Berlin, 18. avgust 2015.
Izvor: Večernje novosti
- Nemački novinari su na primeru Rumunije pokazali kako Lidl „sahranjuje” seljake u zemljama u kojima posluje i postavljaju pitanje na koji način Lidl dobija kredite za „mala i srednja preduzeća”
I za Hrvatsku je nemački trgovački koncern Lidl dobio kredit ogranka Svetske banke "za pomoć tamošnjoj poljoprivredi". Umesto toga se na primeru Rumunije vidi da bi tamošnjim seljacima bilo bolje bez te "pomoći", prenosi sajt si.seebiz.eu.
U reportaži političkog magazina Monitor nemačke stanice ARD emitovanoj 13.avgusta, novinari su posetili jednu pijacu u Bukureštu. Tezge su prepune svežeg voća i povrća, prvoklasni paradajz se prodaje po nevelikoj ceni, ali kupaca jedva da ima. Mnogi štandovi su prazni jer su seljaci prestali da dolaze. Ne isplati se. Nedaleko je trgovački centar i tamo je još jeftinije. Niko ne pita odakle je to voće i povrće i kakvog je ukusa.
„Prokleti Lidl“, kaže jedna prodavačica.
U Rumuniju je stiglo čitavo mnoštvo trgovinskih lanaca, ali Lidl i Kaufland nemačkog Schwarz Dienstleistung KG je uspeo da "osvoji" tu zemlju. Širom zemlje je otvoreno 186 trgovina i što je pravi skandal, upozoravaju nemački novinari, to je ostvareno i uz kredit International Finance Corporation IFC, zapravo finansijskog servisa Svetske banke za pomoć u razvoju.
Sve u svemu, nemački trgovački koncern je dobio kredit od ukupno 393 miliona dolara za proširenje svog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji, Poljskoj, Bugarskoj i naravno Rumuniji. Samo za Rumuniju je dobio 67 miliona američkih dolara. Komercijalni uslovi tog kredita nisu naročito povoljni, pogotovo ne u ovo doba izuzetno niskih kamata.
Ali je izuzetno važno nekoj firmi da dobije kredit IFC-a iz drugog razloga: to je garancija privatnim ulagačima da su taj projekt proverili stručnjaci Svetske banke i odobrili njegovo sprovođenje. A ko će od državnih službenika zemlje za koju je odobren taj kredit posumnjati u efikasnost Svetske banke i njene sestrinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda? Zato im je bolje da izdaju sve potrebne dozvole što pre i ne postavljaju suvišna pitanja.
Po statutima IFC-a, izdavanje kredita je zato striktno povezano i sa uslovima koje takav projekat mora da ispuni. On mora da nudi proizvod pristupačan i siromašnom stanovništvu, mora da poveća broj lokalnih proizvođača i kao treće; da otvori nove puteve distribucije za regionalne proizvođače hrane.
Kod prvog uslova, čini se da Lidl u Rumuniji zaista nudi nešto i najsiromašnijima. Ali on to čini na način tipičan za koncern koji se u međuvremenu proširio po čitavoj Evropi i postao jedan od najvećih discountera na čitavom svetu. Tako se i u rumunskom Lidlu nudi praziluk i salata – iz Poljske, šampinjoni iz Mađarske, a glavice luka s dalekog Novog Zelanda. Svega toga naravno da ima u izobilju i kod rumunskih proizvođača. Lidl tek šturim saopštenjem novinarima ARD-a priznaje kako 71% životnih namirnica koje nudi na policama rumunskih trgovina ne dolazi iz Rumunije.
Kod "podsticaja proširenja broja lokalnih isporučilaca" je zato stanje postalo još gore. Novinari su posetili Baleni, pedesetak kilometara od Bukurešta gde je novcem Evropske unije izgrađen veliki otkupni centar. Iz njega odlazi voće i povrće u mnoge velike diskonte koji su se raširili po Rumuniji, ali Damian Ene se žali se da je sve gore. IFC uz kredit traži da se lokalnim poljoprivrednicima i dugoročno ponudi nekakva perspektiva, ali od toga nema ni traga.
Sve zavisi od trenutne potražnje i čak ni taj otkupni centar ne zna šta će se tražiti za dva meseca: trajnih ugovora nema. A ako se roba nije prodala, onda je oni moraju uzeti nazad. Sve u svemu, već se nekim poljoprivrednicima više ni ne isplati da beru svoje voće i povrće. Iako nadničare moraju plaćati samo 1,50 evra na sat, radije će preorati čitav rod. Nekima još pomažu deca, ali već mnogi razmišljaju da se radije prijave kao nezaposleni i primaju socijalnu pomoć.
Svetska banka traži i "nove puteve distribucije za lokalne proizvođače hrane". Bibiana Stanciolou je teškom mukom stvorila sopstveni mali pogon za proizvodnju tradicionalnog rumunskog džema od šljiva. Njeni proizvodi su se dobro prodavali i bilo ih je na policama rumunskih samoposluga sve dok joj nisu došli predstavnici Lidla. Tražili su od nje da proizvodi za njih, u većim količinama ali pod znatno lošijim uslovima od onih u kojima radi kao samostalni proizvođač. Inače, pretili su joj ljudi iz Lidla, stvoriće sopstveni rumunski džem od šljiva.
Bibiana Stanciolou je tek teškom mukom stekla i evropsku deklaraciju o svom proizvodu tako da je odbila tu ponudu. Lidl je zaista ubrzo lansirao sopstveni džem čak za trećinu jeftiniji od njenog. Kako da to postigne, prehrambeni koncern svakako zna. Treba samo pogledati popis sastojaka jednog takvog proizvoda i popis brojeva nakon slova "E". To su dozvoljeni aditivi kojima se lako menja boja, ukus i konzistencija džema kako bi bio što ukusniji i bez najskupljeg sastojka: svežeg i kvalitetnog voća.
Rumunska proizvođačica džema je tvrdoglava i želi i dalje da proizvodi, iako joj prodaja opada. Ona koristi voće i sastojke samo domaćih proizvođača, dakle ono na šta se obavezao i Lidl. Odakle su njegove šljive, to po evropskim propisima čak ne mora ni pisati na teglici.
Novinari nemačkog uglednog magazina Monitor zaključuju da zapravo postoje dva skandala. Prvi je to što Lidl čini poljoprivrednicima zemalja u kojima počinje da se širi svojim filijalama, ali drugi je još veći: kako je ova firma uopšte mogla da dobije taj kredit Svetske banke?
U statutima IFC-a jasno piše da se krediti izdaju za projekte "malih i srednjih" preduzeća koji "ne mogu dobiti sredstava iz privatnih izvora". Vlasnik Lidla koncern Schwarz Dienstleistung KG sa svojim nebrojenim filijalama teško se može ubrojiti u "malo i srednje preduzeće". On već sledeće godine želi da ostvari promet od upravo ogromnih 100 milijardi evra – i nipošto nije jasno kako je mogao da ubedi Svetsku banku da "nema pristupa privatnom kapitalu."
Zato se lako može dogoditi da će to još morati da objasne i članovi veća Svetske banke i IFC-a. Tamo težina odluke zavisi od uloga kojeg određena zemlja ima u kapitalu tako da su na prvom mestu Sjedinjene Američke Države, sledi Japan – i nakon toga je Nemačka ispred Francuske, Velike Britanije, Indije i Rusije.