četvrtak, april 18Agro servis

HANSON: U SRBIJI SE PROPISNO PRERADI TREĆINA ANIMALNOG OTPADA

 

Beograd, 14. jul 2014.

Izvor: RTV

U Srbiji se od oko 250.000 tona životinjskog otpada, koji se godišnje stvori, propisno sakupi i preradi oko 30 odsto, dok za ostatak otpada ne postoje pouzdani podaci o načinu njegovog zbrinjavanja, pokazale su analize kompanije Energo zelena iz Inđije.

"To što ne može da se uđe u trag 70 odsto životinjskog otpada u Srbiji, zaista utiče na poslovanje naše kompanije koja ne dobija sirovinu za preradu, ali veoma utiče i na kvalitet životne sredine u Srbiji", izjavio je direktor kompanije Energo zelena Tom Hanson, koja jedina u zemlji i regionu, osim Hrvatske, po standardima EU prerađuje opasan životinjski otpad.

On je u intervjuu ekološkom sajtu agencije Beta "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs) istakao da pravilan tretman opasnog životinjskog otpada predstavljaju uslov za održiv razvoj poljoprivrede svake zemlje, a pre svega za razvoj industrija mesa i mleka.

Hanson je objasnio da u procesu zbrinjavanja životinjskog otpada u Srbiji, uprkos zakonskoj regulativi koja je usklađena sa onom u EU, postoji problem zbog nedosledne primene Pravilnika o načinu razvrstavanja životinjskog otpada i postupanju sa različitim sporednim proizvodima životinjskog porekla, odnosno zbog mešanja životinjskog otpada različitih kategorija.

"Prvi i najvažniji korak u tretmanu životinjskog otpada, odnosno sporednih proizvoda životinjskog porekla, jeste obeležavanje i razdvajanje otpada na prvu, drugu i treću kategorije", kazao je on i dodao da je otpad iz kategorija jedan i dva opasan za ljude, dok onaj kategorije tri nije.

Hanson je pojasnio da mast, mesno i koštano brašno, koji se dobijaju preradom životinjskog otpada kategorije jedan, mogu da se koriste isključivo za proizvodnju energije, odnosno za sagorevanje i biodizel, dok se ti proizvodi iz otpada druge kategorije mogu koristiti kao đubrivo.

Direktor Energo zelene je dodao da se mast, mesno i koštano brašno, nakon prerade životinjskog otpada iz kategorije tri mogu upotrebiti kao hrana za kućne ljubimce i ribe, ali i pri proizvodnji gumenih bombona, farmaceutskih proizvoda, lakova za nokte, karmina.

Po njegovim rečima, zbog tih specifičnosti proizvoda koji se dobijaju preradom otpada, razdvajanje i stroga kontrola u svim fazama i prikupljanja, transporta i prerade otpada je obavezna.

Hanson je istakao da problem u Srbiji predstavlja i to što su troškovi zbrinjavanja životinjskog otpada za kategorije jedan i dva mnogo veći od onih za kategoriju tri, što dovodi do toga da se otpad različitih kategorija meša zarad umanjenja cene zbrinjavanja, a da istovremeno izostaje adekvatna kontrola države.

Kako je naveo, postoji i nelojalna konkurencija lokalnih kafilerija, kojima upravlja, a u isto vreme ih kontroliše veterinarska služba, a koje su bez ekonomskog opravdanja snizile cenu zbrinjavanja opasnog životinjskog otpada kategorija jedan i dva, sa 180 na 50 evra po toni, baš u vreme kada je Energo zelena počela da radi u Srbiji, u prvom kvartalu 2013. godine.

"U situaciji kada cena gasa za preradu jedne tone životinjskog otpada dostiže cenu od 37 evra, nema ekonomske logike da cena za prikupljanje, transport i preradu iznosi 50 evra po toni", kazao je on navodeći da cena prerade u Bugarskoj iznosi 155 evra po toni, u Hrvatskoj 195 evra, a Rumuniji 220 evra.

Hanson je naglasio da su druga postrojenja za preradu otpada kategorija jedan i dva u Srbiji, a kojima upravlja država, veoma stara i da nisu usaglašena sa zakonom, zbog čega, kako je ocenio, predstavljaju pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

"Iako smo nekoliko puta podnosili zahtev nadležnim službama, nikada nismo dobili dokaza da ova postrojenja imaju neophodne dozvole", rekao je on.

Kako je ukazao, postrojenje u Ćupriji je bilo i zatvoreno pre posete EU zvaničnika u junu prošle godine, da bi ponovo bilo otvoreno mesec dana nakon toga kao postrojenje za preradu životinjskog otpada kategorije tri.

"Postrojenje za preradu otpada kategorije jedan iz Sombora još uvek radi uprkos brojnim prekršajima i obećanjima nadležnog ministarstva da će ga zatvoriti", rekao je on.

Hanson smatra da država, odnosno Uprava za veterinu, ne može da upravlja tim postrojenjima u Ćupriji i Somboru, a da istovremeno nepristrasno bude zadužena za njihovu kontrolu.

Hanson smatra da u Srbiji hitno mora da se obezbedi obeležavanje i razdvajanje otpada različitih kategorija, kao i da veterinarske službe kontrolišu otpad na mestu njegovog nastanka.

Ostavite odgovor