Autor: Agro

 Beograd, 17. novembar 2015.Izvor: PolitikaI kod nas se paradajz, krastavci, paprike i drugo povrće proizvode u plastenicima, ali na jedva 2.000 hektaraSrbija ima 3,5 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Ali, plastenici i staklenici, jedine površine u kojima mnoge poljoprivredne kulture mogu da se proizvode u toku cele godine, prema podacima sa poslednjeg popisa iz 2012, prostiru se na svega 2.000 hektara. U njima se najviše uzgajaju paprike, paradajz i krastavci za kojima vlada velika tražnja u toku cele godine. Ali, zbog nedovoljno podsticaja za podizanje novih plastenika i staklenika za proizvodnju povrća i voća u kontrolisanim uslovima mnogobrojni srpski poljoprivrednici odustaju od ovakvih poduhvata.Plastenici veoma „uspevaju” i na neplodnoj zemlji (Fo...

 Beograd, 3. decembar 2015.Izvor: NINPolitičari na lokalu, komisija pri ministarstvu i Vlada odlučivaće da li će državnu zemlju zakupljivati strane kompanije, domaći tajkuni ili poljoprivredna gazdinstva, a kriterijumi za to će se tek naknadno utvrditi podzakonskim aktima.Ne predviđaju izmene i dopune Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu ukidanje odredbe po kojoj stranci ne mogu postati vlasnici srpskih hektara. Ona ostaje na snazi, verovatno do septembra 2017, kada će država biti primorana da i stranim i domaćim državljanima, pod istim uslovima, prodaje nepokretnosti, pa i oranice, na šta je Srbija pristala potpisujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.Ne predviđaju, suprotno očekivanju stručne javnosti, ni kriterijume i ograničenja za buduće vlasnike oranica, kako se n...

 POLJOPRIVREDNE PENZIJE MANJE OD SOCIJALNE POMOĆI!Novi Sad, 26. januar 2016.Izvor: Slobodna VojvodinaProsečna penzija u Srbiji, u oktobru je iznosila 23.165 dinara, a poljoprivredni penzioneri dobili su manje od polovine ovog iznosa – u proseku 10.336 dinara, pokazuje poslednji objavljeni Mesečni statistički bilten Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od skoro 202.000 poljoprivrednih penzionera, najveći broj, njih 156.000, primilo je najniži iznos republičke penzije – 10.446 dinara, dok je čak 30.400 njih, u oktobru primilo iznos koji je niži od tog. Bilten PIO fonda pokazao je i da je 56 poljoprivrednika primilo penziju veću od 44.000 dinara, ali i da više od 3.700 poljoprivrednika prima penzije koje su ispod 5.000 dinara! Ono što posebno zabrinjava jeste to da soc...

 Novi Sad, 26. januar 2016.Izvor: DnevnikKukuruz ima najveću stopu tražnje posle soje u poslednjih 15 godina, a u Srbiji se proizvede 60 odsto od ukupne proizvodnje u regionu i dobar deo toga se izveze, rekao je direktor Produktne berze Žarko Galetin  u okviru dvodnevnog naučno-stručnog savetovanja „Dobar dan domaćine“ održanog na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Proteklu 2015. Galetin je ocenio kao stabilnu i godinu relativno niskih cena, te je naveo da će se aktuelni nivo od 16,05 dinara po kilogramu žutog zrna bez PDV-a zadržati i u ovoj godini, sa mogućim variranjem do jednog dinara.– S obzirom na to da je kukuruz svoju primenu našao i u farmaceutskoj industriji, kao i u raznim pogonima, a i u proizvodnji bioetanola, očekuje se rast njegove tražnje u ...

 Vranje, 14. decembar 2015.PSSS Vranje Na  smanjenje otpornosti voćaka prema mrazu utiču: - Nedovoljne količine hranjljivih materija – usled preterane rodnosti; - Neblagovremeno završavanje vegetacije (tkiva nisu sazrela, zdrvenela); - Nepovoljni uslovi kaljenja (naglo zahlađenje); - Neke agrotehničke mere (kasno navodnjavanje, preterano đubrenje azotnim đubrivima).Osetljivost organa voćaka na mrazeve je različita.Koren– spada u najosetljivije organe prema mrazu, jer u toku filogeneze nije bio izložen dejstvu niskih temperatura (zaštićen je debljim ili tanjim slojem zemlje, snegom, šumskim pokrivačem).Redosled voćaka prema otpornosti korena prema mrazu: ribizla (-18°C) > ogrozd > magriva > jabuka (-15,5°C)  > malina &g...

