Beograd, 17. novembar 2015.
Izvor: Večernje novosti
- Da li će novi zakonski propisi, koji će važiti od 2016. vratiti proizvodnju našeg tradicionalnog alkohola iz zone sive ekonomije
Deda Stanko Miletić, iz Starog Slankamena, od voća iz svog voćnjaka, ako je godina dobra, ispeče oko 100 litara rakije. Deo se, priča, potroši "u kući", deo ode prijateljima i familiji, a deo, ako se ukaže prilika, i proda. Tom prodajom, a da nije ni znao, kršio je zakon. A u tom "organizovanom zločinačkom poduhvatu" imao je društvo gotovo svakog ozbiljnijeg seoskog domaćinstva u Srbiji u kom se rakija peče, a, prema prilici, i prodaje.
Do sada se takvom prodajom, kako ukazuju stručnjaci, kršio Zakon o rakiji, koji je predviđao da rakijom mogu da trguju samo registrovani prozvođači. A njih, precizira Ivan Bogdanović, jedan od ozbiljnih proizvođača rakije i član Grupacije proizvođača rakije u Privrednoj komori Beograda, kao i učesnik u izradi novog zakona kojim se reguliše proizvodnja ovog alkoholnog pića, nije bilo više od 400.
Na taj način ovaj zakon, koji je bio na snazi gotovo osam godina, proizvodnju rakije jednostavno je oterao u sivu ekonomiju.
– Dobili smo novi zakon i situacija je sada sasvim drugačija, pošto su u izradi zakonskog rešenja, koje bi trebalo da počne da se primenjuje od sledeće godine, poštovane gotovo sve sugestije nas "sa terena" – ne krije zadovoljstvo Bogdanović. – Postupak registrovanja proizvođača za prodaju rakije je tako jednostavan da se neće prijaviti samo onaj ko to zaista ne želi, tako da rakija ima otvoren put u legalne tokove. Time smo na dobitku i mi proizvođači, i država, koja će naplatiti više poreza i akciza, a i potrošači, jer je "ilegalna" rakija na tržište dolazila bez ikakve kontrole kvaliteta, bez poljoprivredne inspekcije, i mogla je da bude potencijalno opasna za upotrebu.
O kakvim je količinama rakije na tržištu Srbije reč najbolje ilustruje podatak da se godišnje, legalno, proizvede oko 11 miliona litara ovog pića. Ilegalno, međutim, do potrošača je, prema procenama koje iznosi Bogdanović, dolazilo i tri puta više.
– Gotovo da nema kafića, restorana ili kafane u kojima se toči legalno proizvedena rakija, pošto u pravilu imaju nekoliko "legalnih" flaša koje dopunjuju ko zna čime – ogorčen je Bogdanović. – Kako i ne bi kada je, bez plaćanja dažbina državi i bez troškova pakovanja, takva rakija bila i 50 odsto jeftinija od naše.
DOBRO PIĆE NAJMANjE 15 EVRA
DA bi se proizveo litar dobre rakije, objašnjava Bogdanović, neophodno je desetak kilograma voća. Cena rakije, samim tim, ne može da bude niža od cene tog voća.
– Ako se uračuna da kvalitetna ambalaža košta još toliko, a i da rakija, ako želimo da dobije na kvalitetu, treba da odleži u buretu, jasno je da cena litra, u podrumu, mora da bude oko osam evra – navodi Đurić. – Na tu cenu, naravno, treba uračunati i trgovačku maržu, pa kvalitetna rakija teško može da bude jeftinija od 15 evra