Novi Sad, 20. avgust 2014.
Izvor: Dnevnik
Poljoprivrednici se ovih dana opet hvataju za glavu. Što zbog dugovanja koja imaju po osnovu penzijsko-invalidskog osiguranja, pa im se, kako tvrde, plene njive i mehanizacija, što zbog poreza na zemljište, koji im ove godine stiže prvi put.
Naime, u mnogim opštinama poreske službe počele su da šalju rešenja za porez za zemljište, bilo da je reč o oranicama, pašnjacima ili šumama. Poljoprivrednici negoduju, ne toliko zbog toga što im je ove godine prvi put uvedena takva obaveza, već zato što su porezi drastično razlikuju od opštine do opštine, i idu od nula do više od 3.000 dinara po hektaru. Neke siromašnije opštine na jugu i dalje ne naplaćuju taj namet, za razliku od opština na severu zemlje, koje će na taj način napuniti kase.
Pomenimo, poljoprivrednici su do ove godine plaćali porez prema katastarskom prihodu, koji je bio veoma nizak, pa se dešavalo da neko za dvadeset hektara dobije da plati tek desetak dinara. Nije se čak isplatilo slanje koverata na njihove adrese pa mnogi taj porez nisu nikako plaćali. Sada, po Zakonu o porezu na imovinu, porez plaćaju svi koji imaju zemljište, a koliki – zavisi od opštine.
Recimo, u bačkoplanačkoj opštini, za hektar zemljišta na obroncima Fruške gore, porez je oko 600 dinara.
– Kako to da se u nekim lokalnim samoupravama za njive prve ili druge klase plaća 3.600 dinara po hektaru, a negde 800 dinara? Ne bežimo od plaćanja te obaveze, ali pitamo se kakvi su to aršini – kaže za „Dnevnik” poljoprivrednik iz Žednika Miroslav Ivković dodajući da su u subotičkoj opštini ovi porezi najveći.
Poljoprivrednici su, po novom načinu naplate, dužni državi i pre nego što zaseju njivu, veli on. Subotički poljoprivrednici, nezadovoljni tim obračunima, ukazuju na to da njihove njive čak ne daju najviše prinose, a šećernu repu i soju i ne seju. Kako god, porezi stižu li, stižu, a u subotičkoj upravi kažu da ih poljoprivrednici uredno plaćaju.
– Porez za prvu klasu poljoprivrdenog zemljišta u subotičkoj opštini je 109 dinara po kvadratnom metru, a to se množi s ukupnom kvadraturom i stopom 0,3 odsto. Za oranice od prve do treće klase porez po hektaru iznosi 3.270 dinara, a od četvrte do osme klase je 1.635 dinara, za godinu dana. Doneli smo odluku o podnošenju poreskih prijava i kako ko podnese prijavu, obrađujemo ih, a kako šta odredimo, tako šaljemo rešenja – objašnjava za „Dnevnik” šefica subotičke poreske administacije Anka Trifunović. Ona dodaje da je do 15. avgusta doneto 22.000 rešenja, s tim da je na jednom rešenju sve – i porez na kuću, i na poljoprivredno zemljište, i na građevinsko…
– Utvrdili smo do sada 172 miliona dinara poreza na imovinu, a očekuje se još toliko jer će biti oko 58.000 rešenja. Sve funkcioniše, poljoprivrednici plaćaju. Do sada je ukupno plaćeno 205 miliona dinara na ime poreza, to su prve tri rate dospele, a plaćali su i po starim akontacijama. Recimo, prošle godine je bilo 300 miliona dinara uplaćeno ukupno, a sada već imamo 205 miliona – kaže naša sagovornica.
Poljoprivrednicima u zrenjaninskoj opštini rešenja još nisu počela da stižu, ali će ih dobiti krajem sledećeg meseca.
– Podelili smo poljoprivredno zemljište na zone. Treća zona je u okolini grada i tu je određeno 63,75 dinara, četvrta zona je 56,92, a peta 51,04 dinar. Četvrta i peta zona su seosko područje, s tim što su u petoj udaljenija seoska mesta. Naša poreska stopa je 0,3 odsto te nije teško izračunati koliki će ko porez dobiti – kaže Nikolina Šerfeze iz Poreske uprave Zrenjanina.
CENE (NI)SU NA INTERNETU
Trebalo bi da poljoprivrednici mogu da na sajtu svog grada ili opštine vide kolika je cena zemljišta po kvadratnom metru, ako se porez određivao na osnovu tržišne vrednosti njiva, saberu broj svojih metara i da, uglavnom uz stopu od 0,3 posto, izračunaju koliki im je porez. Nažalost, nisu sve opštine na internetskim prezentacijama jasno objavila kolika je cena kvadratnog metra zemljišta.