Oznaka: klimatske promene

mar252025 by AgroservisBez komentara

Ove godine neće biti kajsija za jelo i kuvanje

IZVOR: politika.rsPod velikim su znakom pitanja i proizvođači džema, jer je ovo voće ponovo najviše stradalo od mrazaProlećni mraz ponovo je uzeo danak u voćnjacima širom Srbije, a kao i prošle godine, ali i nekoliko sezona najviše su stradali zasadi kajsije.Kako javljaju voćari iz različitih krajeva zemlje, niske jutarnje temperature najviše su pokosile ovu vrstu voća koja je u fazi cvetanja osetljiva i kada se temperatura spusti i na stepen ispod nule. Najsumornije izjave proizvođača su da ove godine kajsije neće biti za jelo, a proizvodnja džema i ostalih proizvoda je pod velikim znakom pitanja.U takvim situacijama i manjka na tržištu cene tog voća će, naravno, biti izuzetno visoke. Zvanične informacije o stepenu oštećenja zasada kajsija, ali i drugih ranih sorti voća još ni...

Pročitaj više

mar252025 by AgroservisBez komentara

Kako šumski požari i bujične poplave pospešuju jedni druge

Drugi pišu

FOTO: US Forest Service / FlickrIZVOR:klima101.rsKako ove dve naizgled nepovezane pojave rade udruženo, i kakve to ima veze sa erozijom tla pišu dr Slobodan Milanović i dr Siniša Polovina sa Šumarskog fakulteta u BeograduKraj je marta – širom Srbije, ratari i voćari pripremaju parcele pred tekuću sezonu, što nažalost podrazumeva i spaljivanje raznih poljoprivrednih ostataka. U međuvremenu, u ovo doba godine vremenski uslovi su često relativno suvi i vetroviti, odnosno povoljni za širenje vatre. Usled kombinacije ovih faktora, meseci mart i april čine jedan od „kritičnih perioda” za pojavu šumskih požara u Srbiji. Javno preduzeće „Vojvodinašume” je tim povodom objavilo i saopštenje 10. marta, apelujući na građane da „ne pale vatru na otvorenom prost...

Pročitaj više

mar242025 by AgroservisBez komentara

KLIMA I ZAKUP ORANICA KROJE PROLEĆNU SETVU

Vesti

Poljoprivrednici koji se bave intenzivnom ratarskom proizvodnjom u Srbiji i da bi ostali robni proizvođači, moraće da nađu usev koji će pokriti deo oranica koje ne zauzimaju više: šećerna repa, kukuruz, uljana repica i soja... Prema sadašnjim prognozama, šećerna repa će biti posejana na oko 35.000 ha umesto na 45.000 ha ili 50.000 ha. Uljana repica koja za sada odlično izgleda, daleko je od površine od 50.000 ha. Prognoza ide dalje: kukuruz zbog sušnih uslova i veoma niskog prinosa u pojedinim regionima ukupno neće premašiti setvu od 850.000 ha, u Banatu su potpuno odustali od setve soje pa i šećerne repe. Agronomi iz regiona tvrde da za najmanje 150.000 ha, a zbog umanjenja setve uobičajenih kultura nemaju pouzdan predlog za ratare šta bi sejali. Uz solidne agrotehničke mere i po...

Pročitaj više

jan302025 by AgroservisBez komentara

Kako su klimatske promene nagrizle stari narodni kalendar

Drugi pišu

Žetvar, grozdober, šumopad… Ovo su stari narodni nazivi meseci. Da li važe i u Srbiji promenjene klime?IZVOR: KLIMA101.rsAutorka: Jelena KozbašićNekada smo umesto januara, februara, marta imali drugačije nazive meseci. Jezičke rekonstrukcije nam pokazuju da bi stari narodni kalendari, zasnovani na prirodnim ciklusima i godišnjim dobima, danas bili zastareli u svetlu klimatskih promenaJanuar je, a deca u obližnjem školskom dvorištu igraju fudbal u majicama kratkih rukava. Slično stanje zatičemo i u lokalnim kafićima. Ovo bi nekada bio hrabar potez – ali ove nedelje, u sam osvit 2025. godine, temperature u Beogradu znatno su iznad januarske normale, idu i preko 20 °C.U utorak, 28. januara ove godine, zabeležili smo najtopliji januarski dan u prestonici u po...

Pročitaj više

dec192024 by AgroservisBez komentara

Srbija je neslavni šampion Evrope u ranjivosti na klimatske promene. Možemo li to da promenimo?

Drugi pišu

IZVOR:KLIMA101.RSNije stvar samo u našem geografskom položaju, već i u lošim politikama koje nas puno koštaju, piše Uroš Davidović, doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, i pokazuje to kroz primer problema u praćenju posledica atmosferskih nepogodaFOTO: Anders Sandberg / FlickrRepublika Srbija je prva u Evropi po ranjivosti na klimatske promene.Za ovo neslavno prvo mesto znamo na osnovu analize komponente GAIN indeksa koja se naziva ranjivošću. Inače, GAIN indeks je jedan od najprihvaćenijih pokazatelja prilagođenosti država na klimatske promene. Visok nivo ranjivosti znači da važni privredni sektori, poput poljoprivrede, vodoprivrede ili energetike nisu u skladu sa trenutnim i budućim stanjem klime. Naznake toga možemo uočiti i bez a...

