Žitarice nastavljaju pad u četvrtak: Deflacija usled iranskog sporazuma traje, prodaja pšenice na drugom najnižem nivou u sezoni
Kompleks žitarica u četvrtak ne uspeva da privuče kupce, jer jučerašnji zamah povodom mirovnog sporazuma sa Iranom izvlači geopolitičku premiju iz celog sektora. Turneja po poljima Kanzasa počinje sledeće nedelje i predstavlja poslednji veliki „bullish“ (uzlazni) katalizator tržišta pre izveštaja WASDE koji izlazi 12. maja.
Cene sve tri kulture su u padu na sredini dana, dok narativ o memorandumu sa Iranom nastavlja da potiskuje premije za energente i biogoriva koje su podupirale dvomesečni rast. Današnji podaci su razočaravajući: izvozna prodaja pšenice starog roda pala je na 78.772 tone (drugi najniži iznos u sezoni), prodaja soje starog roda zabeležila je sezonski minimum od 141.940 tona, dok je prodaja kukuruza bila u srednjem opsegu sa 1,362 miliona tona, ali i dalje 18,1% ispod nivoa od prošle godine.
Pšenica (KC HRW) predvodi pad uprkos lošem stanju useva – istorijski raskorak
Majski ugovor za pšenicu u Kanzas Sitiju (KC HRW) pao je za 20 do 22 centa u četvrtak. Ovo je paradoksalno, s obzirom na to da je monitoring suše potvrdio da je 70% američke ozime pšenice u suši, a turneja u Oklahomi prognozirala je katastrofalno nizak prinos od 23,11 bušela po akru. Ovaj raskorak objašnjava se isključivo iranskim memorandumom: kada geopolitički rizik naglo splasne, čak ni ozbiljni poremećaji u ponudi ne mogu da zadrže cene. Tržište trenutno ne reaguje ni na smanjenje procene ruskog izvoza pšenice od strane agencije IKAR, jer su cene energenata u padu.
Prodaja pšenice starog roda na dnu – slabljenje potražnje
Izveštaj USDA o izvozu pokazao je prodaju pšenice od svega 78.772 tone, što je znatno ispod očekivanja trgovaca (100.000–300.000 tona). Razlozi su strukturni:
- Američka pšenica je skuplja u odnosu na rusku i evropsku nakon višenedeljnog rasta.
- Veliki uvoznici usporavaju kupovinu starog roda čekajući dospeće novog roda.
- Stanje francuske meke pšenice je stabilno (80% dobro/odlično), što potvrđuje da će evropska ponuda biti konkurentna.
Soja: Minimalna prodaja i odsustvo Kine
Prodaja soje starog roda dostigla je sezonski minimum od 141.940 tona, što je pad od 62,32% u odnosu na istu nedelju prošle godine. Izostala je agresivna kupovina Kine koju su mnogi očekivali pre samita Tramp–Si (14–15. maj). Brazil je pri kraju žetve i nudi konkurentnije cene, pa se američka soja bori da privuče kupce. S druge strane, sojina sačma se dobro prodaje (335.749 tona) zbog krize sa GMO sačmom u EU, što pruža podršku ovom delu kompleksa.
Kukuruz: Solidna prodaja, ali ispod prošlogodišnje
Prodaja kukuruza iznosila je 1,362 miliona tona, što je solidno, ali slabije od prošlonedeljnog rekorda. Južna Koreja je kupila 132.000 tona preko noći, što pokazuje da potražnja postoji. Kukuruz je u četvrtak pao samo za 3/4 centa, što sugeriše da se tržište stabilizuje nakon velikog pada u sredu. Podršku kukuruzu pruža rizik od suše u Brazilu (safrinha), što pšenica i soja nemaju u istoj meri.
Ključni faktor: Suša u Brazilu (Safrinha)
Tržište još uvek nije u potpunosti uračunalo vlažnost u Brazilu. Ključne države (Mato Groso, Mato Groso do Sul) suočavaju se sa toplim i suvim vremenom bez značajnih padavina na vidiku. Što duže traje suša tokom faze nalivanja zrna, to je veći rizik od smanjenja procene proizvodnje u predstojećem WASDE izveštaju.
Uticaj Irana na energente i đubriva
Narativ o memorandumu sa Iranom nastavlja da pritiska cene sirove nafte (pad od 6,71 dolara u sredu), što povlači naniže sojino ulje i sirovine za biogoriva. Eventualno trajno otvaranje Hormuza značilo bi niže troškove transporta i đubriva, što bi dugoročno smanjilo troškove proizvodnje žitarica. Ipak, trgovci su skeptični jer je sličan dogovor prošlog meseca propao u roku od 24 sata.
Sačma jača, ulje slabi
U četvrtak je zabeležen značajan razdor: sojina sačma je porasla za 70 centi, dok je sojino ulje palo za 40 do 45 poena. Potražnja za sačmom je podstaknuta problemima u EU sa isporukama iz Južne Amerike koje sadrže zabranjeni HB4 gen. Ovo potvrđuje da je rast cena sačme zasnovan na realnoj potražnji, dok je ulje pratilo pad cena energenata.