Petak, januar 30Agro servis

Drugi pišu

by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica – 18 PREDIVNIH STVARI KOJE MOŽDA NE ZNATE O KRAVAMA!

Govedarstvo – gde je naša kravica – 18 PREDIVNIH STVARI KOJE MOŽDA NE ZNATE O KRAVAMA!

Drugi pišu
Krave obično ne dobijaju zasluge za bilo šta što nije obezbeđivanje mleka i mesa na šta se veliki deo sveta oslanja. Oni su inteligentne, veoma društvene životinje, a u nekim delovima sveta su čak poštovane kao sveta stvorenja. Izdvojili smo za vas 18 činjenica o kravama koje će vam pomoći da vidite ove nežne divove u novom svetlu.Krave vode poreklo iz TurskeDomaće krave su potomci divljih volova poznatih kao aurohovi, a prvi put su pripitomljene u jugoistočnoj Turskoj pre oko 10.500 godina. Druga podvrsta, koja se ponekad naziva zebu govedo, kasnije je pripitomljena pre oko 7.000 godina u Indiji.Dok su divlji aurohovi izumrli 1627. godine zbog prekomernog lova i gubitka staništa, njihova genetika živi u brojnim potomcima, uključujući i domaće krave.Sa kravama delimo m...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica – MOGUĆI RIZICI U PROIZVODNJI MLEKA

Govedarstvo – gde je naša kravica – MOGUĆI RIZICI U PROIZVODNJI MLEKA

Drugi pišu
Izvori rizika na govedarskoj farmi su mnogobrojni, posebno na proizvodnom i tehničkom nivou i od načina upravljanja rizicima često zavisi i uspeh proizvodnje.Izbor rase i vrsta proizvodnjeSamim izborom rase i proizvodnom orijentacijom farme – meso ili/i mleko usmerili smo farmu na jedan određen vid rizika. Organizacija farme, način držanja stoke, način i struktura korišćenja oranica za proizvodnju vlastite stočne hrane novi su izvor rizika.Kod držanja stoke, kao živog materijala takođe postoje rizici zdravlja, reprodukcije i prirasta koji nas mogu udaljiti od povoljnog stepena iskorištenja proizvodnog potencijala rase.Slično je i u proizvodnji stočne hrane. Loše vremenske prilike, neodgovarajuća priprema setve i nega krmnih kultura, kao i ...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica – USLOVI U STAJAMA BITNI ZA  MAKSIMALNU PROIZVODNJU MLEKA TOKOM CELE GODINE

Govedarstvo – gde je naša kravica – USLOVI U STAJAMA BITNI ZA  MAKSIMALNU PROIZVODNJU MLEKA TOKOM CELE GODINE

Drugi pišu
U uslovima globalnog zagrevanja nameće se kao neophodno da se o mikroklimatskim uslovima u stajama za muzne krave povede računa, posebno kada se grade novi objekti a i kada se vrše adaptacije postojećih.Staje koje se danas grade su pre svega visoke i provetrene gde bočni zidovi ne postoje ili su visoki samo do grebena životinja. Štale su visine preko 4 metra, a u najvišoj tački (slemenu) krova i preko 8 metara.Otvoreni deo može biti zaštićen vetrozaštitnim mrežama, (višeslojni savremeni materijali sa sitnim perforacijama), preko kojih se postavlja cerada.Ako zidova nema oni se u zimskim uslovima mogu improvizovati naslaganim balama slame, (koja je inače veoma dobar izolator), dok se prirodna svetlost obezbeđuje postavljanjem prozora ispod ivice krova. Najeftinije je postaviti d...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica – ISKUSTVA DRUGIH U PROIZVODNjI MLEKA – JEFTINI SIREVI STIŽU IZ EVROPE – MALI FARMERI PROPALI

Govedarstvo – gde je naša kravica – ISKUSTVA DRUGIH U PROIZVODNjI MLEKA – JEFTINI SIREVI STIŽU IZ EVROPE – MALI FARMERI PROPALI

Drugi pišu
Hrvatska je pre izvesnog vremena dobila zahtev iz Evropske komisije da smanji proizvodnju mleka, a  već je odavno mlečno govedarstvo u ovoj državi u silaznoj liniji. Pre 10-12 godina Hrvatska je imala skoro 70.000 proizvođača mleka. Ovaj proizvod je dnevno ili dvodnevno preuziman od seljaka širom zemlje. Danas je situacija drugačija. Otkupna mesta za male proizvođače su udaljena i desetak kilometara, a broj farmi je znatno smanjen.Ovo je bio i okvir za razgovor sa Bojanom Kolarićem, predsednikom Udruge proizvođača mleka u Međumurju (Hrvatska).Slaviša DabižljevićGospodine Kolariću vi ste proizvođač mleka, a imate osmeh na licu. Ima li osmeha na licu i kod drugih proizvođača mleka?U Hrvatskoj ga nema! Nažalost, cena se u poslednje vreme srozala, tako da je teško uopšte ...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica – PRIMER ZA UGLED – ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNjA U DANSKOJ

Govedarstvo – gde je naša kravica – PRIMER ZA UGLED – ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNjA U DANSKOJ

Drugi pišu
Spec.struk.inž.polj Tanja MaksimovićDanska je svetski pionir u podršci istinski održivoj poljoprivredi. Danska  2015.godine dolazi do organskog akcionog plana „Raditi zajedno za više organskih proizvoda“(OAP). Razvijen kroz intenzivnu razmenu sa zainteresovanim stranama, Danski organski akcioni plan ima snažan fokus na kreiranju potražnje, istraživanju i inovacijama kroz proizvode organske poljoprivrede. Plan je podržan značajnim finansiranjem države, gde je država izdvojila 53.000.000 evra za razvoj organske proizvodnje sa ciljem da u 2020.godini Dansku poljoprivrednu proizvodnju pretvori u 100% organsku i biodinamičku, što je i uspela. Danska danas ima najveći tržišni udeo organskih proizvoda na svetu. Zbog svog ozbiljnog pristupa i izuzetnih dotignuća, politika Danske osvoj...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Govedarstvo – gde je naša kravica – SANU I MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU UDRUŽENI U BORBI ZA SRPSKO STOČARSTVO!

