Autor: Agro

 Beograd, 30. jun 2015.Izvor: Večernje novostiVišak poljoprivrednih proizvoda sve češće završava na deponijama i utrinama, a u Privrednoj komori ukazuju da treba otvoriti što više lokalnih sabirnih centara. Bačeni proizvodi bi mogli da pomognu siromašnimaTone voća i povrća sa domaćih useva svake godine završe na smetlištu. Slika brda krastavaca na utrinama pored Koridora 10 od pre nekoliko dana poslednji su ovakav slučaj. Lane su to bili novovaroški krompiri, pre toga ariljske maline, mleko iz Mačve... Razlozi su uvek hiperprodukcija i preniska otkupna cena proizvoda. Zato seljaci često svoju “muku” iz revolta bace, ukazujući da je ista ta namirnica skupo plaćena iz uvoza. Pitanje je, međutim, da li je hrana koja završi na deponiji mogla da nahrani gladne u Srbiji. I zašto...

 ZADRUGARI ČEKAJU NOVI ZAKONBeograd, 30. januar 2013.Gašenjem zadruga smanjio se ekonomski napredak sela. Novim zakonom i zadrugama će biti omogućen pristup merama agrarne i ekonomske politike, kažu u resornom ministarstvu. Zadrugama u poslednjih dvadesetak godina oduzeto više od 200.000 hektara obradivog zamljišta. Srbija će uskoro dobiti novi zakon o zemljoradničkim zadrugama. Iz resornog ministarstva najavljuju da će, pored ostalog, on omogućiti vraćanje zadružnih njiva i imovine. Vreme je pokazalo da se njihovim gašenjem smanjio ekonomski napredak sela.Jedna od najstarijih zemljoradničkih zadruga u Srbiji "Azanja" pokušava da preživi. Devedesetih godina prošlog veka u zadruzi je bilo osamdeset radnika, pet agronoma, dvadesetak poljoprivrednih tehničara, obrađivali s...

 SR­BI­JU PRI­TI­SKA­JU DA ME­NJA ZA­KON O GMONovi Sad, 25. januar 2013.Ma­da su sko­ro svi sa­gla­sni da Sr­bi­ji ni­je po­treb­na ge­net­ski modifiko­va­na hra­na, ve­li­ko je pi­ta­nje da li će na­ša dr­ža­va mo­ći da se od­u­pre na­sto­ja­nji­ma da se oba­ve­že na uvoz i di­stri­bu­ci­ju genetski mo­di­fi­ko­va­nih pro­iz­vo­da. Na­i­me, stra­ne svet­ske kompani­je ko­je pro­iz­vo­de GMO su mo­no­po­li­sti i ima­ju po­li­tič­ku po­dr­šku, što im omo­gu­ća­va da ta hra­na, ko­ju gra­đa­n...

 ROMEO  I  JULIJA U TRAKTORIZACIJIPripremio: Stevan Stojanović dipl.eccSvaka ljubav, a naročito ljubav iz interesa, ako se ne neguje i ne osvežava, vremenom kopni, a velike, nerazdvojne ljubavi, često završavaju tragično.Dva srpska najveća proizvođača traktora Industrija motora iz Rakovice (IMR),  (ranije jedan od najcenjenijih proizvođača motora u Evropi) i Industrija mašina i traktora (IMT) iz Novog Beograda (do poslednjeg rata druga fabrika po godišnjoj produkciji traktora u Evropi), primer su duge i, može se reći, tragične ljubavi. Njeno šezdesetgodišnje trajanje prožeto je čestim preljubama, neverstvima i ponovnim veridbama. Kao da su provodadžije, koje su ih uporno spajale u neverstvu, bile opčinjene njihovim značajem i “lepotom”.U više navrata razni, ...

  Beograd, 11. januar 2013.Izvor: Novosti Najmanje naših proizvoda, po svemu sudeći, ima u Srbiji, jer građani naše zemlje više "vole“ pasulj iz Kirgistana, luk iz Kine ili poljske jabuke.Za samo godinu dana uvoz pojedinog voća i povrća je porastao i do četiri puta.Tone zeleniša iz domaćih povrtnjaka i voćnjaka često propadaju, a građanima se nudi svetsko. Sve više uvozimo ono što i sami proizvodimo. U spoljnotrgovinskoj razmeni povrća, beležimo konstantan deficit.Sa smanjenjem carinskih zaštita na hranu koja će nam stizati iz Evrope, uvoz će sigurno biti sve veći. Evica Mihaljević, direktorka Asocijacije "Plodovi Srbije“, kaže da će trgovci odmah reagovati na jeftinije namirnice iz Unije i početi da uvoze voće i povrće. "Ne treba se toliko bojati ...

