona evra u 2024.godini
Srbija mora da uvozi meso i mleko da bi prehranila svojih 6,6 miliona stanovnika. Sve do pre nekoliko godina ona je bila zemlja za koju se govorilo da može da hrani pola Evrope. A, to je blizi 500 miliona stanovnika. Da Srbija zavisna od uvoza hrane to je posledica loše strategije poljoprivrede koja se vodila od 2014. pa sve do kraja 2024. godine. Stretegija je bila loša već prilikom pisanja i usvajanja na kraju jula 2014. godine na sednici Vlade Srbije. Da bi se umirio narod da nepriča o tome tada je bilo obećano da će ona ići na javnu raspravu, rekavši da će se tada i javno raspravljati o njoj, kako bi se usvojila i u Skupštini Srbije, ali, to je bilo samo obećanje, a do toga nikada nije došlo. Promašenu Strategiju poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, koja je Ustav za agrar Srbije usvojila je samo Vlada Srbije. Strategija je bila nerealno predvidela da će se agrar Srbije u tom vremenu godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, a lošim godinama po stopi od 6,1 odsto. Posle deset godina primene razvoj poljoprvirede bio je ukupno u toj deseniji samo 1,7 odsto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto! Posebno brien što u 600 slea Srbije nema nijedne krave!
Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, Akademijski odbor za selo SANU i mnoge druge instititucije bile su obavezne da iniciraju da se raspravlja u toku primene strategije o njenom (ne)sprovođenju kako bi se to prekinulo. Međutim, oni to što im je bio posao, nisu nikada uradili ni inicirali analizu strategije. Tu se nalazi i razlog njene pogubne primene u sprovođenju. Na to je upozoravao i recenzent strategije jula 2014. godine, pre njenog usvajanja, dr Koviljko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici koji je nekada bio i Savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije.
U recenziji, koja je kratko bila na javnoj raspravi u javnosti, on je tada između ostalog napisao:
Strategija razvoja (čitaj pada) poljoprivrede Srbije!
KOMENTAR – RECENZIJA prof. dr Koviljka Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, nekoliko dana pre usvajanja u Vladi Srbije krajem jula 2014. godine
Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine
1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.
Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije još tada su pokazivale da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare…
Na ovaka upozorenja pre njenog usvajanja niko se nije obazirao. A, donela je mnogo šteta poljoprivredi, državi Srbiji i narodu Srbije kojisad moraju da jedu uvoznuu hranu! Država Srbije to mora skupo da se plaća. Danas je posle usvajanjai sprovo]enja u praksi te promašee strategije u Srbiji je, manje za 500.000 stanovnika, a još toliko je svaki dan i gladnih u zemlju yakoju se pre samo nekoliko godina govorilo da može da hrani pola Evrope!
Kraj strategije pada!
Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa kovid – 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje. Pošto je ovoj strategiji PADA ističe validnost 31. jula 2024. godine (koja je kasnija produžena do početka 2025. godine) izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije. Posledica te loše strategije samo za uvozumes amlekaq i prertađevina plaćeno čak 650 miliona dolara. Dakle, bila je to veoama skupa strategija pada agrarne proizvodnje Srbije.
Ako se vide podaci io sprovođenju strategije, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u prošloj 2023. godini uvezueno je 500.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, zatim 40.0000 tona zamrznutog mesa treće kategorije… Sad se taj uvoz još povećava! U oborima Srbije pre jedne decenije bilo je 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000! Sa tim brojem i takvom agrarnom politikom nema obnove stočnog fonda! Kada se raspadala SFRJ iz nje se u svet izvozilo oko 30.000 tona ,,bebi bifa“godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Tada je poslednji put iz Srbije u svet izvezeno svinjsko meso i to uvrednosti od 762 miliona dolara. Čak je u konzervama bilo izvezeno i za vojsku SAD: Sad su poluprazni obori za tov svinja, pa Srbija ovo meso mora da uvozi za potrebe svog stanovništva i troši godišnje samo 15 kilograma po jednom stanovniku. U EU se troši 25 kilogasma u proseku mesa po stanovniku u Srbiji. To se ne može stići uz ovakav razvoj ni za pola veka.
