nedelja, april 14Agro servis

ARENDU PLAĆAJU I NERAZUMNIH 1.300 EVRA PO HEKTARU

 

Novi Sad, 7. oktobar 2013.

Izvor: Dnevnik

Licitacija zemljišta u vojvođanskim opštinama je u toku, a i u ovoj utakmici za državne njive vuku se, u najmanju ruku, čudni potezi. Koliko god nam se činilo da su se u nadmetanjima u prethodnim mesecima i godinama za zakup oranica davale astronomske sume, sada vidimo da one mogu biti i veće. Po „Dnevnikovim“ informacijama, u najviše visine vinule su se njive u Sremu, pa je tako ovih dana u Golubincima hektar izlicitiran za neverovatnih 151.000 dinara, a to je nešto malo više od 1.300 evra. A ne treba ni podsećati na to da se u pojedinim delovima Banata za toliko para može kupiti hektar zemlje, a ne da se uzima u arendu.

U glavi „običnog“ poljoprivrednika vrtelo se i od dosadašnjih  104.000 dinara, koliko je za zakup hektara lane dato u Oyacima, kao i od „debelih“ licitcija u inđijskoj, šidskoj, bečejskoj i drugim opštinama, ali sada i ti rekordi padaju. Naravno, postavlja se pitanje ko može toliko da plati godišnji zakup njiva i šta to na njima proizvodi pa da mu se tako skup zakup isplati? U svakom slučaju, licitacije bivaju sve zanimljivije, često je u vazduhu prisutna sumnja da pojedinci na njima učestvuju samo da bi izdejstvovali zakup za nekog drugog, a katkad u takmičenje za državne oranice mora da se uključi i policija.

– Ne postoji racionalno objašnjenje za privremeno korišćenje zemljišta u vidu zakupa s tako visokom cenom jer nema te proizvodnje koja može ostvariti tako veliki profit po hektaru – kaže za „Dnevnik“ sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin. – Pretpostavljam da je u pitanju neki drugi interes, a ne interes da se neko bavi poljoprivredom.

Moguće je, veli, da se na taj način, uzimanjem manje zemljišta u zakup po toj ceni, ponderiše prosečna cena zakupa zemljišta.

– Visokom cenom i pojavom zakupca koji je spreman da ide do tog nivoa rasteruju se ostali zainteresovani, i on tako smanjuje konkurenciju – navodi naš sagovornik jednu od pretpostavki. – U svakom slučaju, nije moguće da čak ni semenska proizvodnja ima toliki profit. Valja imati na umu da je reč o kratkom roku na koji se izdaje zemljište, nisu to dugogodišnji zakupi pa da se može govoriti o proizvodnji cveća, voća i drugim delatnostima koje mogu da dobace taj profit.

– Državi je, naravno, interesantno da dobije što višu cenu u zakupu zemljišta. Ali, tako visoke cene kod građana stvaraju utisak da je poljoprivreda izuzetno isplativo zanimanje, što to nije tačno. Elem, postoji mnogo manipulacija u izdavanju državnog zemljišta u zakup na kratak rok i neophodno je ograničati šta domaćinstvo koje ima radno sposobne poljoprivrednike može dobiti. Takođe, treba omogućiti mladim poljoprivrednicima koji nemaju dovoljne površine zemljišta da dođu u prioritetno pravo uzimanja njiva u zakup, a onemogućiti to onima koji već imaju stotine hektara, obrađuju ih, a na tuđa imena uzimaju zemlju u zakup – naglašava Bugarin, uz apel da se konačno državna politika u poljoprivredi, kada je u pitanju zemljište, dobro pretrese i promeni tako da se favorizuje formiranje gazdinstava prosečne vličine između 50 i 100 hektara, da bi se ta gazdinstva mogla nositi s konkurencijom koja će se sutra pojaviti u agrarnom sektoru Srbije.

Po njegovim rečima, bilo bi veoma važno napraviti strategiju korišćenja državnog zemljišta i strategiju kako da se menja vlasnička struktura u korist gazdinstava koja imaju šansu da se nose s konkurencijom.

Bugarin podseća na to da od septembra ove godine teče četvorogodišnji rok kada ćemo, shodno Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, morati da omogućimo stranim državljanima da budu vlasnici njiva u Srbiji pod istim uslovima kao naši državljani. To znači da zakon mora da propiše koji su to uslovi, odnosno podrazumeva izmenu sadašnjeg Zakona o državnom poljoprivredno zemljištu.

– Verujem u dobre namere da se menja ŠP i odloži njegova primena, ali ne verujem da su one realno ostvarive. Čak i pokazivanje dobre volje evropskih institucija bi zahtevalo da se ponovo prođe kroz proces ratifikacije. Ali mi moramo, kao da se neće ništa desiti u vezi sa ŠP-om, da svojim zakonom izgradimo uslove po kojima neko postaje vlasnik zemlje. Veoma je loše da neki sitan štediša kupi njive jeftino i da ih da na korišćenje onom od koga ih je kupio dok je ovaj sposoban da se bavi poljoprivredom, a da sutra, kad uđemo u EU, proda to zemljište. Nije to više ni pitanje proizvodnje već suvreniteta ove zemlje – poručuje Bugarin.

LICITACIJE U NOVOM BEČEJU

U novobečejskoj opštini je u toku uvid i obilazak poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje je predmet oglasa javne licitacije izdavanje u zakup, na godinu dana. U ponudi je oko 8.600 hektara, u četiri katastarske opštine. Početna cena po hektaru, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta, kreće se od hiljadu do 28.000 dinara. Učesnici licitacije mogu zakupiti najviše 35 hektara, ali ne mogu učestvovati oni koji nisu ispunili sve obaveze iz ranijih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Licitacija će se održati od 9. do 11. oktobra u skupštinskoj sali u Novom Bečeju, 14. u MZ Kumane, od 15. do 17. u MZ Novo Miloševo, a 18. u MZ Bočar.

Ostavite odgovor