Autor: Agro

 Prokuplje, 14. decembar 2015.Izvor: PSSS ProkupljePrednosti zimskog oranja ogledaju se u stvaranju mrvičaste strukture zemljišta usled dejstva mrazeva. U zemljištu se akumulira veća količina zemljišne vlage, jer u ovom periodu imamo najviše padavina. Veća akumulacija vlage je jedan od glavnih uslova što na zasejanim parcelama gde je obavljeno jesenje (zimsko) oranje imamo znatnije povećanje prinosa. Sledeća prednost je da imamo bolju mineralizaciju žetvenih ostataka, što utiče na bolje biološke osobine zemljišta.Prilikom oranja na površinu izbacujemo korenove korovskih biljaka, koji će usled niskih temperature izmrznuti i na taj način smanjujemo zakorovljenost. Kada na vreme obavimo ovu agrotehničku meru stvaramo uslove da u proleće predsetvenu pripremu zemljišta obavimo lakše, ran...

 Vranje, 14. decembar 2015.PSSS Vranje Na  smanjenje otpornosti voćaka prema mrazu utiču: - Nedovoljne količine hranjljivih materija – usled preterane rodnosti; - Neblagovremeno završavanje vegetacije (tkiva nisu sazrela, zdrvenela); - Nepovoljni uslovi kaljenja (naglo zahlađenje); - Neke agrotehničke mere (kasno navodnjavanje, preterano đubrenje azotnim đubrivima).Osetljivost organa voćaka na mrazeve je različita.Koren– spada u najosetljivije organe prema mrazu, jer u toku filogeneze nije bio izložen dejstvu niskih temperatura (zaštićen je debljim ili tanjim slojem zemlje, snegom, šumskim pokrivačem).Redosled voćaka prema otpornosti korena prema mrazu: ribizla (-18°C) > ogrozd > magriva > jabuka (-15,5°C)  > malina &g...

 Novi Sad, 26. januar 2016.Izvor: DnevnikKukuruz ima najveću stopu tražnje posle soje u poslednjih 15 godina, a u Srbiji se proizvede 60 odsto od ukupne proizvodnje u regionu i dobar deo toga se izveze, rekao je direktor Produktne berze Žarko Galetin  u okviru dvodnevnog naučno-stručnog savetovanja „Dobar dan domaćine“ održanog na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Proteklu 2015. Galetin je ocenio kao stabilnu i godinu relativno niskih cena, te je naveo da će se aktuelni nivo od 16,05 dinara po kilogramu žutog zrna bez PDV-a zadržati i u ovoj godini, sa mogućim variranjem do jednog dinara.– S obzirom na to da je kukuruz svoju primenu našao i u farmaceutskoj industriji, kao i u raznim pogonima, a i u proizvodnji bioetanola, očekuje se rast njegove tražnje u ...

 POLJOPRIVREDNE PENZIJE MANJE OD SOCIJALNE POMOĆI!Novi Sad, 26. januar 2016.Izvor: Slobodna VojvodinaProsečna penzija u Srbiji, u oktobru je iznosila 23.165 dinara, a poljoprivredni penzioneri dobili su manje od polovine ovog iznosa – u proseku 10.336 dinara, pokazuje poslednji objavljeni Mesečni statistički bilten Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od skoro 202.000 poljoprivrednih penzionera, najveći broj, njih 156.000, primilo je najniži iznos republičke penzije – 10.446 dinara, dok je čak 30.400 njih, u oktobru primilo iznos koji je niži od tog. Bilten PIO fonda pokazao je i da je 56 poljoprivrednika primilo penziju veću od 44.000 dinara, ali i da više od 3.700 poljoprivrednika prima penzije koje su ispod 5.000 dinara! Ono što posebno zabrinjava jeste to da soc...

 Beograd, 5. Februar 2016.Izvor: RTSPoljoprivredici, kompanije i gazdinstva - na odavno najavljivani novac iz evropskog fonoda za ruralni razvoj, moći će da računaju u drugoj polovini godine. Kasni se jer, u upravi za agrarna plaćanja još nije zaposleno stotinu ljudi koji bi na tome trebalo da rade - ali hoće uverevaju u resornom Ministarstvu. Poljoprivrednici su zainteresovani, ali i nezadovoljni. Ratare je sačekala vest o smanjenju direktnih investicija po hektaru.Od ideje gde bi uložili novac do toga da on na račun legne iz evropskih fondova za Ruralni razvoj, mnogo će vode proteći, sumnjičavi su poljoprivrednici.Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Kiš kaže da poljoprivrednici znaju da moraju prvo imati svoja sredstva da bi završili investiciju."Da bismo za...