Pročitaj više

dec42024 by AgroservisBez komentara

Održana edukativna radionica za poljoprivrednike o klimatskim promenama

Vesti

IZVOR RTVNOVI SAD - Klimatske promene, odnosno globalni trend porasta temperature, zajedno sa izmenjenim obrascima padavina i ekstremnim vremenskim pojavama, imaju direktan uticaj na poljoprivredu. Agronomska struka je pred velikim zadatkom - kako se na najproduktivniji način uhvatiti u koštac sa izazovima klimatskih promena. Sve počinje edukacijom, saglasni su stručnjaci i poljoprivrednici. A u toj borbi institucionalna podrška je posebno važna.Upravo zbog neophodnosti edukacije poljoprivrednika, resorno ministarstvo i Udruženje “Poljoprivrednici nove generacije”, u čijem je fokusu inovativan pristup poljoprivrednoj proizvodnji, pokrenuli su seriju edukativnih radionica, od kojih je prva održana u sremskom selu Rivica.Ugledni stručnjaci i predstavnici institua...

Pročitaj više

avg242024 by AgroservisBez komentara

IZUZETNO LOŠ PRINOS ULjARICA NA VOJVOĐANSKIM NjIVAMA

Tržište

Izvor: Dnevnik.rsParalelno sa žetvom kukuruza, ratari skidaju i rod soje. Uljarica je pre dospela za ževtu, kao i druge poljoprivredne kulture zbog sušnog i toplog leta, koje joj ne godi jer voli izrazito vlažnu klimu izostalu i prošle godine.Zrno je skoro kao zrno pšenice, mada bi trebalo da bude veličine graška, i vlažno svega osam procenata.Soje imamo posejane na približno 220.000 hektara, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, dok na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram soje od prošle godine vredi 61 dinar bez PDV-a. S novim rodom se još ne trguje, ali otkupljivači nude za desetak dinara nižu cenu. Poljoprivrednik Rajko Sibinski sa Čeneja kod Novog Sada kazao je da su prinosi u čenejskom ataru šareni i daleko ispod proseka.- U zavisnosti od ...

Pročitaj više

avg132024 by AgroservisBez komentara

U fruškogorskim vinogradima poranili sa berbom

Vesti

IZVOR:Dnevnik.rsZBOG NEOBIČNO VRUĆEG LETA U fruškogorskim vinogradima poranili sa berbom, VINO VEĆ RASPRODATO U OVOJ ZEMLjI!"U toku je berba grožđa na obroncima Fruške gore, što je skoro mesec dana ranije nego proteklih godina.- Nekada se u berbu kretalo oko15. septembra, a ove godine se planira da se grožđe obere do polovine septembra - kazao je za Dnevnik rukodilac proizvodnje u „Fruškogorskim vinogradima” DOO u Banoštoru, čije grožđe nosi oznaku geografskog porekla, Ivan Naumović.Po njegovim rečima, godina je za grožđe odlična. Rod je dobar u pogledu prinosa i kvaliteta. Ima odličan sadržaj šećera i kiseline i svega drugog što je potrebno u preradi .- Topla zima i proleće i sada drugi toplotni talas doprineli su da u vinogradima pre sredine avgusta stigu vinske sorte...

Pročitaj više

avg122024 by AgroservisBez komentara

PORANILA ŽETVA ULjARICA U VOJVODINI – SUNCOKRET u Banatu ispod PROSEKA

Vesti

Izvor: Dnevnik.rsU Banatu je krenula žetva suncokreta u punom obimu, dok u Bačkoj i Sremu paori najavljuju da će novi rod krenuti da ubiraju početkom naredne sedmice.a prvim otkosima Banaćani nisu zadovoljni jer su previše visoke dnevne temperature bez kiše ispržile zrno, koje je pre vremena sazrelo. Zato smatraju da će prinosi biti ispod proseka i da će uljarice, prema prvim procenama, imati manje za čak 40 odsto u odnosu na lanjsku žetvu.Zemljoradnik iz Araca sa područja Grada Zrenjanina Jančo Palji kazao je za Dnevnik da je, u proseku, dobio od 700 kilograma do 1,5 tona po jutru suncokreta i da je to mali prinos, koji uz nisku akontnu cenu od 40 dinara po kilogramu neće pokriti troškove setve.Osim manjih prinosa, Palji navodi i da je suncokret loš po kvalitetu. - Zrno j...

Pročitaj više

avg52024 by AgroservisBez komentara

KATASTROFA NA SICILIJI Zbog suše presušili baseni, RODILA TEK TREĆINA PŠENICE

Vesti

IZVOR:dnevnik.rsPALERMO: Usled ekstremnih suša na Siciliji pojedine reke i jezera su presušili, povećavajući zabrinutost farmera za životinje uprkos pomoći opština, dok se procenjuje da je proizvodnja pšenice opadala do čak 70 odsto.Lokalni farmeri navode da su neki okolni baseni u potpunosti presušili, a da se rezervoar od 10.000 litara vode koji opštine šalju potroši za jedan dan, prenosi Euronjuz.Zbog vrućina je umanjena i proizvodnja stočne hrane, a farmeri strahuju da će biti primorani da prodaju životinje ukoliko ne bude bilo promena na početku nove poljoprivredne sezone ovog meseca.Sicilijanske vlasti su izdvojile 1,5 miliona tona stočne hrane za pomoć farmerima, a takođe je izdvojena finansijska pomoć za one koji su morali da kupuju seno za svoje životinje.Na Si...

Pročitaj više