Setva pšenice ove jeseni ulazi u najduži rok u poslednjih nekoliko godina, a prema procenama stručnjaka, ratari će žetvene radove završavati čak i tokom prve sedmice decembra. Posle obilnih kiša zemljište je tek sada dovoljno vlažno za obradu, zbog čega se setva značajno produžila u odnosu na uobičajene rokove.
Prema podacima udruženja „Žita Srbije”, do sada je posejano oko 600.000 hektara, a u narednim danima očekuje se setva dodatnih 20.000–30.000 hektara. Direktorka udruženja Sunčica Savović ocenjuje da će ukupne površine pod pšenicom ove godine dostići oko 620.000 hektara, iako su prvobitne procene iznosile približno 650.000 hektara.
Suša i loše seme spustili kvalitet žita
Poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da će ovogodišnja setva doneti i pad kvaliteta pšenice. Kako objašnjava prof. dr Miroslav Malešević, tehnološki kvalitet zrna već godinama opada zbog velike rasprostranjenosti sorti sa niskim genetskim potencijalom, kao i zbog preterane upotrebe nedeklarisanog semena.
Nedostatak sertifikovanog semena ove jeseni dodatno pogoršava situaciju. Na tržištu ga ima tek za oko 350.000 hektara, što znači da će se na skoro polovinu površina sejati seme iz individualne proizvodnje. To, u kombinaciji s klimatskim promenama, može značajno uticati na prinose i kvalitet naredne žetve.
Malešević upozorava da je „Srbija nekada bila prepoznatljiva po kvalitetnoj pšenici na međunarodnom tržištu, dok je danas cena merkantilne pšenice gotovo izjednačena sa stočnom“. Nedostatak podsticaja za kvalitetne sorte, kao i slaba kontrola otkupa i skladištenja, doveli su do potiskivanja višekvalitetnih sorti i pada izvoza pšenice i brašna.
Setva ulazi u decembar, prinose teško predvideti
Velika letnja suša pomerila je optimalne rokove, pa mnogi poljoprivrednici u centralnim delovima Srbije setvu završavaju tek krajem novembra. Pojedini će sejati i u prvim danima decembra.
Prema višegodišnjim analizama, najbolje prinose davala je setva obavljena između 10. i 20. oktobra. Setva posle 10. novembra tradicionalno nosi rizik od nižih prinosa i velike varijabilnosti rezultata po godinama.
Evropa se okreće mađarskom žitu
Malešević podseća da se države Evropske unije sve više snabdevaju kvalitetnom pšenicom iz Mađarske. Recesija u prometu pšenice, ističe on, prisutna je globalno, a farmeri u EU uz visoke subvencije lakše podnose niske otkupne cene koje obaraju tržište.
Ipak, stručnjak ocenjuje da bi Srbija, uz standardnu tehnologiju gajenja i stabilan izvoz, mogla da obezbedi dovoljno žita za domaće potrebe i izvoz, kada bi se unapredio kvalitet proizvodnje.
Stočarstvo kao potencijalni spas
Uz rastuće viškove pšenice slabijeg kvaliteta, deo zrna mogao bi da se usmeri ka stočarstvu. Međutim, oporavak stočarske proizvodnje je spor, uprkos naporima Ministarstva poljoprivrede. Zbog toga se problem viškova i slabe rentabilnosti pšenice može dodatno produbiti u narednim godinama.
Izvor: dnevnik.rs