 POLJOPRIVREDNICI OTVORITE VRATABeograd, 2. oktobar 2012.Projektovana cena popisa poljoprivrede koji je juče počeo u Srbiji posle pola veka iznosi 16 miliona evra, a svi prikupljeni podaci biće tajni i koristiće se isključivo u statističke svrhe, izjavio je juče direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Dragan Vukmirović.On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije pozvao poljoprivredne proizvođače da otvore svoja vrata i iskreno odgovore na sva postavljena pitanja, jer će od tih podataka svi imati koristi, ali i štete, ukoliko ne budu adekvatni. Šansu za popravni imaćemo tek za deset godina, jer će se tada sprovoditi sledeći popis poljoprivrede, naglasio je Vukmirović, najavljujući da će se popis poljoprivrede u Srbiji ubuduće raditi svake decenije.Aktuelni popis će trajati...

 SLOVENAČKA DOMAĆINSTVA MEĐU NAJSIROMAŠNIJIM U EUSlovenačka domaćinstva važe za najsiromašnija u Evropskoj uniji, sa prosečnom neto vrednošću imovine od oko 150.000 evra po domaćinstvu, navodi se u istraživanju Evropske centralne banke (ECB), koje je prenela slovenačka agencija STA. Prema rezultatima ankete koju je ECB sprovela u 15 zemalja EU, najbogatija domaćinstva ima Luksemburg, gde je prosečna neto vrednost imovine po domaćinstvu 710.000 evra. Odmah iza Luksemburga je Kipar sa prosečnom vrednošću od 670.900 evra. Belgija je trećeplasirana sa gotovo dvostruko manjom prosečnom vrednošću po domaćinstvu od Kipra – 338.600 evra. Slede Estonija – 291.400, Italija 275.200, Austrija 265.000 i Francuska – 233.400 evra. Nemačka je tek na devetommestu sa prosečnom neto vr...

 I ZADRUGARI TRAŽE PROVERENovi Sad, 4. april 2013.Nakon juče objavljene najave u listu „Dnevnik” i prenete u „AgroServisu” u kojoj piše da će iduće nedelje biti osnovana posebna radna grupa u državnoj administraciji za proveru više od pedeset obavljenih privatizacija instituta i zadruga, „AgroServisu” su se javili poljoprivrednici iz Futoga, Horgoša, Čerevića, Ečke...U Futogu, kako smo čuli, i dalje tvrde da je privatizacija imanja „Planta” sumnjivim radnjama uneta u „Dijamant agrar” iz Zrenjanina i da je u paketu nakon toga prodata „Agrokoru” iz Zagreba.Bivši članovi zadruge „Čot” iz Čerevića ukazuju da zbog neizvršene revizije Zadružnog saveza Vojvodine ovu zadrugu koriste pojedinci kao svoju, a kako...

 PRODUŽITI ROK ZA KUPOVINU SUBVENCIONISANOG GORIVANovi Sad, 20. maj 2013.Od planiranih količina za kupovinu dizel goriva, uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, do 10. maja registrovana gazdinstva su, prema nepotpunim podacima, preuzela oko 30 odsto zaliha. Ovo je bio i povod za anketu našeg lista o tome zbog čega poljoprivrednici nisu iskoristili pogodnost u nabavci goriva?Među anketiranim poljoprivrednicima preovladava mišljenje da postojeći model subvencionisanja goriva uz plaćanje punog iznosa za litru, a naknadnog dobijanja podsticaja umanjenjem cene nije prihvatljiva, niti se vremenski uklapa u kalendar radova u poljoprivredi. Poljoprivrednici predlažu da se uvedu kartice za nabavku goriva i da se utvrdi lista više prodavaca, a ne samo jedan...

 BIO DIZEL – DA I NENovi Sad, 22.03.2022.Interesovanje poljoprivrednika za proizvodnju bio dizela od suncokreta ponovo je poraslo, naračito u Banatu. Kvalitet traktora u upotrebi je povećan i u ovaj posao nije dobro da ratari ulaze bez potpunih saznanja. Naša redakcija obratila se generalnom sekretaru Poslovnog udruženja A.M.I. Marku Stojanoviću, koji nam je dostavio sledeće obrazloženje.Šta kažu distributeri traktora u  Srbiji, a u vezi sa mogućnošću upotrebe biodizel goriva.Preporuke od strane sledećih proizvođača:Johan Deere & ClaasProizvođač saglasan sa upotrebom biodizela, ali mešavina mora zadovoljiti zaheve EN 590 standarda za Evropu. Upotreba biodizela standardnih kvaliteta dozvoljena je u svim emisionim standardima. Biodizel nakon sagorevanja ostavlja kao trag ...