Te godine kada se raspadala Jugoslavija, u Srbiji je godišnja proizvodnja svih vrsta mesa bila oko 650.000 tona, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma!
To je Srbija danas i slika njenog razvoj agrara u poslednje četiri decenije! A, strategija je u stvari Ustav za agrar! A, on se nepoštuje, pre svega, od tvoraca agrarne strategije, ali i političara za koje je ona rađena! Evo i njenih rezultata u protekloj deceniji. Apsurdno je da se niko od vlasti iz Vlade
Srbije, Privredne koimore Srbije, Akadmeijskog odborta za selo SANU, u protekloj deceniji nije setio da se pokrene rasprava o tome kako se sprovodi strategija i kakvi su njeni rezultatzi, kako bi se oni poboljšali. Svi su to posmatrali i ćutali, a istovremeno i odobravali uvoz hrane za ishranu sve manjeg broja stanovnika u Srbiji! A, za jednu deceniju njih je manje čak za 500.000! Još toliko je svakim danom gladnih i neuhranjenih u Srbiji!
Rezultati Strategije pada poljoprivrede Srbije (u procentima)
2014. godine + 2,0 odsto
2015. godina – 7,7 odsto
2016. godina + 7,7 odsto
2017. godina -11,4 odsto
2018. godina +15,1 odsto
2019. godina – 1,7 odsto
2020. godina + 2,2 odsto
2021. godina – 5,7 odsto
2022. godina – 7,8 odsto
2023. godina +9,0 odsto – preispituje se!
2024. godina – očekuje se pad! sa dvostrukom brojkom!
Obećanja Vlade…
I baš te 2014. godine prilikom donošenja te promašene strategije, vlast je obećala poljoprivredi med i mleko! Jer, tada je vlada Srbije, na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godime. U u njoj piše da će se agrar u narednoj deceniji godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosnoako je loša godina po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. I u prosečku taj pad je veći u poslednjoj deceniji od njenog rasta! Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su namenski stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu Srbije na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima i narodu, kao i Vladi Srbije.
Naučni instituti u Novom Sadu, koji je Institucijqa od nacionalnog značaja, i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Srbija zbog toga što ne koristi potencijale koje je stvorila nauka sad je već prinuđena na uvoz hrane koju bi mogla i sama da proizvodi!
Bilo je godina kao što je recimo 1986. godina kada je u Srbiji bilo proizvedeno ukupno 8.062.020 tona kukuruza koji je tada ali i danas ,,žuto zlato“. Posle toga ovoliki prinos kukuruza ostao je samo neostvarena želja. Zato se sad budućnost Srbije vidi u povratku u prošlost, kako bi imali ovakve prinose. I ne samo kada jereč okukuruzu već i mngo druge kulture.Ona se nalazi među deset proizvođača i izoznika kukuruza u svetu. I ona se sa time hvali. Ali, srednje razvijena zemlja ne bi se sa time hvalila. Jer, Srbiji je zbog praznih sela, praznih staja, u kojima nema stoke, dovoljno godišnje ya potrošnju oko 3,5 miliona tona kukuruza. Dovoljno zbog toga što u njoj nema stoke pa da troši taj kukuruz i da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Ovako se izvozi kukuruz samo kao sirovina.
To osim Srbeije retko ko u svtu radi! A, kada bi se oni prerađivali u zemlji u meso ili neke druge proizvode iz viših faza prerade zarada bi bila pet puta veća! A, da nema stoke da se troši kukuruz najbolji dokaz su podaci RZS iz 2022. godine po kojima stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, sa daljom tendencijom pada. To je karakteristika najnerazvijenijih zemlja sveta. Jer, kada je učešče stočarstva u BDP agrara ispod 70 odsto – to su nerazvijene i siromašne zemlje!