 Prokuplje, 14. decembar 2015.Izvor: PSSS ProkupljePrednosti zimskog oranja ogledaju se u stvaranju mrvičaste strukture zemljišta usled dejstva mrazeva. U zemljištu se akumulira veća količina zemljišne vlage, jer u ovom periodu imamo najviše padavina. Veća akumulacija vlage je jedan od glavnih uslova što na zasejanim parcelama gde je obavljeno jesenje (zimsko) oranje imamo znatnije povećanje prinosa. Sledeća prednost je da imamo bolju mineralizaciju žetvenih ostataka, što utiče na bolje biološke osobine zemljišta. Prilikom oranja na površinu izbacujemo korenove korovskih biljaka, koji će usled niskih temperature izmrznuti i na taj način smanjujemo zakorovljenost. Kada na vreme obavimo ovu agrotehničku meru stvaramo uslove da u proleće predsetvenu pripremu zemljišta obavimo lakše, ran...

 INSPEKTORI ZA VRATOM OSTARELIM STOČARIMAPirot, 11. decembar 2015.Izvor: Večernje novostiPrekršajni sud u Pirotu samo ove godine dobio je više od 1.000 prijava koje je Veterinarska inspekcija podnela zbog nepravilnog prometa stoke. Reč je o prodaji koja papirološki nije urađena po zakonu, odnosno nije odjavljen "čip" sa govečeta. Prekršajno se terete stariji stočari koji posle ovakvog iskustva i kazne rasprodaju ono malo stoke što im je u staji ostalo, iako je mnogima to jedini izvor prihoda. Inspekcija odgovara da je posredi samo dosledna primena zakona.- Tačno je da imamo toliko prijava - kaže za "Novosti" Milivoje Minić, predsednik Prekršajnog suda, koji pokriva sve četiri opštine Pirotskog okruga. - Kažnjavamo ih opomenama ili novčano do 5.000 dinara, mada je z...

 NEMA OPASNOSTI PO ZDRAVLJEBeograd, 29. mart 2013.  Povišene količine aflatokisna M1 koje su nađene u mleku u Srbiji ne predstavljaju rizik po zdravlje ni u slučaju da je takva namirnica konzumirana, poručili su stručnjaci na raspravi u Privrednoj komori Srbije (PKS). Kako su ocenili učesnici skupa, nema razloga za paniku, a nastala situacija će brzo biti rešena. U Srbiji se pije zdravo mleko i osim toga treba isključiti mogućnost da se aflatoksin pojavi u mesu i jajima.Načelnik Nacionalnog centra VMA za kontrolu trovanja prof. dr Slavica Vučinić objasnila je da su u Srbiji u mleku pronađene povišene količine aflatoksina između 0,05 do nešto više od 0,1 mikrograma po kilogramu, a da prisustvo i do 0,5 mikrograma ne predstavlja rizik po zdravlje. Da bi se što više neutralizov...

 I ZADRUGARI TRAŽE PROVERENovi Sad, 4. april 2013.Nakon juče objavljene najave u listu „Dnevnik” i prenete u „AgroServisu” u kojoj piše da će iduće nedelje biti osnovana posebna radna grupa u državnoj administraciji za proveru više od pedeset obavljenih privatizacija instituta i zadruga, „AgroServisu” su se javili poljoprivrednici iz Futoga, Horgoša, Čerevića, Ečke...U Futogu, kako smo čuli, i dalje tvrde da je privatizacija imanja „Planta” sumnjivim radnjama uneta u „Dijamant agrar” iz Zrenjanina i da je u paketu nakon toga prodata „Agrokoru” iz Zagreba.Bivši članovi zadruge „Čot” iz Čerevića ukazuju da zbog neizvršene revizije Zadružnog saveza Vojvodine ovu zadrugu koriste pojedinci kao svoju, a kako...

 Peking, 11. decembar 2015.Izvor: PolitikaBiće klonirani rasni i policijski pasi, trkački konji i goveda, a cilj je da se poboljšaju postojeće pasmine i poveća proizvodnja mesa Vest da je u Kini počela izgradnja najveće farme za kloniranje životinja u svetu – „fabrike za masovnu proizvodnju pasa, konja i goveda” – uzburkala je javnost i naučne krugove. Agencija Sinhua je javila da će na farmi biti klonirane životinje poput rasnih i policijskih pasa, trkačkih konja i goveda. Cilj je da se poboljšaju postojeće pasmine i poveća proizvodnja mesa.Farma, u koju će biti uloženo 200 miliona juana (31 milion dolara), nalaziće se u Tjencinu, na severoistoku Kine, a obuhvataće laboratorije za kloniranje, naučni centar i banku gena. Centar se gradi na osnovu sporazuma koji...