Uvod: Tržište žive stoke na prekretnici
Tokom proteklih meseci, srpsko stočarstvo suočilo se s brojnim izazovima – od rasta troškova hrane i energenata, preko smanjenog izvoza, do naglih oscilacija u otkupnim cenama. Međutim, vest da cena prasadi konačno raste na pojedinim stočnim pijacama širom zemlje donela je tračak optimizma među proizvođačima.
Pitanje koje se sada nameće jeste: da li je ovaj rast dovoljan da pokrene ozbiljniji oporavak sektora koji godinama trpi?
Rast cena prasadi širom Srbije – regionalni pregled
Rast cena prasadi tokom poslednje nedelje zabeležen je na gotovo svim većim stočnim pijacama u centralnoj i južnoj Srbiji, dok je na severu zemlje situacija nešto stabilnija.
Čačak i Kragujevac – pozitivni trendovi
U Čačku su prasad telesne mase do 15 kilograma poskupela na 270 din/kg, dok je u Kragujevcu dominantna cena dostigla 370 din/kg. Povećanje cene od 10 do 20 dinara po kilogramu ukazuje na povećanu tražnju i ograničenu ponudu, što je posledica smanjenog broja prasilišta i visokih troškova proizvodnje.
U istom periodu, tovne svinje su se prodavale po 240–260 din/kg, dok su krmače za klanje dostigle i 180 din/kg. Takvi brojevi prvi put nakon dužeg vremena pokazuju da se tržište lagano oporavlja.
Obrenovac – izuzetak u padu
Za razliku od većine tržišta, Obrenovac je zabeležio pad cena prasadi na 290 din/kg, što se tumači slabijom potražnjom i povećanom ponudom manjih gazdinstava. Ovakve oscilacije tipične su za pijace u blizini većih gradova, gde trgovina brže reaguje na promene potrošačke moći.
Šumadijski region – stabilan rast svih kategorija
U šumadijskim klanicama beleži se rast otkupnih cena ne samo prasadi, već i tovnih svinja i krmača. Cena tovnih svinja sada dostiže i 260 din/kg, što predstavlja najviši nivo u poslednja tri meseca.
Cena tovne junadi i goveda – stabilizacija posle krize
Tokom proteklih meseci, tržište goveda u Srbiji je prolazilo kroz fazu stagnacije, ali poslednji izveštaji STIPS-a pokazuju značajne pozitivne pomake.
U Kikindi, tovna junad telesne mase preko 480 kilograma otkupljivana je po 430 din/kg, dok je u Kragujevcu dominantna cena dostigla 460 din/kg. Ove brojke ukazuju na blagi, ali stabilan rast, koji se može povezati s povećanjem potražnje od strane klaničara i trgovinskih lanaca.
S druge strane, u Raškom regionu došlo je do pada otkupne cene krava za klanje, koje su se otkupljivale po 220 din/kg. Ovaj pad ukazuje na neujednačenost tržišta, jer su pojedini regioni suočeni s viškom ponude, dok drugi beleže deficit.
Uprkos tome, dominantne cene teladi SM rase i dalje su stabilne, posebno u Braničevskom regionu, gde otkupna cena iznosi 780 din/kg.
Jagnjad i ovce – nova kretanja u stočarskoj proizvodnji
Kraljevo i Smederevo – rast cena jagnjadi
Tržište ovaca i jagnjadi pokazuje trend rasta, naročito u Kraljevu i Smederevu, gde je zabeležen porast cene jagnjadi na 430 din/kg, dok je jarad dostigla 400 din/kg. Ove cene su značajno više nego prošlog meseca, što potvrđuje rast domaće potražnje za jagnjećim mesom, posebno u urbanim sredinama.
Kragujevac i Požarevac – stabilizacija tržišta ovaca
Na pijacama u Kragujevcu i Požarevcu, cene ovaca i dviski zadržale su stabilne vrednosti, uz prosečan obim otkupa. U Kragujevcu se ovce prodaju za 180 din/kg, dok je u Požarevcu cena niža, oko 200 din/kg.
Ovakvi trendovi pokazuju da su manji uzgajivači uspeli da održe nivo proizvodnje, ali i da je tržište ovčijeg mesa još uvek daleko od punog oporavka.
Šta utiče na rast cene prasadi?
Promene na tržištu stoke nisu slučajne. Rast cene prasadi rezultat je složene kombinacije ekonomskih, klimatskih i političkih faktora.
Rast inputa i poskupljenje hrane za životinje
Tokom poslednje dve godine, cena stočne hrane (kukuruz, soja, suncokretova sačma) porasla je i do 50%, što je direktno uticalo na povećanje troškova proizvodnje. Proizvođači koji su uspeli da održe proizvodnju, sada se trude da pokriju troškove kroz rast cene prasadi.
Takođe, rast cena energenata, transporta i veterinarskih usluga dodatno opterećuje farmere.
Državne mere podrške i subvencije
Ministarstvo poljoprivrede u prethodnom periodu sprovelo je više programa podrške, uključujući subvencije po grlu i olakšice pri nabavci stočne hrane. Međutim, mnogi proizvođači smatraju da su te mere nedovoljne i da bi država morala da uvede stabilne mehanizme garantovanih cena i dugoročne otkupne ugovore.
Bez sigurnog tržišta, proizvođači su primorani da prodaju ispod realne vrednosti, što direktno utiče na isplativost proizvodnje.
Da li rast cene znači i bolju budućnost za poljoprivrednike?
Iako se čini da je rast cene prasadi pozitivan signal, u praksi on nije dovoljan da nadoknadi višegodišnje gubitke.
Proizvođači se suočavaju sa visokim troškovima ulaganja, dok tržište i dalje karakterišu velike oscilacije.
Troškovi proizvodnje i marže proizvođača
Proizvodna cena jednog praseta, prema procenama udruženja stočara, kreće se između 240 i 280 din/kg, što znači da proizvođači trenutno ostvaruju minimalnu dobit.
Bez snažnijih institucionalnih mehanizama, kao što su državne robne rezerve i ugovoreni otkup, tržište će i dalje biti nestabilno i podložno spekulacijama.
Tržište mesa i izvozna politika Srbije
Srbija ima ograničen izvoz svinjskog mesa, najviše zbog nedostatka sertifikata za tržišta EU. Trenutno se izvoz uglavnom odvija ka Crnoj Gori, BiH i Makedoniji, dok su mogućnosti za širenje skromne.
Povećanje izvoza moglo bi da stabilizuje cene i donese sigurnije tržište za domaće stočare.
Rast cene prasadi u Srbiji jeste dobar znak, ali ne i garancija dugoročnog oporavka stočarstva.
Dok god troškovi proizvodnje, porezi i oscilacije u otkupu ostaju visoki, proizvođači će se suočavati sa neizvesnošću. Potrebna je stabilna agrarna politika, dugoročno planiranje i sistem podrške koji će omogućiti održivu proizvodnju i konkurentnost domaćeg mesa.
Ako država, lokalne samouprave i proizvođači udruže snage, rast cene prasadi može postati početak stabilnog razvoja, a ne samo kratkotrajno olakšanje.
IZVOR: STIPS