POZIV ZA POZAJMICU 30.000 TONA MERKANTILNE PŠENICE – PRONEVERE IZ 2012. JOŠ TAJNA ZA VLADU
Beograd, 28. januar 2015.
Još devet dana je ostalo za podnošenje prijave na Javni poziv za pozajmicu merkantilne pšenice, kojom raspolaže Republička direkcija robnih rezervi.
O ovoj ponudi razgovaralo se još pre dva meseca kada smo imali najskuplju pšenicu u Evropi, jer u nadležnom ministarstvu smatraju da se sa pozajmnicom od 30.000 tona merkantilne pšenice može zaustaviti cenovni rast na tržištu brašna i hleba. Jučerašnja cena pšenice od 22,10 din/kg (bez PDV-a) je odmah iza cene na berzi u Parizu, gde se prodaje po 24,26 din/kg. Rast ove žitarice imaju i druge berze, ali to ne znači da će se taj uzlet i nastaviti.
Pravo na pozajmicu merkantilne pšenice imaju proizvođači mlinsko-pekarskih proizvoda i kompanije koje gaje žito i uljarice. To njima otvara i mogućnost da se preuzeto zrno proda, a obaveza izmiri 15. avgusta ove godine od novog roda. Oni koji dobiju uz bankarske garancije pravo na pozajmicu su u obavezi da vrate 1,1 kilogram zrna za preuzeti kilogram.
Državne robne rezerve su ovaj model pozajmice zaštitile bankarskim garancijama koje najčešće mlinarska i pekarska preduzeća ne mogu platiti, pa se očekuje da se u ovaj posao uključe izvoznici, pogotovo oni koji imaju već zasnovanu proizvodnju pšenice ili računaju na nižu cenu u žetvi.
Najmanja količina za ovaj aranžman je 300 tona, a najveća 3.000 tona zrna.
Inače, Državne robne rezerve još nisu obavestile Vladu o zloupotrebama koje su se dogodile u njihovom poslovanju 2012. godine, kada su ovlašćeni skladištari prodali oko 70.000 tona kukuruza i pšenice, koji su bili državni lager. Ministar Rasim Ljajić je podneo izveštaj o nepravilnostima zabeleženim u 2013. godini, kada je iz državnih zaliha „isparilo” oko 75.000 tona žitarica. Međutim, dvogodišnji učinak zloupotreba je iznosio oko 150.000 tona!?
Zbog čega je prećutana 2012. godina i ko nije dozvolio kontrolu lagera, utvrdiće nadležni organi, saznaje „AgroServis”.
Koliko će u budućnosti država imati ovlašćenih skladištara i ko će to biti, zavisi od detaljne analize poslovanja u 2012. godini. Sasvim je izvesno da će broj ovlašćenih skladištara biti manji od sadašnjih 68.