 NAKUPCI ZARAĐUJU – ZADRUGE SPAVAJUBeograd - Novi Sad, 20. avgust 2012. Uobičajena zimnica za četveročlanu porodicu u Srbiji koja kupuje proizvode, prema računici istraživača „Novosti”, koštaće ove godine 10.000 do 20.000 dinara. Uz redovne troškove za komunalije i ostalu hranu od 60.000 dinara to najavljuje izuzetno skup mesec septembar.Nezapamćena suša je proredila i povrtnjake, pa cene na pijacama nikako ne „padaju”. Dok se prošle godine u septembru kilogram paradajza kupovao i za 15 dinara, sada je na najvećem sniženju čak 80 dinara.Ko je namerio da skuva 15 litara paradajza mora da kupi najmanje 30 kilograma ovog povrća. Po trenutnim najpovoljnijim cenovnicima – to je oko 2.400 dinara. Za ajvar valja spremiti najmanje 30 kilograma paprike ...

 Beograd, 5. februar 2016.Autor: Marina Vukša, Institut  za pesticide i zaštitu živone sredine, Zemun Štetni poljski glodari pripadaju grupi povremeno ekonomski značajnih do vrlo značajnih štetočina. Poslednjih nekoliko godina  (2005., 2009. i 2012.,a naročito 2014.) dolazi do njihovog prenamnožavanja i pojave šteta na velikim površinama.Od štetnih poljskih glodara kod nas ekonomski najznačajniji iz familije kratkorepih miševa (Cricetidae) su poljska voluharica (Microtus arvalis) i hrčak (Cricetus cricetus). U uslovima navodnjavanja ekonomski značajne mogu biti vodena voluharica (Arvicola terrestris) i podzemna voluharica (Pytimys subterraneus). Iz familije dugorepih miševa (Muridae) od značaja  u pšenici i ozimim žitaricama mogu biti i poljski miševi (Apodemus agr...

 OD KRAVE I MLEKO I STRUJACrvenka, 26 februar 2016.Izvor: Večernje novostiRačunica je Petru Miletiću, vlasniku farme sa 150 goveda u Crvenki, pokazala da mu, osim mleka, i energija od biogasa može doneti podjednako dobru zaradu. U muži ima oko 130 grla i po svakom u proseku dobija 25 litara mleka, koje prodaje za 37 dinara po litru, a treba računati i na premiju koja je još sedam dinara. Mesečno, mleko donese oko 14.000 evra. Kada si, kako ukazuju stručnjaci, uložio novac u postrojenje za proizvodnju električne energije na biogas, prihod od prodaje struje bio bi mu mesečno više nego duplo veći, odnosno još 15.000 evra.Postrojenja za proizvodnju električne energije koja prerađuju biogas, odnosno stajnjak s govedarskih farmi - kako je ocenjeno na seminaru posvećenom proizvodnji obnovlji...

 Vršac, 25. mart 2016.Izvor: Večernje novostiKako je jedan papir doveo Veroljuba Grozdu iz sela Parte, kod Vršca, u vrzino kolo apsurdaKada je Veroljub Grozda, voćar iz sela Parta, kod Vršca, 2012. zasadio jabuke na parceli od 5,7 hektara, koju je njegova unuka Brankica uzela u zakup od države na dve decenije, nije ni slutio da će samo tri godine kasnije ostati bez ove investicije, vredne 150.000 evra, i to samo zbog jednog papira! Nedostajala mu je, kaže, saglasnost Direkcije za investiciona ulaganja, kako bi uopšte smeo da uđe u posed državnog zemljišta, što je ustanovljeno tek kada je zakasnio sa plaćanjem zakupa, pa je tada na inicijativu države došlo do raskida ugovora. Očajni Grozda objašnjava da je odmah posle javne licitacije, na kojoj je dao najveću ponudu u Srbiji od 2....

 Pripremio: Jeremija TrifunovićKoliko kod nas ima obolelih grla srneće divljači ne znamo, ali u Evropi stvari stoje ovako,  u Francuskoj je u period od 1986. do 2007. zabeleženo 10.585 slučajeva tumora, dok  je u Švedskoj u istom periodu registrovano 6.585 ovakvih slučajeva  kod srneće divljači. Kod nas su autori B. Kureljušić, B. Savić, R. Prodanović i D. Ćirović započeli istraživanja i evo do kakvih su rezultata došli. Uz ovaj tekst donosimo  fotografije načinjene u lovištu “Subotička peščara” autora Raše Perina. Kao što vidite one pričaju priču za sebe.Od svih kožnih tumora fibromi predstavljaju veoma česte neoplazme kod različitih vrsta divljači iz porodice Cervidae prouzrokovane infekcijom papilomavirusima. Virusna etiologija ovih neoplazmi je doka...