Govedarstvo – gde je naša kravica – SANU I MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU UDRUŽENI U BORBI ZA SRPSKO STOČARSTVO!

Drugi pišu
Skup na temu ,,Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla”, održan je početkom juna meseca u svečanoj sali SANU, a razmatrani su aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana kao i mogući načini njihovog prevazilaženja. Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević, naglasio je da ovaj skup predstavlja samo jednu od mnogobrojnih aktivnosti koje sprovode Akademijski odbor za selo, na čijem čelu je akademik Dragan Škorić i Ministarstvo za brigu o selu.Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević, govorio je o ulozi i učešču Akademije u rešavanju problema agrara, kao i o načinu na koji Akademija i izvršni ograni vlasti treba kolaborativno da deluju.,,Mogu da kažem, što se Akademije tiče, da je ona zapravo već evo u ovih...
Pročitaj više
by AgroBez komentara

Drugi pišu

Drugi pišu
 ZAŠTO BACAMO KROMPIR, A NE IZVOZIMO?Beograd, 4. novembar 2013.Izvor: RTSIako imamo dozvolu za izvoz, srpskog krompira nema na evropskim pijacama. Srbija u proseku godišnje proizvede između 850 i 900 hiljada tona krompira, a dešavalo da proizvođači deo roda moraju da bace, jer nema kupaca. Za izvoz potrebno da proizvođači unaprede i osavremene svoju proizvodnju.Kada je godina dobra, u Srbiji se u proseku proizvede između 850 i 900 hiljada tona krompira. To je dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz. Međutim, do sada se često dešavalo da proizvođači deo roda moraju da bace, jer nema kupaca. Prošlog proleća Srbija je posle 12 godina dobila dozvolu da krompir izvozi u Evropsku uniju. To nismo iskoristili, jer je tada zbog velike suše rod podbacio.Ova godina je dobro krenu...
Pročitaj više
by AgroBez komentara

BERBA KUKURUZA – PRINOS ISPOD VIŠEGODIŠNJEG PROSEKA

Drugi pišu
 Novi Sad, 03.10.2022.RTS/Mile NovakovićBerba kukuruza je počela, ali je brzo i prekinuta zbog obilne kiše. Očekuje se manji prinos nego prethodnih godina, jer je suša pogodila sredine u kojima je kukuruz osnovna ratarska kultura.Kroz redove sa niskim stabljikama kukuruza kombajn Slobodana Ćurčina brzo prolazi, jer na mnogim biljkama klipa ni nema. Prinos simboličan u poređenju s prethodnim godinama.- Krećemo se negde po katastarskom jutru od 500 kilograma do maksimalno dve tone. I to je jako velika retkost gde ima dve tone. Bilo koja cena ne može da pokrije tako mali prinos – kaže Slobodan Ćurčin, poljoprivrednik iz Zrenjanina.U Bačkoj je nešto bolje, prinos je dvostruko veći, ali samo na parcelama gde je bilo padavina.- Konkretno na našoj parceli bilo je oko 150 lit...
Pročitaj više
by AgroBez komentara

Drugi pišu: „Dnevnik”

Drugi pišu
 TAJKUNIMA U DŽEPU OSTALO NAJMANJE 50 MILIONA EVRANovi Sad, 10. septembar 2012.Od zabrane izvoza industrijskog bilja koristi će imati samo velike srpske agrarne kompanije i trgovačke firme kojima bi odluka Vlade Srbije mogla da uštedi, prema proceni vojvođanskih poljoprivrdnika, najmanje 50 miliona evra. Nažalost, jedna od prvih mera nove Vlade koja se tiče poljoprivrede doneta je zarad interesa pojedinaca.Agrar i seljaci njome su izgubili, a milioni će se preliti u tek nekoliko džepova.Naime, kada je reč o uljaricama, izvoznici  su napravili  terminske ugovore po cenama dobrano nižim od sadašnjih, te bi u slučaju realizacije tih poslova bili na gubitku. Sada, kada je država uvela zabranu, niko ih ne obavezuje da dogovore sa stranim kupcima ispoštuju. Kod šećerne repe je spe...
Pročitaj više
by AgroBez komentara

Drugi pišu: „Dnevnik“

Drugi pišu
 GENETSKI IZMENJENI KUKURUZ UDARIO NA VOJVODINU!Novi Sad, 5. novembar 2012.Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu upravo radi projekat o postojanju genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini, a javnost će o rezultatima tog istraživanja biti obaveštena – jednog dana. Ovu informaciju potpisniku teksta dala je Jedna Žena u kabinetu direktora Instituta dr Borislava Kobiljskog, do kojeg se jednostavno ne može doći pozivom na njegov službeni broj.A istorijat nastanka ove informacije traje čitavih mesec dana, za koje vreme je dole potpisani Tu Ženu – koristimo ovaj neutralni izraz budući da je zadržala pravo da ne otkriva svoj identitet – zvao nekoliko puta ne bi li došao do informacije. Ta Žena je, naime, nakon što je na sajtu „Agroservisa“ 25. ...
Pročitaj više