Autori te promašene strategij, bilo je 240 strunjaka koji su napisali 145 strana. Za taj loše obavljeni posao, što su pokazali njeni rezultati, sebe su častili sa 8,2 miliona evra. To je bila namenska donacija za ta ja posao od tri evropske zemlje. Za taj loše urađeni posao niko nije dosada odgovarao! Zašto? A, doneo je mnogo štete za poljorpviredu Srbije .Dokaz je samo da je Srbija zavisna od uvoza hrane, pa je u protekle dve godine samo za uvoz mesa, mleka i prerađevina godišnje trošeno po 650 miliona evra.
Validnost toj Strategijui pada u Srbiji istekla je 31. jula 2024. godine. Pošto do tad nije bio urađen novi dokument razvoja do 2035. godine vladinost ovoj je produžena do kraja 2024. godine. U međuvremenu je tadašnja, bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković za izzadu novog dokumenta bila angažovala 10 stručnjaka iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina). Zatim deset iz Ljubljane (Slovenija) i četiri konsultanta iz Srbije. Oni su uradili okvirni nacrt nove strategije na 100 strana. Međutim, pošto je Minuistarstov poljoprivrede Vlade Srbije odbilo taj dokument da ddostavi na raspravu svom, skupštinskom Odboru za poljoprivredu na raspavu kao i ugovore o plaćannju, oni si sve to odbili. Posle je odlučeno da se, otkađže saradnaj strancim, a da se do kraja taj posao poveri domaćim stručnjacima. Uz naglasak da se iz postojećeg dokumenta od 100 stran preuzme sve što je valjano! Završetak izade novog dokumenta je u toku.
Ali, od 1. januara, Srbija je jedina zemlje u Evropi, a možda i u svetu država bez agrarne strategije!
To znači da je Strategija na izradu vraćena domaćim stručnjacima!
Te posledice, takve loše Strategije dugo će da se osećaju. Zato niko nij odgovarao. Ni autori ni onji koji su je usvojili.. Ajutori iamju I moralnhu odgovornost, a to je zašto su glasačli njih 240, za tako visok raqst proizuvodnje, za koji su I tada znali da je neostvariv. Zbog netačnog I promkašegno dokuekmthna Srboija je dovedena u sitauciju da neproizvudoi oono što jemogal da ima na svojih 3.257.100 hektara obradivih njiva. Sad sve to mroa da uvozi. Srbija dovedena u situaciju da nema dovoljno, mesa mleka, prerađevina, čak ni i za prehranu svojih 6,6 miliona stanovnika! Srbija sad nema validnu strategiju agrara! Izradu nove započelo je u 2024. godini 20 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije.Njima je u radu pomagalo četiri konsultanta iz Srbije. Sve to osporio je pa su Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, posao su preuzeli da završe domaći stručnjaci. Tim domaćih stručnjaka predvodi prof dr Tatjana Brankov, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ona je i predsednik Društva agrekonoimista Srbije. Ona I domaći tim treba da prihvate ono što je valjano iz već urađeno u okvirnom nacrtu, a ostalo da urade u saradnji sa domaćim stručnjacima i poljoprivrednicima, uz uvažavanje koliko hane treba za 6,6 miliona stanovnika i koliko oni to što im treba mogu da plate u Srbiji! Ostalo da se izvozi i da se pronađu tržišta.
Nepoverenje u strane autore!
