Autor: Agroservis| Datum: 13. Januar 2026. | Izvor podataka: USDA (Januarski WASDE izveštaj)
Najnoviji presek stanja globalnog agrara, koji je objavilo Ministarstvo poljoprivrede SAD-a (USDA) u svom ključnom januarskom izveštaju, donosi podatke koji će fundamentalno uticati na formiranje cena žitarica i uljarica u prvoj polovini tekuće godine. Dok se svet suočava sa logističkim izazovima, fokus trgovaca se pomera na Južnu hemisferu gde Brazil i Argentina obaraju rekorde produktivnosti, dok Kina pravi neočekivan strukturni zaokret na tržištu biljnih ulja.
Sudeći prema podacima, pred nama je godina koju će obeležiti velika ponuda i intenzivna borba za izvozna tržišta, što stavlja dodatni pritisak na cene primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Ilustracija 1: Globalni trgovinski tokovi
Ova ilustracija vizualizuje dominaciju Brazila u proizvodnji soje i novu dinamiku masovnog transporta žitarica koja definiše 2026. godinu.
Soja: Brazil postavlja nove granice mogućeg
Centralna tačka januarskog izveštaja je potvrda apsolutne dominacije Brazila na tržištu soje. USDA je korigovala svoju prognozu naviše, procenjujući da će brazilska proizvodnja za tržišnu 2025/26. godinu dostići 178 miliona metričkih tona. Ovo nije samo rekord; ovo je rezultat koji je za 2% viši od prošlomesečne procene i čak 17% iznad petogodišnjeg proseka.
Analitičari ovaj uspeh pripisuju kombinaciji dva faktora:
- Agresivna ekspanzija površina: Požnjevena površina pod sojom u Brazilu sada iznosi rekordnih 49,1 milion hektara. Poljoprivrednici u ključnim državama poput Mato Grosa nastavili su sa konverzijom zemljišta, motivisani stabilnom globalnom tražnjom.
- Klimatski preokret: Iako je početak sezone bio obeležen sušom koja je odložila setvu, obilne padavine krajem decembra i početkom januara došle su u ključnom trenutku za nalivanje zrna. Kao rezultat, prosečan prinos je podignut na impresivnih 3,63 tone po hektaru.
Dok se Brazil sprema da preplavi tržište, američki farmeri se suočavaju sa blagim padom domaćih zaliha, što trenutno drži cenu na nivou od oko 10,20 dolara po bušelu. Međutim, očekuje se da će pritisak novog brazilskog roda u narednim nedeljama testirati ove cenovne nivoe.
Žitarice: Veliki povratak Argentine i kineska samodovoljnost
Na globalnom tržištu žitarica situacija je podjednako dinamična, sa fokusom na oporavak proizvodnje i strateške promene u uvoznim potrebama najvećih igrača.
- Pšenica – Argentinski bum: Nakon nekoliko teških, sušnih godina, Argentina se vratila na velika vrata. Sa završenih preko 90% žetve, proizvodnja pšenice je zvanično procenjena na rekordnih 27,5 miliona tona. Pored povoljnih vremenskih uslova, ključnu ulogu odigrala je i ekonomska politika – privremene poreske olakšice (tzv. „tax holidays“) podstakle su rekordnu registraciju izvoza, što znači da će argentinska pšenica biti izuzetno konkurentna na svetskom tržištu u prvoj polovini 2026.
- Kukuruz – Kinesko iznenađenje: Podatak koji je mnoge iznenadio dolazi iz Kine. Zvanični Peking je potvrdio rekordnu domaću žetvu kukuruza od 301,2 miliona tona. Iako Kina i dalje uvozi određene količine, ova rekordna proizvodnja drastično smanjuje njenu zavisnost od uvoza iz SAD-a i Ukrajine, što direktno utiče na globalne bilanse i smanjuje pritisak na rast cena.
Ilustracija 2: Ključni tržišni podaci
Ovaj infografik daje jasan pregled najvažnijih brojki iz USDA izveštaja, uključujući rekordne proizvodnje i ključnu promenu na tržištu ulja.
Strukturni zaokret: Kina postaje izvoznik sojinog ulja
Verovatno najznačajnija dugoročna promena, koju potvrđuje izveštaj „Oilseeds: World Markets and Trade“, tiče se Kine. Decenijama najveći svetski uvoznik biljnih ulja, Kina je sada, drugu godinu zaredom, postala neto izvoznik sojinog ulja.
Ovaj fenomen nije trenutna anomalija, već posledica dubljih strukturnih promena:
- Prekapacitiranost prerade (Crush): Kina je godinama masovno investirala u fabrike za preradu soje kako bi obezbedila dovoljno proteinske sačme za svoju ogromnu industriju stočne hrane. Sojino ulje, kao nusproizvod tog procesa, sada se proizvodi u količinama koje daleko prevazilaze domaće potrebe.
- Promene u potrošnji: Demografski faktori, poput starenja populacije, doveli su do neočekivane stagnacije u potrošnji jestivih ulja u kineskim domaćinstvima.
Kao rezultat, jeftino kinesko sojino ulje sada pronalazi put do tržišta Indije i Južne Koreje, stvarajući direktnu konkurenciju tradicionalnim izvoznicima poput Argentine i SAD-a, što dodatno obara cene na globalnom nivou.
Zaključak i tržišni izgledi
Januarski izveštaj USDA jasno ukazuje na to da ulazimo u period tržišta „kupaca“. Rekordna proizvodnja u Južnoj Americi i strateški zaokret Kine stvaraju ambijent u kojem će ponuda verovatno nadmašiti tražnju u prvoj polovini 2026. godine.
Za poljoprivredne proizvođače i trgovce ovo znači da će pravovremene informacije i strategije upravljanja rizikom biti važnije nego ikada, jer se globalni balans moći sve više pomera ka proizvodnim gigantima Južne hemisfere.