četvrtak, april 18Agro servis

Paori se vratili hlebnom žitu i biće ga na 700.000 hektara

 

Novi Sad, 24.10.2022.

Izvor: Dnevnik.rs

  • Pšenica će ove jeseni biti posejana, procenjuje se, za deset do 15 odsto više nego prošle godine pa bi pod žitom ove jeseni mogli da imamo i oko 700.000 hektara, dok je lane pod pšenicom bilo na 621.000 hektara.

Ratari, kako su i najavljivali uoči setve da će više sejati žito nego prošle jeseni, sada to i čine.Nisu samo mali prinosi soje uticali na to da se okrenu pšenici već i trenutna cena zrna koje je juče na Produktnoj berzi Novi Sad bilo 45 dinara kilogram.

Razloga ima još, pšenica prva dospeva za žetvu i donosi i prvi prihod u godini zemljoradnicima. Na to se nadovezala i globalna ekonomska kriza, a i rat u Ukrajinizemljoradnici prate i zaključuju da će pšenično brašno biti traženo pošto je Ukrajina bila jedana od najvećih svetskih proizvođača pšenice.

Može se zaključiti da će povećane površine pod pšenicom umanjiti površine pod sojom u prolećnoj setvi. Oni koji su sejali ovu uljaricu sada su u gubicima, mada je kilogram soje na Produktnoj berzi Novi Sad bio juče 85,8 dinara kilogram.

Pšenica do nove godine 50 dinara 

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin izjavio je za „Dnevnik” da se očekuje da do nove godine kilogram pšenice dostigne novi istorijski maksimum i bude približno 50 dinara kilogram. Predočio je da svetske prognoze pokazuju da pšenice ima oko 770 miliona tona, a da su predviđanja da je za potrošnju potrebno oko 780 miliona tona, što pokazuje da mogu biti ugrožene svetske zalihe jer nedostaje 10 miliona tona

– Rusija će biti i dalje najveći izvoznik pšenice, ali Ukrajina neće biti među najvećim izvoznicima i proizvođačima. Sve to domaći poljoprivrednici prate i gledaju da setvu uklope sa prilikama na domaćem i svetskom terenu – zaključio je Galetin.

Poljoprivrednici iz Kisača kod Novog Sada počeli su setvu pšenice, ali se žito seje i u drugim područjima ravnice, pa i šire.

Ratar Janko Marčok kaže da će posejati ove jeseni više pšenice nego prošle godine jer rod stiže pre velikih vrućina i zato što žitarica dobro podnosi zimske ulove. – I novac je bitan, jer je pšenica prvi prihod u ekonomskoj.poljoprivrednoj godini – kazao je Marčok.

Mihal Privizer imao je u žetvi pšenice 8,7 tona po hektaru, pošto je ,kako je istakao, primenio agrotehniku u potpunosti.

– I ove setve radiću sve kako treba, neću štedeti na đubrivu, jer zbog dobrih prinosa, a i sadašnjeg koštanja hlebnog zrana vredi kupiti veštak – istakao je Privizer. 

Kaže da još nije napravio račun koliko će ga koštati setva, ali napominje da kupuje naftu sa agrokarticom, pa je litar nafte malo jeftiniji, umesto 200 dinara, košta 180 dinara. 

– Već sada je cena pšenice odlična,a dogodine mislim da će biti i skuplja, zbog ekonomske krize i rata u Ukrajini. -Nadam se da će nas i vreme poslužiti i da dogodine neće biti sušna klima kao ove. Ipak, i kada nema padavina, pšenica nekako izdrži do juna i žetve kada je dobra agrotehnika.

Bilo i 800.000 hektara pšenice

Stručnjak za pšenicu dr Miroslav Malešević ukazao na to da je prošle jeseni prema zvaničnoj statistici žito zauzelo 621.000 hektara, premda su prema podacima sa terena stizali podaci da žita ima približno 630.000 tona.. 

– Bez obzira na to što postoje ne slaganja o posejanim površinama pšenice,koja se ,doduše, ne razlikuju puno, žita će biti više nego prošle jeseni, ali pre svega zbog stočne hrane, jer je rod soje i kukuruza podbacio, pa tek onda zbog cene  hlebnog zrna i drugih okolnosti koje su dovele da se poljoprivrednici okrenu u ovoj setvu pšenici.

Dr Malešević naveo je da smo prema zvaničnim statističkim podacima pod pšenicom 2002. godine imali približno 700.000 hektara odnosno 694.000 hektara., ali da je na području Srbije pod pšenicom bilo i 800.000 hektar, kao na primer 1994. godine.

Janko Funćik nije sejao pšenicu prošle godine, a ove hoće. – Čovek ne može biti pametan šta da seje, zbog vremenskih neprilika, suše i visokih dnevnih temperatura.

– Sejao sam godinama kukuruz i soju, ali je soja ove godine podbacila, svega 500 kilograma je bilo po hektaru, što je čist gubitak. Zato sam se sada opredelio za žito, mada ću na proleće posejati malo i soje. Rod pšenice najpre sazreva kada nisu velike vrućine, ima lepu cenu, pa ću videti da li će mi se isplatiti dogodine u žetvi – naveo je Funćik.

 Subvencije  

—> KLIKNITE OVDE! <---

 Pregled Cena Žitarica  

—> KLIKNITE OVDE! <---


— Vaš komentar na nove cene žitarica 
  
—> KLIKNITE OVDE! <---

— Besplatni Agro Saveti 
—> KLIKNITE OVDE! <---









Ostavite odgovor