Zbog nepoverenja u kvalitet budućeg dokumenta, jer nije moguće da stranci bolje znaju od domaćih naučnika u Srbiji i proizvođača šta nam treba, ali i na osnovu urađenog prednacrta, nije bilo poverenja da će strani autori projekta, bolje uraditi od domaćih poznavalaca prilika u Srbiji taj važan dokument. To je za agarar – Ustav! Zato im je i otkazana dalja saradnja. Tako su nadležni odlučili da posao rade domaći stručnjaci. To znači da novi okvirni Nacrt agrarne straategije od treba da bude sa rokom trajanja od 2025. pa do 2035. godine. Preporučeno je da se iskoristi ono što je valjano i prihvatljivo u već urađenom dokumentu. Sada je u toku izrada tog novog dokumenta, odnosno agrarnog Ustava u Srbji. U tom budućem dokumentu, odnosno, u njegovom trećem poglavlju između ostalog za ozdravljenje poljoprivrede Srbije, nalažu se prioritetni zadaci. Prvi zadatak je da poljoprivreda u Srbiji konačno postane strateška privredna grana. To traži 508.365 poljoprivrfednih gazdinstava u Srbiji. Oni proizvode sirovine za hranu na 3.257.100 hektara u Srbiji. U svakom agrarnom gazdinstvu Srbiji zaposleno je po 2,2 lica, pa je prema popisu poljoprivrede u njoj zaposleno 1.150.653 lica!
U strateškim delovima koji se već nalaze u budućem agrarnom Ustavu, između ostalog piše:
III PRIORITETNI ZADACI
…Osnovni imperativ u narednom desetogdišnjem periodu treba da bude obnova prehrambenog suvereniteta. Da bi se to ostvarilo poljoprivreda mora u Srbiji konačno da postane strateška privredna grana! Prevashodni zadatak Republike Srbije, mora biti obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora.
U tom cilju neophodno je:
- Modernizovati poljoprivredno – prehrambeni sektor kroz jačanje tehničko – tehnololoških kapaciteta, unapređenje znanja i usvajanje savremenih praksi (know-how). Ovaj pristup ima za cilj povećanje produktivnosti, smanjenje troškova proizvodnje, jačanje konkurentnosti i ostali zadaci… Problemi se moaju sistemski i dugoročno rešavati. Jer, na ulicii i sa uredbama je samo trenutno repšavanje problema. To može da bude gašenje ili još veće raspirivanje požara! A, rešavanje sa uredbama nije nikada nikome ništa dugoročno dobro donelo!
- Poljoprvireda Srbije sad ima proiyvudonjuiu po hektaru vrednu tek 1.200 evra. Cilj je da u bliskoj bududućnosti to bude 5.000, pa zatim 10.000 evra. Stručnjaci su izračunali da agrar Srbije na površinama koje se obrađuju, uz novi koncept poljoprivrede, može godišnje da donese prihod od 70 milijardi dolara! A, sad to nje prelazi šest milijardi dolara!
- Ali, za to je potrebno da se novac obrće bar 50 puta godišnje. Jer, u Danskoj i Holadniji se obrćena kraju svake nedelje, a to je 52 puta u jendoj godini! Njihova vrednost proizvodnje po hektaru je od 25.000 pa do blizu 40.000 evra! Tu swe nalazi ključ njihovog uspehja inašeg nauspeha!
Šta se dešava u Evropi
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao otprilike tri miliona grla, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada.
Tumači da su podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. „Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište“, naveo je Budimović. U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, ovaj stručnjak objašnjava da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu. „Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka“, navodi kao prvu važnu stavku, dodavši da je planiranje ključno.
Druga važna stavka, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.
Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU.
Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom juče je kritikovalo politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan.
Po rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. „U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, kaže za Novu ekonomiju Gulan, koji izdvaja sušu kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke. Broj svinaj u Srbiji danas je ravan onom na kaju Drugog svetskog rata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.
Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU.
Kako objašnjavaju analitičari ono što meso u Evropskoj uniji čini jeftnim jeste način proizvodnje. Jer, u Španiji se r hane sa GMo poa je tomeso jefitniej od onogproizvedneog u Srbiji za 40 odsto! U EU se stoka, kako kaže, hrani GMO sojinom sačmom, što proizvodnju mesa čini znatno jeftnijom nego u Srbiji. Ovaj problem skupe prehrane stoke u Srbiji ističe i Udruženje poljoprivrednika, koje podseća da u Srbiji postoji zakonska regulacija zabrane upotrebe GMO proizvoda.
Još jedan od problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je vakcinacija svinja protiv klasične kuge u Srbiji. Evropska unija ne dozvoljava uvoz svinjskog mesa ako su životinje bile vakcinisane, budući da se meso nevakcinisanih svinja smatra zdravijim za ljudsku upotrebu, zbog čega je Srbija i ukinula vakcinaciju 15. decembra 2019. godine. Time je bio ispunjen samo prvi uslov za potencijalni izvoz mesa u Evropsku uniju. Ali zašto još uvek uvozimo, a ne izvozimo?
Kako objašnjava Gulan, razlog je to što od prestanka vakcinacije mora da prođe od četiri do sedam godina, kako bi nestala i poslednja vakcinisana svinja sa teritorije na kojoj je ranije sprovođena vakcinacija.
Međutim, u Srbiji je došlo i do novog problema. „Srbija jeste ukinula vakcine, ali ne i kuge! U međuvremenu se pojavila afrička kuga koja je znatno oštetila kapacitet grla koji je Srbija imala, i koja i dalje nije iskorenjena, budući da je ove godine pobrojano 34 gazdinstava sa afričkom kugom svinja. Iako su ove bolesti bezopasne za ljude, one utiču na proizvodnju“, kaže Gulan, koji dodaje da „Srbija ima tri vrste kuge – običnu, afričku i političku“. Ova poslednja, ogleda se u lošoj agrarno-ekonomskoj politici koju sprovodi država. Tu lošu agroekonoimsku politiku kreairaju vlasti zadužene za taj posao.
Sa tvrdnjom Udruženja poljoprivrednika da domaćeg mesa uskoro neće biti, slažu se poznavaoci prilika u stočarstvu.. Oni navode da nakon praznika koji nam se bliže, sledi svinjokolj koji će doprineti tome da poraste količina mesa i gotovih proizvoda čija će cena u trenutku pasti, barem u otkupu, ali da dugoročne posledice tek dolaze. Oni predviđaju da će nakon toga uslediti još veća nestašica stoke u Srbiji.
Proizvodnja svinjskog mesa u EU najniža u poslednjih deset godina!
Nijedna od 27 država članica u 2023. godini nije proizvela više svinjetine nego prošle 2024. godine – a cene finalnih proizvoa ostaju visoke!
Proizvodnja svinjskog mesa u Evropskoj uniji nastavlja pad, a kapaciteti klanica nisu u potpunosti iskorišćeni. Ovo je naravno još jedan pokazatelj da će i u narednom periodu cena ove vrste mesa ostati visoka, kako u EU tako i u Srbiji, gde proizvođači nabavljaju svinjetinu i prasiće za tov. Jer sa manjkom ponude drastično raste i cena mesa.
U prva tri kvartala 2023. u državama članicama EU zaklano je 165,5 miliona svinja. To je za 14,6 miliona komada ili 8,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije Evrostat. Pad ponude najveći je bio u Danskoj, ali je prvi put pala i proizvodnja u Španiji.
Kako se navodi u izveštaju, postojeći kapaciteti za klanje u Evropskoj uniji nisu angažovani jer hronično nedostaju životinje za klanje, piše portal „Farmer”.
– Čini se da će u 2023. ova proizvodnja pasti na najniži nivo u više od jedne decenije, a pala je za preko 10 odsto u odnosu na petogodišnji prosek! Najnovija prognoza Evropske komisije jeste da će ovaj sektor godinu završiti sa manjkom od 6,6 odsto.
Nadležni podsećaju da se ovaj drastični pad uočava ako se uporede rezultati proizvodnje u klanicama u ovoj i prošloj godini. Proizvodnja svinjskog mesa U Srbiji smanjena je 7,7 posto i verovatno će pasti ispod nivoa od 21 milion tona koji je poslednji put zabeležen 2009. godine u toku prethodne ekonomske krize. Kako je preneo „Agroklub”, nijedna od 27 država članica ove godine nije proizvela više svinjskog mesa nego 2022. Prema preliminarnim podacima, pad je najmanji u nekim istočnoevropskim zemljama i kretao se od tri do četiri odsto u zemljama kao što su Rumunija, Mađarska i Poljska.
U Španiji je prvi put nakon dugo vremena zaklano manje svinja – ukupno 39 miliona komada, što je 7,2 odsto manje nego u prva tri kvartala prošle godine. Proizvodnja je smanjena 4,6 odsto uz visoke proizvođačke cene i pad troškova hrane. Danska beleži pad od 20 odsto, a Holandija za 15.
Francuski zavod za poljoprivrednu statistiku Agreste je izvestio da je bilo 1,7 miliona zaklanih svinja u avgustu, što je 4,3 procenta manje nego u 2022. i 7,9 ispod petogodišnjeg proseka za taj mesec. Smanjena je i potrošnja ovog mesa u Francuskoj, nešto više od tri odsto. U julu je ova država uvezla 7,1 odsto manje svinjetine i proizvoda od svinjskog mesa, ukupno 49 miliona tona, a izvoz je smanjen 9,1 odsto.
EK predstavila novu viziju za poljoprivredu!
Zeleni dogovor zanemaren Evropska komisija predstavila je novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine, ublažavajući svoju prethodnu, ekološki ambicioznu politiku kao odgovor na rastuće proteste poljoprivrednika. Novi pristup poljoprivredno-prehrambenoj politici koji je Evropska komisija predstavila u sredu fokusira se na pojednostavljivanje propisa i pretvaranje poljoprivrede u privlačnu profesiju, umesto na podizanje ekoloških standarda, prenosi Euronews. Sa ovom promenom, Komisija se udaljava od svoje kontroverznestrategije ”Farm to fork”, koja je bila poljoprivredno-prehrambena komponenti vodeće politike prethodnog mandata, evropskog Zelenog dogovora.
Iako ambiciozan, Farm to Fork je postavio ciljeve koje je bilo teško implementirati, kao što je prepolovljena upotreba pesticida do 2030. godine. Odluka da se odustane od prethodne politike usledila je nakon kritika farmera, koji su tvrdili da je strategija produbila polarizaciju u sektoru poljoprivrede. Umesto toga, nova vizija ima za cilj da revitalizuje poljoprivredu, obezbeđujući da ona ostane konkurentna i sposobna da poljoprivrednicima obezbedi fer uslove za život i rad. Fokus Komisije biće pojednostavljenju.
Napori će započeti racionalizacijom implementacije Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), ogromnog programa EU poljoprivrednih subvencija koji trenutno vredi skoro trećinu ukupnog budžeta EU. Iako ekološki aspekti ostaju, oni više nisu centralni fokus kao što su bili u strategiji Farm to Fork. Konkretno, najambiciozniji elementi prethodne strategije, revizija okvira EU za pesticide, zvanično su napušteni. Prvi put predstavljena u junu 2022. godine, takozvana Uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena je u februaru 2024. usred sve većeg odgovora desnice protiv evropskog Zelenog dogovora i široko rasprostranjenih protesta nezadovoljnih farmera.
Uprkos promeni politike, nova vizija nudi malo o reformi CAP-a (Zajedničke poljoprivredne politike), osim ponavljanja starih, nerealizovanih predloga kao što su degresivnost i ograničavanje. Ove mere imaju za cilj da učine pravedniju raspodelu subvencija izdvajanjem više sredstava malim poljoprivrednicima i smanjenjem plaćanja velikim poljoprivrednim preduzećima. Sistem direktnog plaćanja, koji čini oko 75 odsto finansiranja CAP-a, dugo je bio kritikovan zbog nesrazmerne podrške u korist velikih farmi, javlja Agronews.
(Autor je analitičar i publicista)